Srbija nije zemlja koja zazire od 5.000 vojnika i 3.000 rezervista. Vojnički gledano, takozvana vojska Kosova je - ništa. Budući da imaju novac i uticaj na strane privatne kompanije za trgovinu oružjem, nema sumnje da će Priština nastaviti proces opremanja. Ni to nije preveliki problem. Realnu pretnju, međutim, čini demonstracija sile zarad zastrašivanja srpskog stanovništva na KiM i pokušaja konačnog iseljavanja Srba iz Pokrajine. Formalno stvaranje tzv. vojske Kosova i buduće poteze vlasti u Prištini ovako ocenjuje nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, general u penziji Dragan Paskaš. On podseća da se nijedna vojska na svetu ne stvara preko noći i da puna operativnost oružanih snaga podrazumeva mnogo toga što je predaleko od kosovskih Albanaca.
- Vojsku ne čine samo ljudi i uniforme. Reč je o sistemu koji podrazumeva kadar, planove... Priština je na samom početku tog procesa. Postoji, ipak, opasnost da se pojave zapadni “eksperti” koji će im brzo i efikasno završiti taj posao.
Kakav bi odgovor na to Srbija trebalo da pripremi?
- Rat svakako nije rešenje niti ikakva opcija. Ipak, čini se racionalnim da se ozbiljno pripremamo, da izviđamo, prikupljamo informacije i čekamo momenat promene međunarodnih okolnosti. Nema sumnje da naš sistem odbrane ima sve resurse da zaštiti naš narod. Potrebno je, međutim, raditi i sa Srbima u Pokrajini, koji imaju veliku snagu za odbranu od potencijalne agresije. Tamošnji narod ima ogromni patriotski potencijal, koji bi trebalo iskoristiti. Scenario pada Krajine i “Oluje” svakako ne smemo dopustiti.
Beograd je upozoren da će bilo kakav pokušaj oružane reakcije otvoriti sukob ne sa Albancima na KiM, već sa snagama Kfora. Kako to izbeći?
- Formiranje tzv. vojske Kosova nikoga nije iznenadilo. Na tome se radi godinama. Pod velom uspostavljanja snaga bezbednosti školovan je starešinski kadar u Turskoj i SAD, osnivani su kampovi, sprovođena je vojna obuka... Moramo biti svesni njihovih zaštitnika pod zastavom NATO, ali i pre oružane akcije iskoristiti sve mogućnosti koje imamo. To podrazumeva opomene, upozorenja, pa i demonstraciju sile. U slučaju potencijalne agresije na Srbe na KiM i novog egzodusa našeg naroda, sastav snaga sa druge strane neće biti najvažniji.
Srbija je u središtu višegodišnje diplomatske borbe za Kosovo. Kako ocenjujete tu bitku?
- Trebalo bi da učini maksimum kako bi se pregovori o KiM izmestili pod okrilje UN. Nedovoljno insistiramo na Rezoluciji 1244 SB UN, posebno na njenim delovima koji nam idu u prilog. Zalažem se za agresivniji odnos prema državama koje učestvuju u stvaranju “vojske Kosova” - pre svega Holandiji, Turskoj, Francuskoj…
U pregovarački proces aktivnije se uključuju SAD. Preti li rizik da Srbija dođe u još težu poziciju?
- Evidentno je da se Americi i Kosovu žuri. SAD hoće da reše ovo pitanje, jer žele da se posvete rešavanju žarišta u Ukrajini, na Bliskom istoku. Ne zaboravimo da su u martu i izbori u EU, a nova briselska garnitura možda bude šansa da se drugačije razmotri pozicija Srbije.
Kumanovski sporazum
Bili ste učesnik pregovora koji su završeni Kumanovskim sporazumom. Da li ste očekivali ovakvu situaciju sa Kosovom?
- Ne. Tokom pregovora naš osnovni cilj je bio zaustaviti bombardovanje zemlje, i u tome smo uspeli. Sporazum koji smo potpisali i Rezolucija SB 1244 garantovali su celovitost Srbije, ali i otvorili vrata za povratak naših snaga u Pokrajinu. Bilo kakva državnost Kosova tada nije bila tema.
Lazanski otkrio šta sve manjka u Trampovom pismu upućenom Vučiću i Tačiju. Pogledajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
