Čini mi se da je danas došlo vreme kad važi suprotno: kradi, laži, špijaj. Došlo je vreme da je to ne samo poželjno, nego je i cenjeno. Kad za današnjeg čoveka kažu „uspešan“, „snašao se“, „on zna“ – budite sigurni da bi taj sa takvim atributima pre samo četrdesetak godina bio osuđen najmanje na petnaest godina zatvora. Danas je on primer drugima, rekao je glumac Petar Božović u intervjuu za Blic.
Ističe da o Crnoj Gori govori u Crnoj Gori.
„Osetljive su vlasti svuda pa će mi reći ‘pričaš tamo po Beogradu, laješ na nas’. Zato ja ono što mislim kažem kad dođem u Crnu Goru, na licu mesta. Nema to veze sa običnim svetom.
Sve te nasilne intervencije spolja su jedna vrsta duhovne okupacije. Ona materijalna se svodi na pljačku, ali ova je pogibeljnija, ona ostavlja traga na generacije i pravi mržnju koja se teško briše. To je sve žalosno. Jedan pesnik je rekao da je između Srbije i Crne Gore dlaka granica i da Tara i Morava među sobom nemaju nikakvih problema“, kazao je glumac.
Komentarišući navode pjesnika Matije Bećkovića da je „umrla stara Crna Gora“ on je naglasio:
„Meni su umrli i majka i otac, ostale su mi Crna Gora i Srbija. Ako umru i njih dve, opet ću biti siroče.“
Na pitanje na šta se žali i kome šta zamera, Petar Božović je rekao da narod kuka i kuka, a onda ode i glasa.
„Zameram narodu što neće da pogleda uzrok toga što doživljava i preživljava nego će lakše da veruje kako neko drugi to radi.
Evo ovaj naš mrčo stalno priča ko ga je i koliko puta primio, te bio je kod ovoga, bio kod onoga. Makron te još i ponizi sa onim sedenjem kod Trijumfalne kapije. Da je ustao i napustio događaj, imao bi više glasova i poštovanja u srpskom narodu nego što će ga dobiti sa svim povećanjima i sendvičima koje daju jednim i drugim penzionerima.
Ovaj narod odavno više nema ništa drugo osim dostojanstva, i to onog koje su mu ostavili preci“, naglasio je Božović.
On je kazao da je napomenuo da „onome ko je s Kosovom uz gusle odrastao, ko zbog Kosova nije smeo da dira ptice i koji nije smeo da gazi božur, sve što se tamo događa jedan je ubod u srce.“
„Ubija ta istorijska nemoć koja je očigledna jer znate da je stvar negde rešena, ali na nju ne pristajete i ne treba, s jedne strane, nikad pristati. Imamo primer Kineza koji su na Hong Kong čekali sto godina. S druge strane, setim se opet jednog stiha koji nisam voleo: ‘Oj, Kosovo, grdno sudilište'“, napomenuo je glumac.
Šta nam je trebalo da shvatimo 100 godina, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S/Blic
