Pravda

Pišu: Sergej Lavrov i Ivica Dačić Ovaj događaj otvorio je novu stranicu u viševekovnoj zajedničkoj istoriji dva istinski bratska naroda koje objedinjuju isti kulturno-civilizacijski koreni i duhovno srodstvo. Saradnja naših zemalja prevazilazi uobičajene okvire međudržavnih odnosa. Još u 12. veku budući utemeljivač Srpske pravoslavne crkve Rastko Nemanjić zamonašio se u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori. U periodu mongolske invazije, najtežem za Rusiju, srpski vladari pružili su pomoć ovom utočištu pravoslavlja, kao i mnogima drugima. Otvaranje ruskog konzulata poklopilo se sa ključnim periodom izgradnje državnosti tadašnje srpske kneževine. Jedrenski mirovni ugovor, kojim je okončan rusko-turski rat 1828-1829. godine, predviđao je davanje autonomije za zemlje oslobođene u toku Prvog srpskog ustanka 1804-1813. godine. Politika cara Nikolaja Prvog omogućila je ostvarivanje ovog cilja. Pomoć Rusije u sticanju državnosti, formiranju ustavnih osnova, uspostavljanju borbeno spremne vojske doprinela je konačnom oslobođenju srpskih teritorija. U Srbiji i Rusiji zauvek će se čuvati sećanje na hiljade ruskih dobrovoljaca koji su se požrtvovano borili u srpsko-turskom ratu 1876-1877. godine, rame uz rame sa slovenskom braćom. Imena generala Mihaila Grigorjeviča Černjajeva, koji je stao na čelo srpske vojske u ta teška vremena, pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, poginulog u bici kod sela Gornji Adrovac, kao i imena drugih junaka, zlatnim slovima su upisana u srpsko-ruski letopis. Godinu dana kasnije Srbija je dobila toliko dugo čekanu nezavisnost. Dvadeseti vek - nimalo jednostavan za naše države - umnogome je postao iskušenje za čvrstinu srpsko-ruskog prijateljstva. Doba globalnih potresa i radikalnih promena obuhvatilo je obe naše zemlje - mnogo toga smo prošli. Nisu bili izuzetak ni bilateralni odnosi. Ali čak i u vremena ideoloških razmimoilaženja ostali su nepromenjivi naša spremnost da pristižemo u pomoć jedan drugome, kao i iskrena osećanja uzajamnog poštovanja i simpatije, zapečaćena baštinom predaka. Svojevremeno je u 18. veku, u doba Petra Prvog i Jelisavete Petrovne, Rusija otvorila vrata za srpske iseljenike, od kojih su mnogi ostavili trag u ruskoj istoriji, kao što su generali Mihajlo Andrejević Miloradović, Đorđe Arsenijević Emanuil, Jovan Jegorović Šević, Nikola Ivanović de Preradović, Ilija Mihailović Duka i druge istaknute vojskovođe koje su učestvovale u ratovima protiv Napoleona. Nakon revolucije 1917. godine i tragičnih događaja iz Građanskog rata, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević prihvatio je desetine hiljada ruskih emigranata primoranih da napuste otadžbinu. Za mnoge od njih srpska zemlja je postala druga rodna kuća, omogućila im je da realizuju svoj intelektualni i stvaralački potencijal. Rusi su imali mogućnost da otvaraju svoje škole i bolnice, kulturne i naučne ustanove, pravo da se prijave u državnu i vojnu službu, što je veliki broj njih i koristio. Ruska zajednica dala je značajan doprinos razvoju srpske privrede, nauke, kulture i umetnosti. U Beogradu je, recimo, široko poznato ime Nikolaja Petroviča Krasnova - čuvenog arhitekte, koji je mnogo doprineo uobličavanju modernog izgleda grada. Takođe, valja pomenuti vladiku Antonija Hrapovickog, vizantologa Georgija Ostrogorskog, doktora Aleksandra Ignjatovskog, balerinu Ninu Kirsanovu i mnoge druge. Dva svetska rata, koja su prouzrokovala kolosalne gubitke za naša dva naroda, pružila su više slikovitih primera bratstva po oružju i žrtvovanja oltaru pobede. U Srbiji se do današnjeg dana čuva sećanje na cara Nikolaja Drugog, koji je odlučno stao u odbranu srpskog naroda. U Rusiji postoji iskrena zahvalnost srpskim prijateljima na pažljivom odnosu i sećanju na vojnike poginule u borbama za oslobođenje Beograda i Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Podvig naših očeva, dedova i pradedova, koji su dali svoje živote za slobodu čitave Evrope, zauvek će ostati simbol hrabrosti, junaštva i nesebičnog služenja otadžbini. Odnosi između naših zemalja 1999. godine su prošli naredno ispitivanje čvrstoće. Zahvaljujući našim zajedničkim naporima bila je zaustavljena agresija NATO-a protiv SRJ, dok je sukob oko Kosova i Metohije prenesen u okvire političkog regulisanja, obezbeđenog donošenjem rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Rezolucijom je garantovan srpski suverenitet nad pokrajinom. Sve do današnjeg dana zajedno branimo legitimna prava Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, oslanjajući se na međunarodno pravo. Danas su odnosi između naših zemalja uzdignuti na novi nivo strateškog partnerstva, što je potvrđeno bilateralnom Deklaracijom o strateškom partnerstvu, koju su potpisali predsednici Srbije i Rusije u maju 2013. godine u Sočiju. Politički dijalog razvija se dinamično, u uslovima poverenja i razumevanja, redovno i na najvišem nivou - u decembru 2017. godine uspešno je održana poseta predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Rusiji. Nastavlja se međuparlamentarna saradnja, kojoj su ozbiljan podsticaj dale posete Srbiji predsednika Saveta Federacije Federalne skupštine Ruske Federacije Valentine Matvijenko u novembru 2017. godine i predsednika Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije Vjačeslava Volodina u junu 2017. godine. Jačaju sadržajni kontakti i na relaciji spoljnopolitičkih resora. Sa zadovoljstvom beležimo pozitivnu dinamiku trgovinsko-ekonomskih i vojnotehničkih veza, uspešnu realizaciju zajedničkih projekata u oblasti energetike, saobraćaja i kulture. Razrađen je čvrst ugovorno-pravni temelj srpsko-ruskih odnosa, koji se dosledno razvija. Naše zemlje sprovode samostalnu, pragmatičnu i izbalansiranu spoljnu politiku, koja se oslanja na vlastite nacionalne interese. Pritom, odlučni smo u poštovanju osnovnih principa međunarodnih odnosa sadržanih u Povelji UN, kao što su suverena jednakost država, nemešanje u njihove unutrašnje poslove, mirno regulisanje sporova. Dosledno se zalažemo za prevazilaženje ključnih izazova i pretnji savremenog sveta, čvrsto se oslanjajući na međunarodno pravo. Naša međusobna saradnja je posebna po uzajamnom poštovanju izbora druge strane i uzimanju u obzir njenih interesa. Beograd i Moskva protive se štetnoj praksi „ili sa nama ili protiv nas”, koja je već dovela do jačanja nepoverenja i nestabilnosti na evropskom kontinentu. Danas su pred nama veliki zadaci daljeg jačanja neiscrpnog potencijala srpsko-ruskog partnerstva. Ubeđeni smo da postoje svi neophodni preduslovi za ispunjenje ovih zadataka. Glavni od ovih preduslova je tradicija prijateljstva i poverenja, koja je prošla viševekovna iskušenja. Želimo da nastavimo sa radom na jačanju ove tradicije, na sve moguće načine, za dobrobit sadašnjih i budućih generacija građana naših zemalja. A sa kakvim pismom Vučić dočekuje Lavrova u Beogradu, pročitajte OVDE. Izvor: Politika