Piše: Igor Marinković
Albanci, podržani od Crne Gore i Hrvatske, sada traže od UNESKO da ispitaju da li Gusle pripadaju vizantijskoj ili arapskoj kulturi. Drugim rečima, čak ni ne pokušavaju da dokažu da je reč o njihovom nasleđu, već da nije reč o srpskom kulturno-istorijskom nasleđu. Draže im je i arapsko go*no od srpskog hleba.
Uznemirenost režima Crne Gore je jasna, dok još vezuspešno pokušavaju da iskorene srpski jezik, Srpsku pravoslavnu crkvu ne žele da im UNESK- o dodatno zagorča život potvrdom da su gusle deo srpske tradicije. Kod Hrvata je situacija takođe jasna, gusle su u tim krajevima održali pokatoličeni Srbi, ostale su istrebili. pa im ovakva odluka dodatno ruši izmišljenu istoriju, jezik i kulturu.
Ipak, zabrnutost Albanaca je najveća. Naime, gusle zaista postoje i u Albaniji, kao i u slučaju Hrvatske održale su se zahvaljujući poarbanašenim Srbima. Međutim, iako instrumenti slični guslama postoje širom sveta, ali se bitno razlikuju po zvuku i načinu pevanja, u Albaniji i Hrvatskoj (podrazumeva se i u CG) gusle i način pevanja je identičan srpskom.
Koliko je bizarna tvrdnja Albanaca o guslama kao njihovom tradicionalnom instrumentu pokazuje da nemaju ni svoju reč za taj instrument, već koriste izraz “lauta” koji su uzeli preko italijanskog jezika, a koja je zapravo naziv drugog instrumenta koji podseća na malu gitaru ili tamburicu. Ista reč za gusle, tj sličan instrument, se koristi i kod Rumuna jer je i njihov jezik romanskog porekla.
Kako je moguće da taj “drevni” narod poput Albanaca nema sopstvenu reč za svoj nacionalni instrument već koristi stranu reč koja se inače koristi za potpuno drugi instrument? Jednostavno gusle nisu njihov instument niti su deo njihove tradicije, ali jesu deo tradicije koju su usvojili od poarbanašenih Srba.
A naša reč “gusle”? Sasvim slučajno postoji i kod drugih slovenskih naroda u obliku “husle” za slične gudačke instrumente. Husala ima i kod lužičkih Srba koji nisu bili pod turskom okupacijom pa nisu mogli da ih prvi put vide od Osmanlija i Arapa kako bi sada neki hteli da dokažu. Zašto sloveni od Lužica pa do Rusije razne gudačke instrumente, pa i one moderne, nazivaju husle? Pa zato što su prvo imali i svirali husle, a onda su sretali druge gudačke instrumente i isto ih nazivali.
Posebno je zanimljivo da Albanci, uz podršku Crne Gore i Hrvatske, žele da ukažu na moguće vizantijsko poreklo gusala aludirajući na vizantijsku liru - instrument sa tri žice koji se svira u sličnom položaju kao i gusle. Samo još da Albanci reše u svojoj glavi zašto onda nazivaju gusle lauta, a ne lira, iako je reč o dva različita instrumenta.
Da li gusala ima i na drugim mestima? Pa naravno, gudačkih instrumenata tog tipa ima od Etopije, preko Sirije, Irana i širom Azije, kao što raznih verzija frula, udaraljki, doboša ima svuda po svetu. Ipak sve su to različiti instumenti, različitih zvukova i načina pevanja.
Na primer arapski/turski instrument kemanče (kemane/rebab) Albance jako podseća na gusle tj. njihovu “lautu”.
Arapi i turci isti naziv često koriste i za liru. Jedna od verzija kemančeta (kemane) jeste stigla i do Srba i rado su je svirali i čak koristili sličnu reč za nju – ćemane. U nekim mestima i dalje po njoj nazivaju violinu jer su ćemane videli pre violine.
Ovo je zanimljivost koja vam može pomoći da shvatite zašto Albanci žele da veruju i kako argumentuju da su gusle kod njih stigle preko Arapa i Grka, a ne preko Srba.
Šteta što Albanci, narod takve “kulture”, nisu čuli za mongolski instrument “morin hurr” u prevodu “konjska glava”. Na vrhu instrumenta je konjska glava, kao i kod gusala što je jarac, konj ili orao. Pa i kod Srba, iako mnogo ređe, postoje gusle sa dve strune. Siguran sam da bi i Albanci Mongole pomenuli u žalbi za UNESKO, samo da su znali.
Ali hajde da probleme svetskog poreklo instrumenata ovog tipa. Jasno je da srpske gusle i način pevanja uz njih imaju značajne razlike na druge instrumente tog tipa.
Čije su onda gusle na Balkanu?
U kom narodu na Balkanu su gusle najpopularnije, koji narod ima sopstveno ima za taj intrument, koji narod ima najviše guslarskih pesama, čije guslarske pesme pevaju o najstarijim junacima i bitkama, čije epsko predanje je takvo da se samo uz gusle može pevati njihove su i gusle. Neka UNESKO istraži.
Izvor: Pravda
