Uzalud im trud. Od praznika do praznika, već 27 godina, Vukovarci čekaju da u gradu ponovo zasija život. A to je kao da iščekuju Godoa.

- Mi smo utučeni i obeznađeni, i to nema veze s tim jesmo li ove ili one nacije - nevoljno, nakratko zastaje stariji gospodin.

- Pogledajte centar grada! Trebalo bi da vrvi od ljudi, a Vukovar je iz godine u godinu sve prazniji.

Odlaze i Hrvati i Srbi. Prvi mahom u Irsku i Nemačku, a Srbi na sve strane sveta. Grad trenutno ima 27.000 žitelja, trećina su Srbi. Predstojeću godinu naši sunarodnici dočekuju sa dodatnom gorčinom i strepnjom, za koju je direktno odgovoran gradonačelnik grada na Vuki Ivan Penava (HDZ). U njegovoj režiji je 13. decembra u gradu održan protestni skup koji su "krasila" ustaška obeležja, a sve povodom "sramotnog ćutanja hrvatskih državnih institucija o procesuiranju svih odgovornih za ubijene i nestale žrtve agresije na Vukovar i Hrvatsku". Tome je 6. decembra prethodilo hapšenje dvojice Srba - Vladimira Vezmara (64) i Milana Ivanovića (63) iz Vukovara, i privođenje još trojice zbog sumnje da su kao pripadnici TO "Petrova Gora" i "Sajmište" u septembru 1991. godine učestvovali u zatvaranju i zlostavljanju civilnog stanovništva. Na logično pitanje gde su se do sada krili "dokazi" protiv ljudi koji su baš zato što su im ruke čiste i nisu nikada dospeli ni na jednu listu sumnjivih odlučili da ostanu u svom rodnom gradu, hrvatska vlast ne daje odgovor.

Kada su Srbi pokušali da ukažu na sav besmisao ovih optužbi, vukovarski HDZ je zatražio zabranu rada Demokratskog saveza Srba, uz optužbu da njegovi članovi iznose neistine o ratu devedesetih. Na to je Penavin zamenik, Srbin Srđan Milaković, javno pokazao spisak četrdeset dvoje Srba koji su kao civilne žrtve nastradali jula i avgusta 1991. godine. Među njima je i otac uhapšenog Vezmara, koga su hrvatski ekstremisti ubili na kućnom pragu.

- Poruka iz ovih događaja sasvim je očigledna: Nijedan Srbin se ovde ne sme osećati sigurnim ni 30, ni 50, ni 100 godina posle rata devedesetih godina - kaže Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština u Vukovaru.

- Ukoliko živimo u društvu koje pokušava da relativizuje tragediju Jasenovca, čak i da ospori da su se tamo zločini uopšte dogodili, a to radi i državna televizija, to govori koliko je hrvatsko društvo skrenulo na krajnje radikalni smer i da od Srba pravi dežurne krivce, strahom ih podstičući na odlazak.

Srbi su već u nekoliko navrata tražili da se u Vukovaru podigne spomenik civilnim žrtvama, ali taj njihov zahtev nikada nije razmatran. Ovde ni civilne žrtve nemaju pravo "građanstva" ako su srpskog roda.

Srđan Kolar, predsednik Gradskog odbora SDSS, najsnažnije stranke naših sunarodnika u Hrvatskoj, osuđuje zahtev za zabranu rada Demokratskog saveza Srba.

- Da li je sledeći korak traženje zabrane i SDSS-a, samo zato što mi godinama insistiramo upravo na tim pitanjima, kako bi se stanje u Vukovaru pokrenulo s mrtve tačke za dobrobit građana svih nacionalnosti - kategoričan je Kolar, ukazujući da upravo zbog stalnog podsticanja tenzija investitori decenijama zaobilaze Vukovar.

Privreda u ovom gradu, koji se nekada, uz ostala industrijska preduzeća, dičio gigantom "Borovo" sa 24.000 radnika, već dugo ne pokazuje znake života. Ono što je od "Borova" preostalo, a reč je o jednom skromnom pogonu, upošljava svega 800 ljudi. Mala privreda je gotovo zamrla - sve su malobrojnije zanatske radnje. Posla ima samo u trgovinskim lancima, bolnicama, školama, policiji i drugim državnim službama. Plate su po pravilu minimalac. Od januara, iznosiće blizu 3.000 kuna (oko 400 evra).

- Ne može se pod takvim uslovima opstati - kaže Aleksandar Oshust, koji već petu godinu samo o praznicima dolazi u rodni grad iz Nemačke.

- Tamo imam dobru platu, ali teško se odupirem nostalgiji. Svake godine u ovo vreme u Vukovaru primeti poneku obnovljenu zgradu, ali i sve manje žitelja. Sa velikom pažnjim ispovest Oshusta sluša Petar Dragosavac, vlasnik kafića "El Maritino". Četrdeset četiri su mu godine, ima dvoje dece, a od posla u kafići koji je otvorio 2005. sve teže živi.

- Ne dolaze ovde samo Srbi, uvek je tu mešoviti sastav. Iskrsne ponekad nekakva verbalna provokacija, ali uglavnom sve prođe u korektnom tonu. Međutim, gostiju je sve manje, a naročito nedostaju mladi ljudi - kaže Petar, i ne krije da bi i on otišao, samo da ima gde.

Sin mu se upisao u prvi razred i ima samo tri drugara u razredu. Srpske dece sve manje je u školama u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku, ali prema nastavnom planu države Hrvatske. Prethodnih godina mladi Srbi mahom su odlazili na studije u Novi Sad i Beograd, ali u poslednje vreme primetno je da se neki od njih odlučuju da studiraju u Zagrebu i Osijeku.

Razlog: Diploma sa fakulteta u Srbiji sve teže prolazi nostrifikaciju u agenciji za priznavanje stečenih zvanja u inostranstvu.
Kako u ovakvom kolopletu prepreka i sve tanje nade očuvati srpski identitet?

Slavko Bubalo, urednik srpskog lista "Izvor" koji se jedini u Hrvatskoj u celosti štampa ćirilicom, navodi primer nedavne tribine posvećene očuvanju srpskog identiteta, gde su okupljeni pokušali da definišu sadašnje stanje.

Pitanja i odgovori su glasili: Da li je u ovom trenutku oslonac našeg postojanja srpski jezik? Nije, jer u Vukovaru govorimo mešavinom ekavice i ijekavice. Da li smo odani svojoj crkvi? Da, ali ne u dovoljno velikoj meri. Da li je ćirilica naš stub? Nije, sve dok ima Srba koji kalkulišu da je unosnije štampati knjigu na latinici nego na ćirilici i da je sigurnije uzeti lične isprave na latinici.

- Proizilazi da je inat najčvršći stub našeg identiteta, a to samo po sebi neće biti dovoljno za naš opstanak ako ne učvsrtimo preostale "stubove" - kaže na kraju Bubalo. 

Prenet ikonostas, obnova Srpskog doma

Obnova pravoslavnog Sabornog hrama iz 1737. godine posvećenog Svetom Nikolaju, koji je zapaljen 1991. godine, završena je pre nekoliko godina, a ovih dana ovamo je prenet ikonostas koji su restaurirali stručnjaci Pokrajinskog zavoda u Novom Sadu. Dopremljene su i restaurirane ikone koje bi do Božića trebalo da budu ponovo ugrađene u ikonostas. Starešina hrama Saša Kuzmanović nada se da će povodom najradosnijeg praznika crkva biti dupke puna. U toku je i obnova Srpskog doma, za koji je Vlada Srbije izdvojila znatna sredstva.

Propala norveška škola

Pre nekoliko godina Norveška je izdvojila sredstva za ustanovljenje mešovite škole koju bi zajedno pohađala srpska i hrvatska deca. Investicija nije uspela jer se u predupisnom roku prijavio samo jedan đak, ali su se ubrzo i njegovi roditelji pokolebali.

Emanuel Makron ponovo udario na srpski narod. Pogledajte OVDE.

Izvor: Večernje novosti