Amerika razmatra najveći vojni budžet u istoriji zemlje. Planira da stotine milijardi dolara potroši na modernizaciju najveće vojne mašinerije na svetu, a deo novca biće potrošen i na „obuzdavanje“ Rusije. Eksperti kažu da je jedan od ciljeva uvlačenje Moskve u trku u naoružanju. Pentagon je tražio budžet od rekordnih 716 milijardi dolara za 2019. godinu, što se može smatrati „skromnim“ zahtevom, s obzirom da je to povećanje od svega 2,6 odsto u odnosu na ovogodišnji budžet. Budžet američkog Ministarstva odbrane za 2018. je skoro 700 milijardi dolara. Poređenja radi, Kina na odbranu troši 230 milijardi dolara, a Rusija 46 milijardi. Amerika planira da 24 milijarde dolara potroši na nuklearnu trijadu, a značajna sredstva izdvajaju se, pre svega, na program izgradnje novih aviona i raketa, a tamošnji vojni eksperti objašnjavaju da su se te vrste tehnike i oružja „istrošile“ brže nego što je planirano, zbog operacija u borbi protiv terorizma. U poslednjih 16 godina američka avijacija je bila prilično aktivna u Avganistanu, Iraku i Siriji. Međutim, Pentagon je objavio novu vojnu strategiju SAD, u kojoj su kao glavni konkurenti označeni Kina, Rusija, Severna Koreja i Iran. To je, kako ocenjuju stručnjaci, najnoviji znak da su se američki prioriteti pomerili posle više od decenije, tokom kojih su se SAD fokusirale na "borbu protiv terorizma".

Evropska inicijativa odvraćanja

Predstavljajući novu strategiju, ministar odbrane DŽim Matis nazvao je Kinu i Rusiju „revizionističkim silama“ koje „žele da stvore svet u skladu sa svojim autoritarnim modelima“. Više o Matisovom predstavljanju nove američke vojne strategije, pročitajte OVDE. Za obuzdavanje Rusije Pentagon konkretno traži oko 6,5 milijardi dolara. Za to je napravljen specijalan projekat pod nazivom „Evropska inicijativa odvraćanja“, koja predviđa „obuzdavanje“ Rusije jačanjem američkog prisustva u Evropi. U okviru te inicijative, SAD planiraju da tokom naredne finansijske godine, koja počinje u oktobru, prebace na Stari kontinent vojnu tehniku vrednu najmanje 1,3 milijarde dolara. Zamenik direktora odeljenja Pentagona za budžet Kopnenih snaga Dejvis Velš precizirao je da će put Evrope „krenuti“ najmanje 40 tenkova „Abrams“, čija je vrednost 455 miliona dolara, 61 raketa PAK-3 MSE u vrednosti 260 miliona dolara, 66 višenamenskih oklopnih transportera (230 miliona), 61 borbena mašina pešadije M2 „Bredli“ (205 miliona) i rakete HIMARS u vrednosti 171 milion dolara. Takođe, 250 miliona dolara predviđeno je za zaštitu „teritorijalne celovitosti i suvereniteta“ Ukrajine, što podrazumeva savetovanje, obuku i opremanje ukrajinske vojske.

Trka u naoružanju

Vojni eksperti smatraju da će dobar deo tih sredstava otići na obnavljanje infrastrukture oko granica Rusije, kakva je bila za vreme Hladnog rata, kao i na obnavljanje baza, troškove izviđačkih letova i slično. S druge strane, u preliminarnoj verziji „Pregleda nuklearne politike“ Vašingtona, objavljenoj u januaru, navodi se da je za obuzdavanje Rusije planirano da bude iskorišćena takozvana nuklearna trijada SAD — strateška avijacija, interkontinentalne balističke rakete i atomske podmornice. Tramp je u julu na sastanku sa predstavnicima struktura nacionalne bezbednosti izjavio da želi da poveća nuklearni potencijal SAD za deset puta, što je iznenadilo predstavnike Stejt departmenta i Pentagona. Ruski analitičari objašnjavaju da je potreba za modernizacijom nuklearne trijade sazrela odavno. Kako kažu, u poslednjih 30 godina nuklearno oružje SAD nije doživelo nikakve promene, velika količina oružja je zastarela, a mnogim bojevim glavama je prošao rok trajanja. Ta modernizacija je pre svega vezana za trku u naoružanju u klasičnoj formi. Analitičar Vladimir Vasiljev kaže da je Rusija u poslednjih nekoliko godina uložila mnogo u modernizaciju svoje nuklearne trijade, ali da je teško reći u kojoj meri će ta modernizacija biti simetrična američkoj. Ipak, ekspert ističe da će Rusija biti u stanju da odgovori. Stručnjaci objašnjavaju da to oružje niko ne namerava da iskoristi, već da je cilj naterati Rusiju da uđe u trku u naoružanju i ne dozvoliti da investira u privredu, nauku, obrazovanje… Dakle, zadatak je izmoriti i istrošiti protivnika. Moskva je, međutim, više puta saopštavala da neće ulaziti u trku u naoružanju. Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da su vojni troškovi uravnoteženi tako da se zaštiti i bezbednost, ali i ekonomija zemlje.

Zašto je Rusija idealan protivnik

- Poslednji događaj, povezan sa idejom ’obuzdavanja‘ Rusije, kako to u SAD interpretiraju, veoma je ozbiljan problem jer produbljuje nepoverenje u međunarodnim odnosima, povećava sumnje, i, nažalost, vraća nas u trku u naoružanju. Štaviše, sada se posebna pažnja poklanja nuklearnoj sferi, zajedno sa drugima. Zašto SAD sada počinju da izdvajaju posebna sredstva za ’obuzdavanje‘ Rusije jačanjem američkog prisustva u Evropi? Radi se o tome da je posle raspada Sovjetskog Saveza kolektivni Zapad izgubio neprijatelja, protivnika, protiv kog je mogao da se objedini, sa kojim je imao trku u naoružanju i napetosti u međunarodnim odnosima. Borba sa tim protivnikom je terala saveznike da se potčine, da daju novac za oružje, za odbranu, kaže ruski politikolog Jurij Počta. Neko vreme su Pentagon i „natovci“ tražili novog protivnika, i činilo se da su ga pronašli. Taj protivnik je bio međunarodni terorizam, dodaje ekspert. - Ali, radi se o tome da teroristi nisu borbene jedinice u smislu na koji su navikli. To su ili pojedinci ili manje grupe koje mogu biti prisutne svuda i uvek. To je neuhvatljivi protivnik za koga nije potrebno hiljade tenkova, hiljade raketa, divizija, vojske, frontova itd. To nije odgovaralo vojno-industrijskom kompleksu SAD i nizu zapadnih zemalja, jer je to značilo smanjenje troškova za naoružanje, smanjenje armije, vojnih baza… I sada su Rusija, Kina, Severna Koreja i Iran proglašeni globalnim protivnicima za koje su potrebni novi vidovi oružja, divizije, pukovi, tenkovi, avioni, rakete. To jest, zapadni vojni jastrebovi su oživeli, postali su glasni, pojavio se strašni neprijatelj koga ponekad nazivaju ’egzistencijalnim protivnikom‘ — to je Rusija, koja namerava sve da ih uništi. A za to je potrebno - naoružati se, kaže Počta. Prema njegovim rečima, SAD sada žele da se suprotstave Rusiji, da je „obuzdaju“, kako bi sačuvali svoje pozicije i čak ih ojačali. - Za SAD, kao i za ceo zapadni svet, to znači da će jačati svoje prisustvo i u onim zemljama gde ranije nisu bili i u onim gde jesu. Odnosno, na onih nekoliko stotina vojnih baza koje imaju po svetu biće dodato još i te u novim zemljama, koje se uključuju u NATO. Nažalost, ovo je zastrašujuća, zabrinjavajuća slika i, naravno, ona je suprotna interesima razvoja čovečanstva, a takođe podriva i temelje rada UN, zaključio je Počta. Državni sekretar SAD Reks Tilerso danas je ponovo baco rukavicu u lice Rusiji, naglasivši da Vašington u svojim rukama drži trećinu Sirije najveći deo njene nafte i ima veliku podršku svojih partnera za sprovođenje svoje vizije budućnosti te zemlje. Više o tome pročitajte OVDE.

rs.sputniknews.com