Piše: Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret
Da stvar bude još i gora po nas, iz više izvora sam čuo kako se po evropskim kuloarima priča o tome da na severu Kosmeta haraju kriminalne bande i da je sve to navodno pod direktnim pokroviteljstvom vlasti iz Beograda, te da je upravo to glavna prepreka normalizaciji odnosa u regionu. U prevdu, Albanci su uspeli da preko svojih lobističkih uticaja u svakodnevnu političku upotrebu među političarima u EU uvedu priču o tome da su oni u stvari žrtve nekakvih srpskih kriminalnih bandi i da zbog toga oni moraju da se štite kako ne bi pokvarili inače harmonične i demokratske odnose koje su uspostavili u društvu.
Političko ubistvo Olivera Ivanovića će očigledno poslužiti kao jedna od poslednjih ucena koje će biti primenjeni na Srbiju sa ciljem da se državni vrh prelomi u pravcu brzog pristanka na konačno zaokruživanje državnosti tzv. Republike Kosovo i u tom smislu Albanci i guraju priču o srpskom kriminalu na sveru Kosmeta. Istu stvar čine i pojedini krugovi iz Beograda jer u tome vide svoju priliku da se nametnu kao faktor koji će kako kažu na demokratskim principima dogovoriti sve sa Albancima onoga momenta kada se ti pregovori budu oslobodili pritiska kriminala. Takođe, na lošu poziciju Srbije utiče i vlast koja nikako da zauzme jasne pozicije u pogledu konačnog plana za Kosovo i Metohiju, a u međuvremenu sve više na opštu štetu pokušava da održi čvrste pozicije apsolutne političke kontrole na terenu dozvolivši pri tome da se u državni sistem uvuku ljudi sa ne baš čistim biografijama čime samo daju gorivo pričama koje su već puštene u evropsku javnost i koje vrlo lako mogu biti upotrebljene protiv srpskog nacionalnog i državnog interesa.
Odmah da budemo načisto, situacija na Kosovu i Metohiji je sve samo ne normalna i naravno da u takvim okolnostima država mora da posegne i za tajnim operacijama i upotrebama raznih u normalnim uslovima nedopsutivih stvari. Istorijski je poznat podatak kako je američki državni i vojni vrh u toku Drugog svetskog rata odlučio da napravi određene aranžmane sa italijanskom mafijom i da je kao plod te saradnje došlo do iskrcavanja na Siciliji 1943. godine što je tada za SAD značio ulazak na velika vrata u Evropu. Za pomoć u toj operaciji italijanska mafija je dobila određene benefite i abolicije za ranije počinjena dela, ali niko iz mafije nije dobio orden za hrabrost ili neki drugi vid društvenog i državnog priznanja iako su sasvim sigurno za ukupnu pobedu Amerike u ratu oni dali neuporedivo veće doprinose od brojnih nosilaca počasti. Lično nimalo ne sumnjam kako su razni Arkani, Legije, Giške, Radoičići i ostali uradili dosta toga dobroga za državni i nacionalni interes i to što danas imamo određene teritorije gde su se Srbi očuvali sasvim sigurno možemo zahvaliti i tim ljudima. Međutim, pogubno je takve ljude stavljati na bilo kakav pijedestal jer se time otvaraju meki trbusi i uleće u već pripremljene zamke. A upravo je jedna od zamki slučaj političkog duha Olivera Ivanovića koji je u čitavu priču oko Kosova i Metohije uneo i hamletovski zaplet, „biti ili ne biti“.
Iz tog razloga apelujem na sve političke aktere da ne pokušavaju da izvlače političku korist iz užasne situacije na Kosovu i Metohiji. Mi svi zajedno jednostavno moramo naći snage da sednemo za pregovarački sto i definišemo novi dogovor oko toga šta i kako dalje sa Srbijom. Svakako da jedna od važnih tačaka tog novog dogovora mora biti i rešenje slučaja političkog ubistva Olivera Ivanovića jer će se samo na taj način moći sprečiti dalja zloubotreba i svojevrsna politička nekrofilija koja se ima u vezi sa tim gnusnim zločinom.
Fotogtrafije funkcionera vlast kako ljubi maloletnicu u usta pogledajte OVDE.
