Konkretno, 14. februara je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao Rusiju da bude “transparentna,“ iako je takođe priznao da je Moskva pre nekoliko godina najavila raspoređivanje svojih raketa u regionu svojih granica. Drugim rečima, nedavna izjava Stoltenbera po ovom pitanju nije imala nikakav vid transparentnosti.
U međuvremenu, Rusija radi na tome da ovaj “problem“ bude transparentan. Verovatno je da nije slučajno to što su u nedelju, 11. februara, u popularnom programu “Voennaia priomka” na televizijskom kanalu “Zvezda” ruskog Ministarstva odbrane, detaljno razmatrane taktičke i tehničke karakteristike raketnih kompleksa “Iskander”.
Pravi razlog zabrinutosti NATO-a nije “transparentnost“, već borbene sposobnosti ruskog “Iskandera” i politička volja da ih upotrebi. Zaista, postavljanje “Iskandera” u Kaljiningradu u stanje pripravnosti ima ozbiljne implikacije na vojnu situaciju u baltičkom regionu.
5. februara je Rusija rasporedila “Iskander-M” operativno-taktičke raketne komplekse u blizini Kaljiningrada. Ovi “OTRK“ su dizajnirani da unište reaktivne odbrambene vatrene sisteme protivnika, protivraketnu opremu, vazdušne odbrane, avione i helikoptere na aerodromima, komandna mesta i infrastrukturne objekte. Jedan OTRK Iskander-M je sposoban da pogodi mete na udaljenosti do 500 kilometara sa dve vrste raketa – balističkom i krstarećom.
Očigledno se o ovome ne govori javno, ali implicitna, hipotetička, glavna meta ovih “Iskandera” – ako stvari dođu do ovog trenutka – bi bili američki sistemi raketne odbrane u istočnoj Evropi koji su instalirani pod izgovorom “odbrane od iranskih raketa“.
U Rumuniji, američki raketni odbrambeni kompleks “Aegis” je već otvoren i drže ga u borbenoj spremnosti. U maju 2016. godine je počela izgradnja poboljšanog sistema “Aegis” u poljskom gradu Redzikovu u blizini baltičke obale (150 kilometara od Gdanjska), koji će biti spreman 2018. godine.
Već tokom početne faze izgradnje ovih raketnih baza u Rumuniji, ruski vojni eksperti tvrde da bi ovi sistemi bili usmereni na ruske taktičke rakete i drugo oružje visoke preciznosti. Ovo se objašnjava činjenicom da lansirni sistemi instalirani u Rumuniji (a uskoro i u Poljskoj) mogu lansirati ne samo sisteme raketne odbrane, već i krstareće rakete sposobne da udare strateške ciljeve u zapadnoj i centralnoj Rusiji.
Kako je rusko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo od samog početka, američka odluka o uspostavljanju raketnih sistema na rumunskoj teritoriji kriši ravnotežu strateških snaga u Evropi i suprotstavlja se odredbama ugovora o raketama srednjeg i kratkog dometa.
Ali primedbe Moskve nisu uslišene. Niti su se čula obećanja Rusije da se pripremaju za “reagovanje“ na američke raketne sisteme u Rumuniji i Poljskoj. Raspoređivanje “Iskandera” u Kaljiningradskom regionu je verovatno jedan demonstrativni element ovog reagovanja.
Drugi mogući korak može biti upotreba najnovijih krstarećih raketa “Kalibr” kojima su opremljeni površinski brodovi i podmornice ruske baltičke flote, i koje imaju domet od 2.500 kilometara. Proizvodnja “Kalibr” raketa bi mogla biti ubrzana zbog raspoređivanja u Baltiku, ali to je već u domenu predloga.
Politička komponenta spora oko ruskih Iskandera nije ništa manje važna. 15. februara su usledili usmeni odgovori ruskih parlamentaraca iz Državne Dume i Saveta Federacije. Na primer, u intervjuu za RT, zamenik predsednika Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije, Andrej Klimov, je rekao: “Iskanderi su tamo smešteni (u Kaljiningradskom regionu) zbog činjenice da NATO proširuje svoju vojnu aktivnost u blizini naših granica… Vredi napomenuti da mi to radimo na svojoj suverenoj zemlji. To je najvažnija stvar. Američki sistemi raketne odbrane su raspoređeni daleko od njihovih granica. A kontigent vojnika okružuje čitav perimetar Rusije“.
Možemo na to da dodamo i komentar ruskog senatora, da je baš dan ranije izašlo na videlo to da američki budžet za 2019. godine određuje 6,3 milijarde dolara za “odvraćanje Rusije u Evropi vojnim sredstvima“. Plan predviđa povećanje prisustva američkih vojnika u zemljama EU, obučavanje NATO snaga u Istočnoj Evropi, i modernizaciju američke vojne opreme stacionirane u EU.
Bez sumnje, obe strane – Rusija i NATO – neće napustiti svoje položaje, što ne olakšava mir u Evropi. Glavni gubitnici bilo kakvih mogućih sukoba se već mogu imenovati- Poljska i Rumunija, jer su one postale ciljevi broj jedan za ruske raketne napade.
Belorusija spremna da pošalje svoju vojsku u Donbas. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
