Piši: Nikola Čukanović, dipl. inž. el., Beograd, stalni sudski veštak za elektrotehniku
Istragu je obustavio međunarodni tužilac DŽud Romano 17. januara 2012. godine, nekoliko dana pre nego što je napustio teritoriju BiH. Pri toj istrazi, utvrđeno je da je 2. i 3. maja 1992. godine, pri napadu zelenih beretki i pripadnika MUP-a BiH na kolonu JNA, koja se povlačila iz Sarajeva, ubijeno sedam, a ranjeno 14 osoba.
Saopšteno je da će istraga biti nastavljena protiv petoro osumnjičenih za ubijanje ranjenih vojnika JNA, koji su „bili onesposobljeni za borbu, kao i za maltretiranje i zlostavljanje zarobljenih vojnika i oficira bivše JNA, te protiv osumnjičenih za komandnu odgovornost”. Rok za obnovu postupka je bio tri meseca.
Pošto je rok probijen, a istraga nije nastavljena, advokat porodica žrtava nastradalih u ovom slučaju podneo je krivičnu prijavu protiv Gordane Tadić, v.d. glavnog tužioca Tužilaštva BiH, pa je za očekivati, da će ovaj sudski proces uskoro biti nastavljen. Prema podacima o istrazi sa kojima raspolažu pravni organi Republike Srpske, 2. i 3. maja 1992, u Dobrovoljačkoj je ubijeno 43, ranjeno 73, a više od 200 vojnika i oficira je zarobljeno. Legalni organi RS smatraju da je događaj u Dobrovoljačkoj bio isplaniran od strane bošnjačkog rukovodstva iz Sarajeva, s obzirom na to da je Alija Izetbegović povukao svoj potpis sa Kutiljerovog plana, mesec dana pre tog događaja. Zbog navedenih drastičnih razlika, u nalazima prvog istražnog postupka, koji je vodio međunarodni tužilac Romano, i nalaza pravnih organa RS, a posebno nezadovoljstva porodica žrtava, koje preko svojih advokata uporno, i sa pravom, traže obnovu postupka, Ustavni Sud BiH je doneo navedenu odluku.
Knjige iz Pravdine internet prodavnice možete pogledati OVDE.
Ono što je autoru ovog teksta, kao stručnjaku elektrotehnike, i u tom momentu pripadniku JNA, zapalo za oči, jeste snimak događaja iz Dobrovoljačke ulice, koji je RTS prikazala u večernjem dnevniku maja 1992, u kojem je rečeno da su u Dobrovoljačkoj, sa obe strane ulice bili postavljeni štapni izolatori, koji su na sebi imali gole bakarne provodnike. Posle predaje Alije Izetbegovića, koji je bio talac JNA, zelenim beretkama, nepoznata lica, pustila su napon od 230 volti, a zelene beretke su počele da pucaju na kolonu JNA. U metežu zbog pucnjave, mnogi vojnici i oficiri su iskakali iz vozila da bi se spasili, pravo na gole bakarne provodnike, koji su bili pod visokim naponom.
Predlažem RTS-u da te snimke pronađe u svojoj arhivi i ponovo nekoliko puta prikaže radi sagledavanja cele situacije, pa ako se ustanovi da je informacija bila tačna, da snimke dostavi pravnim organima BiH i RS, koji će od Suda BiH zatražiti proširenje optužnice protiv optuženih i drugih, za sada nepoznatih, saučesnika u ovoj tragediji. Pored navedenog, tačne argumente u vezi sa ovim slučajem, treba potražiti i od živih svedoka iz Dobrovoljačke, pripadnika srpske i bošnjačke nacionalnosti, kao i angažovanjem sudskih veštaka, elektrotehničke i medicinske struke.
Autoru ovog teksta je poznato da su do sada u svetu zabeležena samo dva ovakva zločina: u kampućijsko-kambodžanskom ratu davnih sedamdesetih godina, a drugi, u iransko-iračkom ratu tokom osamdesetih godina prošlog veka, kad su irački vojnici, zbog malobrojnosti i straha, radi sopstvene odbrane, postavili živi napon u barama delte reke Tigar, nedaleko od Basre, pri jednom masovnom napadu iranskih vojnika.
Takođe predlažem pravnim organima BiH i Republike Srpske, da za glavnog svedoka događaja u Dobrovoljačkoj pozovu kanadskog generala Mekenzija, koji je tada bio glavnokomandujući Unprofora u BiH, koji je ispred Unprofora vodio celu operaciju izvlačenja kolone JNA i bio svedok navedenih događaja, posle čega je ubrzano revoltirano napustio BiH, vratio se u Kanadu, gde i danas živi kao penzioner i redovno posećuje srpske crkve u Kanadi i SAD, verovatno zbog razočaranja koje je doživeo u Sarajevu 3. maja 1992. godine.
Toma Fila otkrio do sada neobjavljene stvari o Đinđiću, Slobi, Legiji i Arkanu, o čemu se radi saznajte OVDE.
