Ta okolnost da je situacija na Balkanu bila stavljena na dnevni red zasedanja Saveta bezbednosti RF, održanog 17. decembra, svedoči o tome da dati region ulazi u fokus interesa ruske nacionalne bezbednosti, piše ruski ekspert Viktor Kolbanovski za rusku informacionu agenciju EADaily.
Osim vojno-političkog problema, vezanog za širenje NATO-a na Balkanu, vojno zaoštravanje kosovskog konflikta će dovesti do masovnog priliva izbeglica, naglog porasta aktivnosti terorističkih i ekstremističkih grupacija, kao i pojačanog prometa narkotika.
Provocirajući krvavi haos na Balkanu, koji može da dovede do raspada same EU, Amerikanci najverovatnije žele da ”očitaju lekciju” sopstvenim evropskim saveznicima, koji ne prate uvek američki kurs i da utvrde svoje pozicije u svojstvu kontinentalnog žandarma Evrope. Ali za Moskvu, za koju mnoge evropske zemlje i dalje ostaju važni, između ostalog ekonomski partneri, takav scenario je potpuno neprihvatljiv. Zato kosovski konflikt sada zauzima posebno mesto u sferi interesa nacionalne bezbednosti Ruske Federacije.
Odluka o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u punopravnu kosovsku ”armiju”, doneta pod pokriviteljstvom SAD 14. decembraove godine, u suštini je punom parom pokrenula zamajac zaoštravanja kosovskog konflikta.
Ipak, za sada još uvek postoji mogućnost da se spreči direktni sukob srpskih vojnika sa kosovskim Albancima. Radi toga neophodno je formiranje vojno-strateškog pariteta pri kojem će bilo koje oružane provokacije kosovoalbanskih separatista naići na odlučni odgovor srpskear mije.
Osnovni problem sastoji se u američkoj vojnoj pomoći Prištini, a moguće i u direktnom mešanju u konflikt NATO vojne grupacije na strani kosovskih Albanaca, kao što se već desilo1999. godine. Pri takvom negativnom scenariju razvoja događaja srpska armija neće biti u stanju da izađe na kraj sa vojnim zadacima odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta države, koji su na njupoloženi.
Ipak, iz te opasne situacije postoji izlaz, kojiće svesti na minimum verovatnoću direktne vojne intervencije SAD i NATO u potencijalno mogućem regionlanom konfliktu.
Dati prilaz sastoji se u postavljanju na teritoriji Centralne Srbije ruskog vojnog kontigenta, koji bio osigurao operativnu kontrolu situacije i pomoć sprskim vojnicima u modernizaciji i tehničkom osavremenjivanju oružanih snaga zemlje. Na današnji dan američka vojna baza Bondstil, koja se nalazi na okupiranoj srpskoj teritoriji, postala je faktički centar pripreme udarne pesnice kosovskih Albanaca.
Rusko vojno prisustvo može da osigura Srbiji i regionu vojni paritet pri kojem raspirivanje vojnih konflikta od strane kosovskoalbanskih separatista koji imaju pokriće NATO-a može da ostavi negativne posledice za same ratne huškače. Stvaranje vojnog balansa u Srbiji neophodno je kao polazna tačka za dalju deeskalaciju kosovskog konflikta, kao i za zaštitu srpskih građana, koji žive na okupiranim teritorijama.
Trenutno spoljnopolitička služba EU, uz podršku SAD i NATO insistira na tome da rukovodstvo Srbije potpiše sa Prištinom takozvni ”sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa”, koji bi postao osnova za prijem samoproglašenog Kosova u NATO, UN i druge međunarodne organizacije. Kretanje Beograda u zoni zapadnih zahteva izaziva raskol u srpskom društvu i ogromno nezadovoljstvo Srpske pravoslavne crkve. Mitinzi sa desetinama hiljada učesnika koji su održani u Beogradu 8. i 15.decembra ove godine očigledno svedoče o tome da je socijalni konflikt u Srbiji prešao u otvorene forme građanskog protesta.
Sve ove srpske unutarpolitičke okolnosti predstavljaju nepovoljan fon za posetu predsednika Rusije Srbiji, na kojoj aktivno insistira zvanični Beograd. Ipak u današnjoj sitauciji može da dođe do kardinalnog restartovanja odnosa ako zvanični Beograd odlučno odustane od potpisivanja bilo kog vida separatnih dogovora sa kosovskim Albancima i zvanično se obrati Moskvi sa molbom o pružanju vojne pomoći, uključujući postavljanje ruskog vojnog kontigenta u Srbiji radi osigurnja bezbednosti zemlje i regiona.
Pročitajte OVDE ko je to najavio ukrajinski scenario protiv srpske crkve.
Izvor: NSPM
