Kako je objasnio, dominacija Zapada, koja je trajala oko 400 godina, objektivno govoreći se približila kraju, a pored toga primetan je i trend rasta i drugih zemalja, pre svega se tu misli na Indiju i Brazil, zemlje koje su zauzele svoje mesto u svetu i samim tim ostvarile uticaj na geopolitički raspored snaga.
„Zbog toga je potrebno nastaviti saradnju i sa Istokom i sa Zapadom, uspostaviti dobre odnose i sa Amerikancima i sa zemljama zapadne Evrope, ali da ti odnosi budu uspostavljeni na osnovu ravnopravnosti i partnerstva, a ne dominacije. Upravo zbog pokušaja Zapada da zadrži tu dominaciju i dolazi do ovakve nestabilnosti u svetu“, upozorio je Čepurin u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, gde je održao predavanje „Partnerstvo Rusije i Srbije u kontekstu savremenih međunarodnih događaja“.
Trenutno treba imati u vidu i da u ekonomskom smislu u svetu postoje dva giganta, a to su Kina i Amerika, ali ako se sagleda vojni i politički aspekt, osnovni dijalog treba da se vodi između Rusije i Amerike.
„Stoga se nadam se da će se pozitivni dijalog između Rusije i SAD obnoviti, uprkos poteškoćama i haosu koji postoje na unutrašnjoj političkoj sceni Amerike, dok su sankcije protiv Rusije postale kao mrtav konj — Rusija se prilagodila tim uslovima i brzo se vratila na put razvoja“, ukazao je Čepurin.
Sastanak Trampa i Putina: To se tako ne radi
Naveo je i primer nedavno održanog samita G20 u Argentini i otkazanog susreta ruskog i američkog lidera Vladimira Putina i Donalda Trampa, rekavši da je Rusija želela da se taj sastanak održi, budući da ima puno pitanja koja je potrebno rešavati. Odluka da se sastanak otkaže došla je u poslednji čas od strane Vašingtona i to putem tvita, a to se, kako je ocenio, tako ne radi.
„Mi razumemo da u Americi postoje unutrašnji politički problemi i da se sve to dešava zbog toga. Rusija se, međutim, ne vređa tako lako i ponaša se odgovorno. Rusija i Amerika imaju jako mnogo veoma važnih nerešenih pitanja koja se tiču celog sveta. Rusija je spremna da razgovara na te teme, ali je sada inicijativa na američkoj strani“, rezimirao je ambasador.
Kada je reč o NATO-u, Čepurin je rekao da je ta organizacija nasleđe hladnoratovskog perioda, ali i ocenio da Hladnog rata više nema, samim tim nema više ni suprotstavljanja u dijalogu.
„Ni Rusija ni Srbija nikada nisu bile članice NATO i Zapada. Štaviše, Srbija ima svoje iskustvo sa NATO-om, koje je izuzetno strašno, a slična stvar se događa i sa Bliskim istokom“, naveo je Čepurin.
Evropskoj uniji prošao vrhunac
Nadovezao se i na pitanje Evropske unije, rekavši da joj je prošao vrhunac razvoja i trenutno prolazi kroz sistemsku krizu. Stoga, kako je ukazao, Srbija mora samostalno da shvati šta ona želi, budući da članstvo u takvoj organizaciji nosi sa sobom određene pluseve, ali i određene minuseve.
„Kada je reč o članstvu Srbije u EU, Rusija je oduvek zauzimala neutralan stav, niko nikada nije govorio da je protiv ulaska Srbije u Uniju. Međutim, članstvo Srbije umnogome zavisi i od stava same EU i Evropskog parlamenta, a mislim da trenutna situacija ne ide u korist Srbije“, konstatovao je Čepurin.
Ruski ambasador je dodao i da je za zvaničnu Moskvu bitno da Evropa ne uslovi Srbiju da članstvom naruši odnose sa Rusijom, da joj uvede sankcije i da je pripoje grupaciji antiruski nastrojenih zemalja.
O Ukrajini, Kerču i Porošenku
Čepurin se osvrnuo i na nedavni incident u Kerčenskom moreuzu, rekavši da je u pitanju pokušaj da se negativno utiče na odnose između Moskve i Kijeva.
„Reč je o tri stara broda koje je Amerika poklonila Ukrajini i koji su naoružani ušli u Crno more, a ne Azovsko, samim tim radi se o ruskoj teritoriji. Kad neko naoružan ulazi na vašu teritoriju, šta radite, puštate ih ili ih zaustavljate, pogotovo nakon snažne medijske kampanje da će Ukrajina minirati Krimski most?“, zapitao se Čepurin.
Dodao je i da je taj incident u Kerčenskom moreuzu inspirisan unutrašnjim problemima u Ukrajini, baš kao što je slučaj i sa Amerikom, budući da aktuelni predsednik Petro Porošenko ima poverenje svega pet odsto građana, a ovim putem pokušava da sebe predstavi kao zaštitnika.
Čepurin je podsetio i da je Ukrajina bila najrazvijenija republika Sovjetskog Saveza, a sada je jedna od najuništenijih zemalja bivšeg SSSR-a, a tome u prilog ide i podatak ankete koji pokazuje da čak 94 odsto Ukrajinaca sebe smatra siromašnim.
Pročitajte OVDE sve o novim pretnjama i ucenama Amerikanaca Rusima.
Izvor: fakti. org
