Sve nedoumice oko toga da li će građani istrajati i doći na plato uprkos svetlucanju pretprazničnog Beograda raspršile su se ubrzo. Okupilo se makar toliko ljudi koliko i prošli put, možda i nešto više.
Skup je otvorio glumac Branislav Trifunović. On je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poručio: „Sve smo više besni, biće nas sve više, prestani s lažima i poslušaj šta ti narod kaže.“
Na skupu su potom govorili Milan Jovanović, novinar portala Žig Info kojem je nedavno zapaljena kuća i karikaturista Dušan Petričić koji je naglasio: „Dve najbrojnije političke grupacije u ovom narodu su oni koje nije sramota i oni koje je sramota. Mene je sramota da sedim kući dok ova vlast radi to što radi.“
Između dva protestna slupa izdešavalo se na političkoj sceni dosta toga. Saša Janković, prema kojem bi možda deo šetača mogao osećati izvesne političke simpatije, bacio je beli peškir u politički ring i povukao se iz političkog života. Osim toga, Srpska napredna stranka (SNS) je pobedila na lokalnim izborima u mestima u kojima protestni šetači najverovatnije nisu nikada bili. Tamo stranački ljudi sa spiskovima kontrolišu izlaznost, a SNS-ovi državni sekretari iz Beograda obilaze policiju. Onako, da joj se nađu.
U srpskoj provinciji je naprednjački svet Aleksandra Vučića još uvek idiličan. Ipak, njegovo ponašanje posle izborne pobede moglo bi privući još više građana na beogradske proteste. LJudi se pitaju u kojoj bi se to evropskoj zemlji najmoćniji čovek u državi obratio javnosti da objavi uspeh svoje stranke u varošici koja broji nekoliko hiljada duša?
Teško da normalni građanin Nemačke može da zamisli Merkelovu kako izlazi pred kamere da bi objavila pobedu demohrišćana u Racenridu, mestu za koje ljudi iz nemačkih gradova nikada nisu ni čuli. Nemačka kancelarka ne bi mogla da se odbrani od satiričara, koji bi joj se urnebesno narugali. Dakle, naslov „Merkelova se raduje pobedi u Racenridu“ bio bi moguć samo iznad članka u nekom žestokom satiričnom magazinu.
Ali vest „Vučić izjavio da je uprkos velikim pritiscima SNS ubedljivo pobedio u Lučanima“ u Srbiji ne spada u satirični žanr već u politički rijaliti na skoro svim kanalima. Dakle, ono što bi u uređenim državama bilo smešno, u Srbiji je smrtno ozbiljna stvar. Građani su između ostalog i zato besni.
Pravo, pravda, poštenje
Glavni zahtevi šetača ostaju isti: Pronalaženja krivaca za političko nasilje u kojem je najpre medijski linčovan pa onda ubijen Oliver Ivanović, koje je na svojoj koži osetio Borko Stefanović, ali i novinar iz Grocke Milan Jovanović. Sada su postavljeni i drugi zahtevi. „Pet minuta za pet miliona“ je slogan koji se obraća javnom televizijskom servisu koji finansiraju svi građani. Demonstranti zahtevaju od RTS-a upravo to – da bude servis svih, a ne prćija moćnih. „Umesto toga, RTS je saučesnik u prikrivanju istine i kreiranju paralelne, lažne stvarnosti koju Aleksandar Vučić stvara već šest godina“, navodi se u saopštenju organizatora protestne šetnje.
Dok kolona ide Makedonskom, pa Svetogorskom, masa ljudi je sve veća i navodi na pitanje: Zar građani u Srbiji godine 2018. opet moraju da se bore uličnim protestima za stvari koje spadaju u demokratsku azbuku? Da proradi pravna država? Da se proizvedu uravnoteženi medijski sadržaji? Izgleda da moraju.
Predoziranost Vučićem, njegovo sveprisustvo od Lučana do Brisela, sve više nervira ljude. Počinju da shvataju kako želja za totalnom propagandnom nadmoći uz prećutkivanje, marginalizovanje i vređanje svega drukčijeg nije samo srpski prljavi način političke borbe već u sebi ima i nečeg zlokobno totalitarnog.
Vudu Vučko
Ovaj put je među demonstrantima bilo više različitih zastava i parola. Od ruske zastave do zastave duginih boja koju su nosili LGBT aktivisti. Doduše, organizatori su potrudili da razdvoje pristalice „Dveri“ i aktiviste sa zastavama duginih boja, ali je postignuta miroljubiva koegzistencija. Izgleda da se spektar građanskog protesta zaista širi. Primećeno je i diskretno prisustvo stranačkih lidera opozicije. Jedan dečko je nosio šarenu zastavu na kojoj je bilo napisano: „Nisam glup“.
Dovitljivi trgovac D. svoju je priručnu tezgu raspakovao u Takovskoj i ponudio krpenu lutku koja neodoljivo podseća na predsednika države. Nazvao ju je „Vudu Vučko“. Lutka i iglica kojom se bode koštaju 300 dinara. D. kaže da je prodao stotinak komada.
Pošto ni predsednik države ni njegovi fanovi do sada na sebe nisu skrenuli pažnju smislom za humor, ovde ne navodimo puno ime trgovca. Ne može se sasvim isključiti mogućnost da bi u tabloidu sklonom veličanju lika i dela predsednika države moglo da osvane: „Krvoločni plaćenik opozicije pokušao ubistvo predsednika kolektivnim vračanjem“.
Novinske agencije su navele da je povorka šetača u širini ulice bila dugačka preko kilometra. Organizatori su naznačili broj od 35 do 40.000 učesnika. Vlast će ih tradicionalno videti razređene. Jedan momak je nosio transparent: „Ja zauzimam 5 m2“. Vickasta aluzija na pokušaje predsednika i njegovih ministara da punu ulicu izbroje kao polupraznu.
O protestima koji su bili najbučniji upravo pred zgradom RTS-a, Drugi dnevnik ove medijske kuće izvestio je tek u 29. minutu. Ukupno dva minuta. Promašili su zahtev građana za tri petine.
Protest je završen na Slaviji, organizatorka Jelena Anasonović je najavila da se građani okupljati svake subote dok ne budu ispunjeni njihovi zahtevi i rekla da će sledeće okupljanje biti za sedam dana, u subotu, 29. decembra.
Pročitajte OVDE i kako su domaći mediji propratili ovaj protest na kojem je bilo više desetina hiljada ljudi.
Izvor: Dojče Vele
