Hasani je rekao da usvajanjem promena zakona Kosovo neće dobiti vojsku, već početi dugogodišnji proces transformacije bezbednosnih snaga (BSK) u vojsku.
Taj proces će da traje 10 godina, a ti zakoni znače da počinje proces formiranja Vojske Kosova, navodi gost N1. Kaže da usvajanje ovih zakona nije u suprotnosti sa Ustavom Kosova, jer njihove odredbe ne diraju u ustavne odredbe koje se tiču koncepta vojske. "Koncept vojske se ne menja, u Ustavu su Kosovske bezbednosne snage koje imaju mandat bezbednosnih snaga, što je druga stvar od vojne fizionomije jedne formacije i time se ide napred. Ovo je samo početak jednog dužeg procesa koji će da traje 10 godina".
Navodi da to govori s pravne strane, dok politika kaže da će tada biti formirana vojska, što je, kako ocenjuje, za unutrašnje potrebe i u krajnjem - legitimno s političke strane gledanja.
Promena Ustava Kosova nemoguća bez podrške predstavnika Srba
Na pitanje da li je moguća promena Ustava Kosova bez podrške srpskih poslanika, kaže da nije, jer se traži dupla, kvalifikovana dvotrećinska većina. Zato je, ističe, ta promena nemoguća bez predstavnika Srba.
Predstavnici vlasti Srbije kažu da će formiranje vojske Kosova dovesti do destabilizacije u regionu. Hasani kaže da ne misli tako i da ne bi trebalo da bude tako, iz mnogih razloga. "Bezbednosne kosovske snage rade po standardima NATO-a i nema teorije da budu vojna ili bezbednosna sila koja preti i ide protiv osnovnih vrednosti NATO pakta i uopšte zapadnog liberalnog kontitucionalizma".
Gost N1 kaže da su to najviši zvaničnici NATO-a i SAD dali do znanja - da ta formacija predstavlja jednu multietničku, multijezičku, multikulturalnu vojnu i bezbednosnu snagu. "To je, opet vam ponavljam, politički diskurs, koji je legitiman s političke strane, ali sa pravne strane, ustavne i međunarodnopravne to ne stoji".
Komentarišući uvođenje taksi na srpsku robu, kaže da je to očajnički pokušaj kosovske vlade, bez ikakave sumnje, populističkog karaktera. Kosovo dogodine verovatno ide na izbore, i to je, smatra Hasani, pokušaj da se dobije na glasovima. "Jedan od tercijarnih efekata tog čina je da je to znak da se ide na dijalog što pre. Tim potezima kosovska vlada gura i poziciju i opoziciju ka neminovnom dijalogu sa Srbijom", navodi profesor.
Hasani navodi da se ne isključuje mogućnost da u sveobuhvatnom sporazumu bude i pitanje vojnog i bezbednosnog karaktera.
Na konstataciju da Beograd kaže da neće da ide u dijalog dok Priština ne povuče takse, Hasani kaže i da kosovski premijer Ramuš Haradinaj navodi da do toga neće doći dok Srbija ne prizna Kosovo. "To je moguće samo u crtanom filmu, to je politika. To se ne meri racionalnim, pravnim, ustavnim i međunarodnopravnim razlozima".
Hasani podseća da dijalog nije počeo samovoljno, između dve strane, nego kao rezultat pritiska međunarodnih faktora sa obe strane Atlantika. "Taj isti pritisak će, siguran sam, da se povećava ovim potezima kosovske vlade i ovom retorikom Beograda koja ide ka daljem zaoštravanju odnosa dve strane. To je znak da međunarodna zajednica treba što brže da radi nešto, da posreduje efektivno u tom dijalogu, u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma sa obe strane", zaključio je profesor Enver Hasani.
Inicijativa za održavanje sednice Saveta bezbednosti UN povodom formiranja vojske Kosova prilika je da Srbija krene ofanzivnije u odbranu Kosova i Metohije. Pročitajte OVDE sve o tome.
Izvor: N1
