Nakon dramatičnog spasavanja dužničkih država poput Grčke, sudbina evra je ponovo na kocki. Tako dramatično je to nedavno formulisao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ovaj put je pre svega Italija ta koja zadaje glavobolje. Uprkos tome što su se vlada u Rimu i komisija dogovorili oko kompromisa, čitava priča ostavlja gorak okus u ustima. Italijanska vlada, koju čine populistički pokret Pet zvezdica i desničarska Liga, otvoreno se suprotstavila Evropskoj komisiji koja je odbacila novi italijanski nacrt budžeta zbog prevelikog novog zaduženja.
Bivši nemački ministar finansija Volfgang Šojble odbacuje stav po kojem bi „više dugova rešilo italijanske probleme", i kaže da bi finansijsko tržište ionako disciplinovalo Italiju. „Mislim da bi im tržišta rekla: nećete dobiti dodatne finansije", rekao je Šojble krajem oktobra.
I mada se čini da je velika svađa zasada izbegnuta, italijanska vlada i dalje u rukama ima snažno sredstvo pritiska: u slučaju da komisija ipak kazni Italiju, to bi desnim populistima u čitavoj Evropi dalo još više podsticaja. A nekoliko meseci uoči izbora za Evropski parlament, to je poslednje što je potrebno Evropskoj uniji. No ako komisija previše popusti, to će s druge strane ugroziti njen autoritet.
Sukob u svakom slučaju postavlja merilo za pitanje koliko EU sama ozbiljno shvata svoja pravila. I francuski predsednik Emanuel Makron je nakon protesta „žutih prsluka" popustio i povukao poteze koji idu u smeru finansijskih ustupaka koji će dodatno povećati francuski deficit. I tu preti sledeći veliki sukob.
Zaoštren rusko-ukrajinski sukob
Sukob između Rusije i Ukrajine nakon ruske aneksije Krima i dalje ostaje u središtu pažnje. Nemačka i Francuska su se uvek iznova trudile oko pomirenja dveju strana, pa i nakon eskalacije sukoba oko Azovskog mora krajem novembra.
EU je podeljena kad su u pitanju sankcije protiv Rusije, neke zemlje žele da ih uknut jer štete biznisu, druge bi pak htele da ih pooštre. Ove potonje kritikuju i Nemačku zbog gasovoda Severni tok 2 koji bi gas dovodio direktno iz Rusije u Nemačku. Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla kako je na samitu sredinom decembra zaključeno da se sankcije ukinu ili pooštre i insistira na nastavku dijaloga s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis je bio jasan prilikom jednog susreta s Porošenkom: „Sankcije nisu kazna. Sankcije su motivacija za Rusiju da se vrati u civilizovani svet".
Mir u Siriji - sa Asadom?
Nakon više od sedam godina rata u Siriji, zemlja je u potpunosti devastirana. U međuvremenu je predsednik Bašar el Asad uz pomoć Rusije i Irana povratio gotovo sva područja koja su se nalazila pod kontrolom pobunjenika.
U Nemačkoj se odjednom postavilo pitanje povratka stotina hiljada sirijskih izbeglica. No Ministarstvo spoljnih poslova situaciju u Siriji još uvek smatra nedovoljno sigurnim za povratak. Još uvek je na snazi zabrana proterivanja za Sirijce koji nemaju legalan status u Nemačkoj.
No širom Evrope se širi umor nakon mnogih uzaludnih pokušaja stvaranja trajnog mira u Siriji. Neki političari iza zatvorenih vrata sada već govore i o nekoj vrsti pomirenja s tim da će Asad ostati na vlasti.
Stručnjak za Bliski istok Gido Štajnberg je kritikovao ponašanje nemačke vlade u vezi sa Sirijom: „Vlada u Berlinu je neoprezno polazila od toga da će Asadov režim pasti u najkraćem mogućem roku. Da su zaista hteli da sruše režim u Damsku, trebalo je da bolje vojno podrže pobunjenike. Nemci danas u ovom sukobu više ne igraju nikakvu ulogu".
Optužbe druge vrste na račun Berlina dolaze zbog Jemena gde se, prema navodima UN, trenutno odigrava najgora humanitarna katastrofa na svetu. Nemačka je dugo prodavala oružje Saudijskoj Arabiji, koja je pomaganjem jemenskoj vladi u borbi protiv pobunjenih Hutija aktivni učesnik u ovom sukobu.
Čak i sada, kada je podignut embargo na izvoz oružja u Saudijsku Arabiju, nemački vojni koncern Rajnmetal preko svojih podružnica u inostranstvu i dalje prodaje oružje ovoj zemlji.
Pročitajte OVDE gde kreće Asadova armija posle Manbidža.
Izvor: Dojče Vele
