Oteti čovek, koji je Radoičića prepoznao kao otmičara koji mu je donosio „brufen“ u zatočeništvu, poslednjeg dana suđenja iznenada je promenio iskaz, zbog čega je Radoičić oslobođen. NJega sada traže kosovske vlasti zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića.
„Nemoj da vičeš, ubićemo te“, čuo je preteći šapat makedonski biznismen Mitat Sali kada je u garaži nameravao da uđe u svoj automobil i krene na posao. Pokušao je da se otrgne, ali su ga udarci pištoljem u glavu i stomak onesposobili za bilo kakav otpor.
Dvojica naoružanih mladića maskiranih fantomkama čekala su ga u zasedi celu noć, dok je treći bio na straži u kolima ispred Salijeve zgrade. Lisicama su mu vezali ruke iza leđa, navukli kapu preko glave i ugurali na zadnje sedište njegovih kola. Pokrenuli su motor i uputili se iz Skoplja ka makedonsko-srpskoj granici.
Sačekali su veče, pa krenuli pešice nelegalnim prelazom ka Srbiji. Hodali su oko tri sata. Nesrećnog čoveka, iznemoglog i promrzlog od hladnoće, krupniji otmičar nosio je na leđima. U blizini manastira Prohor Pčinjski sreli su ostale članove grupe koji su ih prevezli u Leskovac, pa narednog dana u Vrnjačku Banju.
Otetog su držali u iznajmljenoj kući, a čuvala su ga uvek dvojica stražara koji su mu donosili presvlaku i hranu. Shvatio je da je u Srbiji pošto je na kutiji jogurta pisalo „Mlekara Kraljevo“.
Prvog dana kada je smešten, još je trpeo bolove od udaraca koje su mu naneli, pa je zatražio lekove. Jedan od otmičara pružio mu je tabletu „brufen“. „Pij ovo slobodno, odmah će bolovi da ti prestanu“, rekao je.
Iako je preko lica imao navučenu vunenu kapu, Sali je kroz retko tkanje mogao da vidi lica otmičara. Ovo im je prećutao, u strahu da bi zbog toga mogli da ga povrede.
Pozvali su Salijevog brata i tražili milion evra za otkup. Zapretili da će mu, ukoliko odbije da isplati novac, poslati Mitatovu ruku, nogu ili glavu. Po vozaču autobusa koji je stizao iz Sofije u Skoplje poslali su pismo koje je po njihovom nalogu napisao Sali.
Brat otetog biznismena je dva puta kolima dolazio u Srbiju – prvi put sa 390.000, a drugi sa 200.000 evra.
Posle petnaest dana, otmičari su pustili Salija na slobodu ispred hotela „Rubin“ u Kruševcu. Za iznuđeni novac kupili su stan i skupe automobile, a preostalu sumu podelili među sobom.
Fotokopirane novčanice
Policija je otmičarima brzo ušla u trag, zahvaljujući tome što je Salijev brat fotokopirao novčanice koje im je predao i zapisao njihove serijske brojeve. Iste novčanice kasnije su pronađene prilikom pretresa kuća otmičara.
Kidnapovanje se dogodilo u januaru 2003, a ubrzo su pohapšena petorica osumnjičenih, od kojih su neki bili policajci.
Pošto se radilo o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je radila u tri zemlje – Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj, slučaj je od leskovačkog tužilaštva preuzelo tek osnovano beogradsko tužilaštvo koje je postupalo u ovakvim predmetima. Članovi grupe optuženi su nekoliko meseci kasnije, a naredne godine i osuđeni.
Hapšenje je izbegao tada dvadesetpetogodišnji Milan Radoičić koji je takođe bio osumnjičen, međutim, istraga je obustavljena pošto je bio u bekstvu.
Šest godina kasnije, u septembru 2009, policija je zaustavila automobil na putu između Kosovske Mitrovice i Raške. Prilikom kontrole, suvozač je policajcima predao crnogorsku ličnu kartu na ime Jovana Kalezića. U pitanju je, međutim, bila lažna isprava, što su policajci primetili i odveli ga u stanicu. Ustanovili su da je čovek koga su priveli zapravo Radoičić.
Sutradan mu je određen pritvor, a istraga u vezi sa starim slučajem ponovo je otvorena. Mesec dana kasnije protiv njega je podignuta optužnica. Tužilac je bio Milenko Mandić.
Suđenje Radoičiću, međutim, nije išlo glatko kao ostalima.
„Ja gledam čoveka u oči“
Radoičić se pojavio na sudu 2010. i negirao da je učestvovao u otmici. Rekao da živi u Kosovskoj Mitrovici, da povremeno dolazi u Vrnjačku Banju da poseti porodicu, ali da nije bio upoznat s tim da se protiv njega vodi bilo kakav postupak.
U optužnici se navodi da je Radoičić sa još jednim otmičarom preuzeo žrtvu na putu od Leskovca za Vrnjačku Banju, kao i da ju je čuvao dok je bio zatočen.
Sali je u martu 2010, sedam godina od otmice, pozvan da ponovo svedoči. Uprkos proteku vremena, on je sa čvrstom uverenošću prepoznao Radoičića kao otmičara koji ga je čuvao tokom zatočeništva i doneo mu „brufen“. Istakao je da je dobro upamtio njegovo lice, glas, čak i miris.
„I one koji su me čuvali i nosili mi hranu, mogao sam da vidim. Da, ovog tipa (Radoičića) mislim da sam video i to dva puta“, rekao je Sali.
Tokom ispitivanja, ispričao je da je Radoičića video drugi put kada su ga u Kruševcu predali bratu.
„Kad su me izvadili iz gepeka, on je izašao iza auta. Nisam siguran, ali 90 odsto mislim da je, samo je imao dužu kosu nego sad. Ali u fizionomiji, to je to.“
Prepoznao je Radoičića i na slici sa njegove legitimacije za izbegla lica iz 1999. godine.
„Da, on je taj. Slika ovde nije baš čista, ali oči su te. Ja gledam čoveka u oči, možda se promeni sve, ali oči se nikad ne menjaju. Evo, pogledajte zadnju sliku, jeste, to je“, bio je izričit je Sali tokom svedočenja.
Oteti biznismen, međutim, nije jedini koji je okrivio Radoičića.
Odmah posle hapšenja 2003. na ispitivanju u policiji dvojica otmičara priznala su krivicu i detaljno ispričala ko je bio za šta zadužen prilikom otmice. Oni su tada naveli da je Radoičić učestvovao sa njima u ovom poslu.
Otmičari
Zbog otmice skopskog biznismena osuđeni su Vladica Ničić, Aleksandar Šoškić, Dušan i Siniša Maksimović i Milutin Pavlović. Prema presudi, vođa grupe bio je Ničić. On je u Švajcarskoj 2002. godine osuđen na 18 godina zatvora zbog otmice osmogodišnjeg dečaka, pišu švajcarski mediji. Kaznu nije odslužio jer je pobegao u Srbiju. Za otmicu Salija osuđen je na 10 godina. Šoškić, bivši policajac iz Prištine, posle hapšenja priznao je otmicu, ali je kasnije promenio iskaz. Ubio se u zatvoru pre presude. Braća Siniša i Dušan Maksimović osuđeni su na osam i četiri godine zatvora. U Beloj knjizi organizovanog kriminala spominju se kao članovi leskovačke grupe koja je krala automobile i prodavala ih na Kosovu. Dušan je bio policajac u Prištini. Priznao je krivicu, pa povukao iskaz. Pavlović je osuđen na pet godina.
Pročitajte OVDE kako su anonimusi otkucali Jelenu Milić.
Izvor: Krik
