Šveđanin je na dužnost stupio 15. februara 2000, istog dana kada je SB UN izglasao rezoluciju prema kojoj Kušner može da imenuje strance, tužioce i sudije, koji bi pomagali i kontrolisali "uspostavljanje vladavine prava u sudovima na poratnom Kosovu". Kaže da je njegov zadatak bio da, uz profesionalce albanske nacionalnosti, učestvuje u procesuiranju odgovornih za "kriminalne i ratne zločine" koji su se događali na KiM 1999. i posle toga. Iz Pokrajine je, kako ističe, otišao posle šoka koji je doživeo vodeći istragu za podmetanje bombe pod autobus "Niš ekspresa", februara 2001. Tada je u raznetom vozilu nadomak Podujeva poginulo 12, a ranjeno 43 Srba.
- Na osnovu DNK dokaza na mestu događaja u Livadicama utvrđeno je da je jedan od potencijalnih krivaca Fljorim Ejupi (23). Tražio sam da on i još trojica osumnjičenih, bivših pripadnika OVK, budu odvedeni u pritvor UN, gde bi se nastavila istraga. Međutim, oni su prebačeni u američku bazu "Bondstil", u navodno najsigurnije mesto na KiM, odakle je Ejupi "pobegao" iste noći. Neverovatno... Sećam se da su među raznetim ljudima u autobusu bile četiri žene i dva deteta. Saznalo se, da je Fljorim Ejupija ranije obučavala CIA.
Sa kakvim informacijama o događajima u srpskoj pokrajini ste stigli u Prištinu?
- Došao sam na Kosovo u novembru 1999. godine. Pre toga bio sam u misijama u Bosni, pa u Vukovaru, radio sam tri godine kao pravni savetnik UN i OEBS-a. Od maja do novembra 1999. godine radio sam u Albaniji pomažući tužiocu da reši ubistvo njihovog premijera Azema Hajdarija, kao i neka druga ubistva. Verujem da sam bio veoma obavešten o situaciji na Balkanu.
Na Kosovo ste 1999. došli zbog rešavanja teških krivičnih dela i učestvovali ste u radu međunarodnog pravosuđa i pre nego što vas je UN imenovao?
- Bavio sam se teškim krivičnim slučajevima na Kosovu. Brzo sam se uverio da Srbi nisu imali šanse da dobiju nikakvu pravdu na tamošnjim sudovima. Albanci koji su počinili teške zločine nad Srbima su oslobađani, a mnogi Srbi su bili osuđeni bez pravičnog suđenja.
Da li su međunarodne sudije bile upoznate sa istorijom lidera nezavisnog Kosova?
- Mogu samo da pričam za sebe. Imao sam informacije o vođama OVK i nisam bio iznenađen.
Da li su sudije Unmika razgovarale o trgovini organima otetih Srba?
- Ja sam čuo za to!
Odmah na početku misije UN na KiM počinjeni su neki od najgorih zločina nad Srbima. Hapšenje zločinaca nikada nije ni pokušano?
- Sjedinjene Američke Države tada su na Kosovu bile veoma jake, a službenici Ujedinjenih nacija se nisu snalazili. Amerikanci su imali bliske veze sa OVK, a na Srbiju su gledali kao na neprijatelja.
Setite se nekih dramatičnih događaja iz tog vremena.
- U februaru 2000. bilo je mnogo nereda u Kosovskoj Mitrovici i oko nje. U jednom trenutku Kfor i Civilna policija su zbog ubistava uhapsili neke članove albanskog Zaštitnog korpusa, koji su svi bili bivši članovi OVK. Sud ih je odmah pustio. Kasnije je Kfor uhapsio 48 Albanaca zbog organizovanja terorističkih akcija u kojima su dvojica francuskih vojnika teško ranjena vatrenim oružjem. I oni su pravosudno pušteni.
Možete li da izdvojite još neki proces na KiM u kome ste učestvovali?
- Početkom proleća 2000. u zatvoru u Mitrovici srpski zatvorenici su štrajkovali glađu. Žalili su se na najteža zlostavljanja i nepravična suđenja za dela koja nisu počinili. Štrajk je obustavljen kad je Kušner obećao da će ubuduće međunarodne sudije kontrolisati rad u sudnicama. Uprkos mojoj prisutnosti na tim procesima, moram reći - Srbi nisu imali fer proces.
Dačić pita: Ako niko ne može da kontroliše Prištinu, ko onda može? Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
