PM-10, kako smo pisali, jeste prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Uz te PM-10 uvek idu i PM 2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metele.
Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, Milenko Jovanović, objasnio je kako one mogu dospeti u organizam i zašto su još opasnije.
- Suspendovane čestice, koje su najodgovornije za zagađenje vazduha u najvećem broju gradova i naseljenih mesta, predstavljaju najveći rizik po zdravlje ljudi jer su često nosioci teških metala i drugih toksičnih jedinjenja prisutnih u vazduhu i koji sa njima dospevaju preko respiratornog sistema u ljudski organizam - objašnjava on.
Kako kaže, PM-2.5 su samo deo spektra tih suspendovanih čestica.
- A opasnije su jer direktno ulaze u alveole. Ulaze u krvotok bez mehaničkog zadržavanja upravo zbog svoje dimenzije, sitnije su. Za njih se "kače" drugi polutanti poput teških metala - objašnjava Jovanović.
Pojednostavljeno, kako objašnjava, PM-10 i PM-2.5 su neodvojive ili oko dve trećine tih sitnijih čestica zarapravo se nalazi u PM-10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove.
Valjevo jedan od najzagađenijih evropskih gradova
Prema poslednjim podacima, Valjevo, Sarajevo i Tuzla su gradovi u kojima je stepen zagađenja najviši, gledano na nivou cele Evrope.
- Osim Valjeva, povećane koncentracije zagađujućih materija, prvenstveno PM-10 čestica su izrazito veće u zimskim nego u letnjim mesecima u još nekoliko gradova u Srbiji. To su Užice, Kosjerić, Smederevo, ali i Niš, Kragujevac, Subotica, Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica i Kraljevo - nabraja Jovanović.
Zbog PM-2.5 čestica, stanje crvenog meteoalarma ili najvećeg stepena pripravnosti proglašavano je u Pekingu ranijih godina. Takav scenario ne očekuje Srbiju, bar ne za sada, smatra Jovanović, jer "nije toliko industrijska zemlja kao Kina".
Prema prošlogodišnjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, najzagađeniji grad je bio Zabol u Iranu gde je koncentracija PM-2.5 čestica bila i do 20 puta veća od preporučenog nivoa. Odmah iza njega, bila su dva indijska grada - Gvalior i Alahabad.
Zašto je tokom zime vazduh najgoreg kvaliteta?
Kako objašnjava Milenko Jovanović, tri faktora su presudna za zagađenje vazduha tokom zime.
- Koncentracije polutanata u zimskom periodu su posledica emisija iz industrije, saobraćaja i individualnih ložišta koja često koriste nekvalitetna fosilna goriva i imaju nepotpuno sagorevanje. Kada se uz to zna da su zimi često periodi stabilnog vremena sa visokim pritiskom, niskim temperaturama, vremenom bez vetra i padavina jasno je da tada dolazi do višednevnog povećanja koncentracija emitovanih polutanata, posebno PM čestica, u prizemnom sloju vazduha - priča načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha.
On još dodaje da na loš kvalitet vazduha, osim izvora zagađivanja i nepovoljnih meteoroloških uslova, utiče i položaj gradova u dolinama i kotlinama.
U Boru bolji kvalitet vazduha
Iako situacija nije nimalo naivna, iz Agencije za zaštitu životne sredine ipak stiže jedna ohrabrujuća informacije. Naime, višegodišnje praćenje koncentracija polutanata u ambijentalnom vazduhu "ne pokazuje trend povećanja".
Takođe, osnovana je i radna grupa za smanjenje aerozagađenja, te su pojedine sprovedene mere dovele, u nekim gradovima, do manjeg ili većeg poboljšanja kvaliteta vazduha.
- Tipičan primer je Bor gde je od pre dve godine, izgradnjom nove topionice, višestruko smanjena koncentracija sumpor-dioksida na dozvoljen nivo kad je u pitanju srednja godišnja vrednost - kaže Milenko Jovanović.
Kako smanjiti zagađenje u Srbiji?
Jovanović naglašava da država i građani mogu zajedničkim snagama izboriti da zdravije dišu.
- Država preko svojih nivoa vlasti, od republike preko pokrajine i lokalnih samouprava, daje primer brige o zdravlju ljudi preko mera za smanjenje aerozagađenja, ali i pojedinci moraju znati da svojom aktivnošću mogu dati značajan doprinos kvalitetnijem vazduhu znajući da su emisije polutanata često zbir pojedinačnih izvora zagađenja. Jedan ugašen automobilski motor na semaforu je beznačajan doprinos opštoj oceni kvaliteta vazduha, ali motori svih vozila u saobraćaju nisu beznačajni - zaključuje Jovanović.
Agencija za zaštitu životne sredine u okviru državnog monitoringa kvaliteta vazduha, prati koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida, prizemnog ozona, i suspendovane čestice frakcije PM-10 i PM-2.5.
Trenutno stanje zagađenosti vazduha u celom svetu možete pratiti uživo na ovom linku, kao i na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
Pročitajte OVDE šta je rekao Vučić o protestima.
Izvor: Blic
