U središtu paralelenih aktivnosti povodom izbora u Gruziji, bio je Mihail Sakašvili, bivši gruzijski predsednik, za kojim je gruzijska policija odavno raspisala poternicu zbog brojnih krivičnih dela. Međutim, njegovo kriminalno ponašanje u Gruziji nije sprečilo sumanute zvaničnike ukrajinske vlasti da ga, što iz očaja, što zato što moraju (jer su i oni, kao i Sakašvili, sitni patuljci anglo-američkog neokolonijalizma) postave na mesto gubernatora Odese. Sakašvili je čak i u uslovima ozvaničenog kriminala i bezvlašća ukronacističke vlasti u Ukrajini, uspeo i tamo da napravi haos, pa je i iz Ukrajine morao da ode. Poslednje što se zna, bio je viđen u Holandiji (možda zato što je Holandija uvek tihi partner koji zarađuje od anglo-američkog kriminala ili možda zato što mu žena poseduje holandsko državljanstvo – a zna se da se mnogo bogatih Holanđana ženi za Ukrajinke preko onlajn oglasa – ili, možda, zbog svega zajedno).
Kakogod bilo, Sakašvili je, uz pomoć ukronacista, pokušao da izazove oružani sukob i nerede u Gruziji, tokom i posle izbornog procesa. Kako tvrde neki stručnjaci za prilike u Gruziji, cilj mu je bio da mu se i gruzijska vojska pridruži, da mu se pridruže opozicione partije i da se stvori kritična masa od barem 100 000 ljudi. Međutim, na tom protestu, koji je organizovan da izgleda kao spontan, skupilo se oko dve hiljade ljudi. Za, otprilike 98 000 ljudi manje, nego što je Sakašvili u svom blesavom mozgu zamišljao. On je još zamišljao da, kada mu se vojska prodruži, biće prilike za korišćenje oružja i eksploziva. Međutim, do toga nije došlo. NJemu su u ovom naumu pomagali ekstremni ukronacisti, sa kojima se sprijatljio tokom boravka u Ukrajini,i koji su specijalno za ovu priliku stigli iz Ukrajine - verovatno po nalogu zajedničkih, zapadnih šefova – trebalo je da iskoriste iskustvo sa Majdana i to iskustvo prenesu u Gruziju. On se nadao da će sa sedmočlanom grupom ukronacista iz Donbasa uspeti da izazove vojni udar u Gruziji – koje im droge zapadna imperijalistička banda daje, to još uvek nije jasno, ali je jasno da su sišli s uma. Takođe, nije jasno da li se Sakašvili prihvatio ovog posla, jer njegov favorit, Grigol Vašadze, nije uspeo da pobedi Salome Zurabišvili, a zapadni šefovi su naredili da, makar i silom, to mora da se dogodi.
Semen Semenčenko (Foto: Jutjub)
Sakašvilijeva grupa za podršku bila je zatvorena u hotelskoj sobi u Tbilisiju, punoj oružja i municije. Jedan od onih koje je privela gruzijska policija, bio je Semjon Semenčenko, šef ove čudne grupe, inače, komandant ukrajinskog bataljona dobrovoljaca u Donbasu – međutim, njega je gruzijska policija morala da pusti, jer je imao diplomatski pasoš. Drugi privedeni je bio Luka Čhetija, državljanin Gruzije, koji je poznat po tome da se borio u takozvanim ATO zonama na jugoistoku Ukrajine. Prema rečima sâmog Semenčenka, gruzijska policija je privela državljane Ukrajine: Dmitrija Kuragina, Rolanda Melija, Aleksandra Novikova, Jurija Kolosteleva, Sergeja Kladka (pored njega samog i gruzijskog državljanina, Luke Čhetija).
"Činjenica je da oni koje je policija zadržala nisu turisti. Radi se o obučenim militantima, koji su na raspolaganju imali oružje i dodatnu opremu.” - ovo je samo jedan od komentara na delovanje ukronacista, koje je koordinisao Mihail Sakašvili. O tim vajnim borcima, dovoljno govori i činjenica da su pristali da im komandant čitave ove akcije bude čovek koga, osim njegove otadžbine, Gruzije, i kriminalna vlast Ukrajine traži zbog krivičnih dela – a, kada te kriminalci traže zbog kriminala, to već prevazilazi sve granice.
Da je došlo do sukoba unutar grupe za izazivanje nereda i krvoprolića u Gruziji, potvrđuje i izjava Semjona Semenčenka na društvenim mrežama, gde se on ograđuje od izjava Porošenkovog savetnika Brujkova: "Informacije koje šire zločinci poput Porošenkovog savetnika Birjukova, da sam zadržan u policiji su laž. I vest da sam pušten zbog diplomatskog pasoša je laž. Ja sam sa mojom ženom, kao što sam i bio. Informacije da su momci kupovali oružje, takođe su laž. Odveli su ih noću, kada su bili u hotelu i oni tvrde da je to bila zaseda."
Ovo je tvrdnja ukronaciste, koji se trudi da ostavi utisak da je sa njim sve u redu, ali u Gruziji smatraju da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane trebalo da odreaguju na ove besprizorne aktivnosti Sakašvilija i ukrajinskih provokatora, čiji je cilj bio izazivanje nereda nakon izbornog procesa i poraza Sakašvilijevog štićenika. NJihov cilj je bio izazivanje novog Majdana i novih nereda na post-sovjetskom prostoru – takvo delovanje je na dnevnom redu anglo-američkih olupatora Istočnog sveta – jer oni nemaju šta drugo. Evropa ih je već prozrela, pa im ostaje medijska manipulacija na istoku i severostioku post-sovjestkog prostora.
Posebno je važno da gruzijske vlasti ustanove da li je bilo planova, kako se pretpostavlja, da dođe do reprize Majdana i ko su ljudi koji je trebalo da opsluže ovo protiv-državno delovanje. Ako su oni dovedeni iz Ukrajine, a u Gruziji su imali neke sitne pomoćnike, onda je to stvar koja bi trebalo da se reši na nivou regiona – jer, i ranije su postojale sumnje da anglo-američki okupatori nameravaju da šire i kopiraju Majdan širom bivših sovjetskih teritorija. Ono na šta anglo-američki okupatori nisu računali je da ljudi na istoku Evrope nisu tako glupi i da ne mogu da rade isto što rade sa njihovim jadnim stanovništvom u njihovim državama, koje će u sve poverovati nakon agresivnih kampanji – ali nisu baš svi glupi Englezi, Holanđani ili Amerikanci.
Anglo-američki okupatori su se poneli i kao njihovi jevrejski šefovi – hteli su da potroše što manje novca, a da postignu što veći efekat. Ali, to nije moguće van anglo-američkog zatupljenog i potkupljenog stanovništva, te taj plan nije uspeo. Još jedan važan detalj je da su Sakašvilijevi plaćenici (teško se može reći sledbenici, jer se radi o potpuno bolesnom planu) pozivali Gruzine da se pridruže protestu, koji bi, uz pomoć ukronacista, trebalo da preraste u masakr. Na svu sreću, Gruzini su imali razuma, pa se po društvenim mrežama raširila vest da Gruzini nemaju novca da organizuju opozicione mitinge i da poziv Ukrajincima da deluju oružjem, ne dolazi od žitelja Gruzije – jer su oni izabrali da idu na izbore.
Ali, prema receptima za zakuvavanje nemira i krvoprolića iz zapadnih kuhinja, iz izbornog štaba Sakašvilijevog favorita Vašadzea, koji je izgubio na izborima, došle su vesti o falsifikovanju, pritiscima i svim ostalim mahinacijama, koje je, inače Zapad spreman da sprovodi, kada mu ishodi izbora ne odgovaraju – onda se sve nepodoštine pripisuju državama u kojima su izbori, a koje ne žele da se potčine zapadnoj proizvodnji ludila. Naravno, Vašadze se poziva na Ustav i zakone, koje ne poštuje i ne interesuju ga, sve do trenutka dok mu zapadne gazde ne pošalju tekst izjave koju mora da objavi u medijima. I tu se završava sva priča o demokratiji – jer je na primeru poslednjih izbora u Gruziji više nego jasan cilj Zapada – uspostavljanje kontrole u državama kojesu na granici sa Rusijom. Na svu sreću, zapadne službe su gluplje nego što bi to iko očekivao – jer danak uzimaju incest, glupost i agresivna egomanija – a to je dobro za čitav normalni svet, gdegod bio.
Ono što još uvek ne znamo je reakcija anglo-američkih bolesnika na još jedan poraz – na to nisu navikli, ali moraće. U suprotnom, čitav svet će biti izložen smrti i krvoproliću. Bez obzira što su feminizmom uspeli da pokore mnoge muškarce, zdravim razumom će im se suprotstaviti onikoji nisu bolesni. Te se tako očekuje da primer Gruzije prouče u Istočnoj Evropi, jer je to model prema kome deluju neokolonijalističke strategije, koje je nužno izbegavati i ignorisati.
Šta kaže patrijarh Kiril o dešavanjima u Ukrajini saznajte OVDE. Knjige u pravdinoj internet prodavnici možete pogledati i naručiti OVDE.
