Piše: Ivan Danilov
Članak je The Washington Post napisao Dana Milbank, poznati američki novinar i politički analitičar, a pojavio se pod naslovom „Ovo je oficijelno: mi smo izgubili Hladni rat“.
Milbank je porodičnim i poslovnim odnosima povezan sa uticajnim krugovima američkog establišmenta.
Milbank nije obični kolumnista već (po informaciji The New York Daily News, a to i sam priznaje) član elitnog i veoma zatvorenog jelskog kluba „Lobanja i kosti“ u kojem je – iz onolike Amerike – samo 2.000 ljudi. Ali zato su u njemu bili ili su i mnogi predsednici SAD, političari, tužioci i biznismeni.
Članovi tog kluba su se zato – 2000-te godine kada su se za položaj predsednika SAD borili DŽordž Buš i DŽon Keri, a obojica su bili u tom klubu – šalili: „Za nas će to biti pobeda, ko god da pobedi“.
Šta je moglo naterati ovakvog pripadnika američke elite da javno oplakuje poraz SAD u Hladnom ratu od Rusije?
Najkraći odgovor je ovaj: Putin, Tramp i Sirija.
Milbank tvrdi da se dogodilo ovo: „Buš je bio predsednik SAD u vreme kolapsa SSSR 1991-ve. Međutim, trijumf koji su on i drugi tokom 71-ne godine obezbedili američkom krvlju i novcem – u vidu pobede nad SSSR i držanja pod kontrolom njegove naslednice (Rusije) – predsednik Tramp je pustio niz vodu za ciglo dve godine“.
I ruske i američke pristalice „mirenja (Rusije) sa Amerikom“ vole da lažu da su se dobri i divni američki političari nakon demontaže SSSR bavili samo time što su Rusiji davali humanitarnu pomoć, učili je demokratiji i slobodnom tržištu, a narod Rusije vodili ka slobodi i prosperitetu.
Otvorenost gospodina Milbanka potvrđuje da su 100 odsto bili u pravu oni u Rusiji koji su smatrali da se delovanje SAD prema Rusiji svodi na obuzdavanje i kontrolu, a nikako ne na pomaganje.
Glavna frustracija američke političke elite u tome je što je oslabljeni ruski medved odjednom oživeo i nije dozvolio da mu počupaju kandže i očnjake, a i odustao je od smrtonosne injekcije za `uspavljivanje`.
Milbankov članak treba čitati u kontekstu pisma sa ostavkom koje je Donaldu Trampu napisao general DŽim Matis zvani Besni pas koji samo što se povukao sa položaja šefa Pentagona.
U Matisovom pismu i Milbankovom tekstu postoji nekoliko ključnih zamerki američkom predsedniku.
Prva je: razbijanje kolektivnog Zapada i konflikti sa evropskim vazalima SAD koji se sve aktivnije staraju da sebi obezbede slobodnu plovidbu, a još ne žele da plaćaju `Trampov harač` za NATO. Reč je o nekoliko stotina milijardi dolara godišnje.
Milbank je, isto kao general Matis, veoma nezadovoljan povlačenjem američkih trupa iz Sirije jer je to direktno priznanje da su Amerikanci u tom kljnjučnom regionu sveta poraženi od Rusije. I da su ostavili na cedilu saveznike u koje su CIA i Pentagon uložili milijarde dolara.
Glavna Milbankova i Matisova zamerka Trampu ipak nije povezana sa Sirijom i NATO nego sa Rusijom i Kinom.
Kolumnista The Washington Post pobrojao je `poklone` koje je Tramp tobože već `učinio Putinu`: raskid između SAD i NATO, inicijativa da se Rusija vrati u G-8 uprkos `provokacijama u Ukrajini koje traju`, faktičko rasturanje Svetske trgovinske organizacije, izostanak kažnjavanja Saudijske Arabije za ubistvo disidenta Kašogija, raskid odnosa sa Evropskom unijom, ustupci Kim DŽong Unu, diskreditovanje Sistema federalnih rezervi, američkog izbornog sistema, američkog tužilaštva, američke štampe, američkog sudskog sistema, čak i FBI.
General Matis u svom pismu indirektno optužuje Trampa da je nedovoljano agresivan prema glavnim neprijateljima američkog svetskog poretka – Rusiji i Kini. Izgleda da general ne bi imao ništa protiv nuklearnog rata sa geopolitičkim konkurentima SAD, a da se Trampu ta ideja nije nimalo svidela.
Panika unutar vašingtonske elite ne može ne radovati iako je za poraz SAD u novom hladnom, iako su uspesi očevidni, potrebno još mnogo rada.
U suštini, posmatramo neku vrstu `građanskog rata` unutar američke elite čiji jedan deo je već shvatio da je hegemonija prišla kraju i da se u SAD više ne može živeti kao dosad. A drugi se uporno pravi da je sve u redu, uprkos tome što je novac penzijskih fondova onih koji su radili u administraciji Kalifornije investiran u ruske državne obveznice, a američka vojna industrija do kritične mere zavisi od onoga što se proizvodi u Kini.
Jednom je SAD od ekonomske i političke krize spasio raspad SSSR, za kojim je usledila i pljačka Istočne Evrope.
Pustimo da američka institucionalna, sistemska, politička ekonomska kriza, o kojoj upečatljivo i sa suzama piše kolumnista iz „Lobanje i kostiju“, svoj posao odradi do kraja.
Upravo to će biti prava pobeda.
Šta je bila meta izraelskih bombardera koji su se obrušili na zapadni Damask pročitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
