Ovakva odluka za mnoge stručnjake pa i javnost koja je pomno pratila čitav proces izbora novog višenamenskog borbenog aviona RV Bugarske, nije iznenađujuća i bila je očekivana zbog toga što su poslednjih meseci pojedini političari pa i sam premijer Bugarske Bojko Borisov otvoreno podržavali kupovinu američkih aviona.
Takvo ponašanje bugarskih zvaničnika ali i sam izveštaj koji daje kontraditkorno i nedovoljno uverljivo obrazloženje zašto je izabran F-16 ukazuje na to da je usled jakih pritisaka i lobiranja doneta politička odluka. Takođe, Narodnoj skupštini je poslat i predlog da se poništi investicioni plan za nabavku novih borbenih aviona koji je usvojen u junu ove godine a to je najverovatnije urađeno zbog toga što je već poznato da ponuda američkog Lokid Martina ne zadovoljava uslove iz ovog plana koji podrazumeva da je budžet za nabavku 8 aviona 1,08 milijardi dolara kao i rok isporuke od 24 meseca od potpisivanja ugovora.
Medijima su nešto kasnije istog dana izveštaj predstavili zamenik ministra odbrane Atanas Zaprijenov kao i komandant RV-a general-major Canko Stojkov a veoma interesantno da se u njemu navodi da je ponuda Švedske za prodaju Gripena C/D najbolje rangirana kada su u pitanju borbene mogućnosti dok se za američki predlog aviona F-16 kaže da ima najduži očekivani životni vek. F-16 se tako našao na drugom mestu u proceni operativne efikasnosti dok je EF-2000 bio poslednji. Međutim, zbog nedostatka dovoljno informacija nije bilo moguće izvesti zaključke o finansijskim detaljima ponuda.
F-16 ima najduži životni vek koji iznosi 12000 sati, Gripen 8000 sati a polovni EF-2000 iz viškova italijanskog RV samo 4000 do 5000 sati obzirom da su avioni stari 10-12 godina. U izveštaju se zakođe kaže da u švedskom i italijanskom predlogu (ponudili polovne EF-2000) nema ponuda za rakete klase vazduh-vazduh i da se za njih traže licence i dozvole treće strane što je sasvim moguće glavni razlog za odbijanje njihovih predloga.
Mnogi zaključci iz izveštaja dalje pokazuju da ponude nisu mogle biti realno procenjene usled nedostatka informacija koje su sve strane trebale da dostave. Tako na primer u predlozima nisu navedeni podaci o troškovima korišćenja aviona tokom čitavog životnog veka pa prema tome nije mogla da se izvede konačna ukupna procena niti jedne od tri ponude. Na neka pitanja u Zahtevu za slanje predloga nisu ni dobijeni odgovori pa zato nije data ni ocena prilikom upoređivanja operativne i cenovne efikasnosti ali nije jasno da li se to odnosi na sve predloge ili na samo neke od njih.
Zato se u izveštaju odbija da se konketno govori o cenama, kako za nabavku tako i za troškove korišćenja aviona. Za svaki od ponuđenih aviona moraju se zadovoljiti određeni uslovi infrastrukture koja je odgovornost bugarske strane jer to nije uračunato u cenu koja pritom nije ni proračunata a uz to ona se razlikuje od aviona do aviona. Što se tiče Švedske ponude takođe nema podataka o tome da li će preostali iznos od ukupne sume od 1,08 milijadi dolara (bez PDV-a) biti dovoljan za kupovinu neophodne opreme za avione uključujući i topovske granate, rakete vazduh-vazduh malog i srednjeg dometa koje mora da isporuči treća strana.
Komandant RV-a general Stojkov je na pitanje novinara koja je tačno oprema i koje su licence i dozvole dovedene u pitanje, kako to utiče na konačnu procenu i zašto je to dovelo do eliminisanja druge dve ponude, odgovorio da se to odnosi na osetljive informacije i da ne želi da u ovoj fazi komentariše jer su to pitanja iz oblasti trgovine koja zahtevaju poverljivost. Iz Švedske vlade ali i kompanije SAAB su u poslednjih nekoliko nedelja više puta izjavili da njihova ponuda ispunjava sve zahteve i da je cenovno ispod predviđenog budžeta. Nije međutim sasvim jasno da li je to tačno kao i da li je bugarska strana ipak izmenila svoje uslove nakon primanja ponuda pa zato švedski avion nije odabran.
Iako izveštaj sadrži malo novih podataka postoje informacije koje su prvi put iznesene. To se pre svega tiče spremnost Italijana i Šveđana za moguće povećanje broja isporučenih aviona. I dok nema detalja za italijanske EF-2000, kod Šveđana se spominju tri opcije, prva je isporuka 8 aviona pod trenutnim uslovima, druga 9 aviona sa manjim paketom opreme i treća 10 aviona takođe sa manjim paketom opreme kao i smanjenom logističkom podrškom. Što se tiče finansija, SAD traže jednokratnu avansnu uplatu a spremni su da pregovaraju o ceni i njenom eventualnom smanjenju ali nakon što se izabere američka ponuda. Švedski predlog sadrži petogodišnje odloženo plaćanje sa opcijom da se pregovara o desetogodišnjem odloženom plaćanju.
Sve što je izneto u izveštajima vojnog i ministra ekonomije pokazuju da je ovakva odluka sadrži vrlo sumnjive i zabrinjavajuće činjenice. Nema tačno navedenih cena ponuđenih aviona samim tim ni izabranog američkog F-16 za koga se ipak zna da probija namenski budžet što dakle nije optimalno rešenje u smislu finansija. Dalje, postoje samo nejasna obećanja da će cene biti smanjene u direktnim pregovorima.
Tu je zatim i kontradiktornost u kojoj je F-16 mesecima unazad u zvaničnim krugovima proglašavan za borbeno najmoćniji avion da bi zatim stručna bugarska komisija dodelia Gripenu najvišu ocenu što se tiče operativne efikasnosti. Potreba da Italijani i Šveđani zatraže dozvolu od treće strane za rakete vazduh-vazduh je takođe upitna jer se oni mogu naoružati i evropskim raketama poput Iris-T i Meteor a ne samo američkim AIM-9 i AIM-120.
Pročitajte OVDE koji avion forsira naslednik Besnog psa i zašto.
Izvor: tangosix. rs
