Piše: Ranko Pivljanin
Vukovu azbuku su abtejtovali sa nekoliko slova i dobili crnogorski jezik sa čijim fonemama su, uz predsjednika, najviše profitirale reči guzica i sjekira.
Jednog dana 2000. godine, kada su bili u prolazu kroz Cetinje, svratili su u tamošnji Centar bezbjednosti i registrovali Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Sad čekaju drugi Hristov dolazak, a nema gde drugo no u „Splendid“, kako bi preregistrovali vernike.
I sama crnogorska vlast je falsifikat, jer su se pre tri decenije kao najcrnji, to jest najcrveniji komunisti prodali narodu pod lažnom etiketom nekakvih socijalista, pa je i po tome Crna Gora unikat, jer jedino tamo komunizam nikad nije oboren.
Sa tradicionalne crnogorske kape su uklonjeni četiri S, pa kad je onomad Milo Đukanović papi Franji poklonio ovaj deo tradicionalne narodne nošnje, u stvari je „Svetom ocu“ uvalio fejk. Ali ne fali, dobro će ta kapa doći u Vatikanu kad se zaokruži naučno delo Savića Marković Štedmilije i Sekule Drljevića, te Crna Gora konačno postane Crvena Hrvatska.
U skladu sa zahtevima novog doba i nove politike, stihovi ovog potonjeg, koji je na Nirnberškom procesu osuđen kao ratni zločinac, nalaze se u crnogorskoj himni. Na koju se, doduše, narod diže na noge samo uz pretnju oružanom silom i zatvorom.
U ofanzivi novog identitetskog inženjeringa malo se kao čvrst orah pokazao vladika Petar Drugi Petrović NJegoš, pa su mu inženjeri novih crnogorskih duša pokušali doakati sa dve strane. Prvo su ga proglasili „genocidnim pesnikom“, a potom su, za svaki slučaj, iz njegovih dela poizbacivali sve ono što je nosilo srpski predznak. Nisam obavešten da li su preimenovali i „Ogledalo srpsko“, ali će se neko rešenje već naći.
Ako su već Desanku Maksimović, Aleksu Šantića, i Zmaja zamenili gorostasi poput Šima Ešića, Nazmija Rahmanija, Šukrije Pandže i sličnih, naći će se neko adekvatan da zameni i NJegoša. Treba samo malo više pažnje obratiti pažnju na pesničke talente po Tuzima i Rožajama.
Kad se sve ovo ima u vidu, uopšte nije jasno zašto se diže prašina oko toga što je crnogorski parlament pre nekoliko dana rezolucijom poništio odluke Podgoričke skupštine iz novembra 1918 godine koja je izglasala ujedinjenje sa Srbijom. Da ne budemo na kraj srca, nije sve ni poništeno. Eto, primera radi, Matija Bećković je unapređen u fašistu. A i na gusle sa šest žica – čekamo…
Kakvi se masovni protesti spremaju po Beogradu i Banjaluci, saznajte OVDE.
Izvor: Blic
