Ta politika je sada, nakon odluke o Siriji, izložena kritikama sa raznih strana, kako u SAD, tako i u savezničkim prestonicama.
Svojevremena strategija Obame, koja je na terenu podrazumevala oslanjanje na lokalne partnere, uz korisćenje avijacije da bi se branili interesi Vašingtona u tom delu sveta, a usput proslavio povratak trupa za novogodišnje praznike, zvuči prilično slično onome što se proteklih dana čulo iz Bele kuće, konstatuje “NJujork tajms”.
S tim što su Obamime odluke tada uznemiravale jastrebove među republikancima, a danas Trampa kritikuju demokrate, skoro bez izuzetka.
Zaljučak oba predsednika bio je da prisustvo američkih trupa na Srednjem istoku na dugi rok ima, u najboljem slučaju, marginalni efekat.
Treba se podsetiti da je u Iraku 2007. bilo skoro 170.000 vojnika SAD, a u Avganistanu 2011. godine više od 100.000.
Tramp je sada procenio da držanje oko 2. 000 trupa u Siriji neće tamo ništa bitno promeniti.
Ta procena dovela je do ostavke ministra odbrane DŽima Matisa, koji je proteklih meseci u više navrata svom okruženju govorio da predsedniku čini neophodne ustupke samo zbog osećaja odgovornosti prema 1,3 miliona američkih vojnika u aktivnoj službi, ali povlačenje iz Sirije izgleda nije mogao da “proguta”.
“NJujork tajms” konstatuje da procene Pentagona i obaveštajnih službi, donete u eri posle 11. septembra 2001, da je raspoređivanje vojnih snaga na Srednjem istoku ključno ako se teroristi žele zaustaviti pre nego što dođu do američkog tla, a istovremeno važno za održavanje tamošnjih savezništava - na Trampa nikada nisu ostavile jak utisak.
On je mnogo više bio zainteresovan za ideju da se vojska koristi za obezbeđenje granice prema Meksiku, nego da se širom sveta suprostavlja Rusiji, Iranu, Severnoj Koreji ili Kini.
Odlukom o povlačenju iz Sirije, Tramp samo tu svoju ideju pretvara u praksu.
On to čini na užasavanje mnogih svojih savetnika, koji tvrde da se lekcije iz prošlosti ignorišu povlačenjem iz Sirije, ili Avganistana, što je još jedno područje za koje Tramp kaže da SAD tamo nemaju nikakav legitimni dugoročni interes.
Pentagon je već najavio povlačenje oko 7.000 vojnika iz Avganistana, čime će njihov broj u toj zemlji biti prepolovljen.
Prema sagovornicima “NJujork tajmsa”, povlačenjem iz Sirije, SAD gube i onaj ograničeni uticaj koji su tamo imale, a izgleda za to ne dobijaju ništa za uzvrat.
DŽejms DŽefri, američki specijalni izaslanik za Siriju, kaže da je Sirija postala područje sukoba velikih sila, u koji su uključeni Amerikanci, Rusi, Iranci, Turci i Izraelci, zbog čega Vašington ne sme da se ogranici samo na unutrašnje konflikte u toj zemlji.
Jesmo li povukli 'crvene linije' sa Turcima o tome kako će se ponašati prema Kurdima, ili postigli dogovor sa Rusima oko sastava buduće vlade u Damasku?” pita Ričard Has, bivši zvaničnikh administracije u vreme invazije na Irak 2003. godine.
Demokrate, koji su najveći Trampovi kritičari, teško će, međutim, moći da ga zbog ovoga napadaju. NJegov stav da američke snage ne mogu da izmene strateški balans na Srednjem istoku, i da tamo ne treba da budu - u suštini je isti kao i stav Obame.
Upravo je demokrata Obama, takođe pri kraju druge godine svog mandata, objavio povlačenje poslednjih američkih trupa iz Iraka, čime je ispunio predizborno obećanje.
I Tramp je u predizbornoj kampanji govorio da vojno prisustvo SAD u Siriji jedino može da opravda borba protiv Islamske države, koja je sada, kako on kaže, pobeđena.
Strategija nacionalne bezbednosti koju je Trampova administracija objavila ove godine, jasno kaže da borba protiv terorizma više nije primarni cilj.
Iako, kako navodi “NJujork tajms” neki od predsednikovih bivših savetnika tvrde da Tramp nikada nije ni pročitao tu strategiju, odluka o povlačenju iz Sirije je potpuno u skladu s njom.
Pročitajte OVDE ko je još iz Trampove ekipe dao ostavku zbog Sirije.
Izvor: Tanjug
