Piše: Miroslav Lazanski
Pre tačno 40 godina završio sam služenje vojnog roka u JNA, stigao sam u Bitolj 7. marta 1977. a kasarnu „Stevan Naumov – Stiv” napustio sam 4. februara 1978. godine. Nisam koristio redovno odsustvo, dobio sam nagradno od sedam dana i vojno odlikovanje „Medalja za vojničke vrline”, kao jedini vojnik u toj martovskoj klasi 41. pešadijske divizije JNA.
Medalja, odlikovanje sa pečatom Kancelarije vrhovnog komandanta, maršala Tita, medalja sa slovima na ćirilici i latinici, uverenje o medalji na latinici, ali na ekavici. Mi, vojnici 41. pešadijske divizije JNA položili smo tada u Bitolju zakletvu Jugoslaviji, od Triglava do Vardara, da ćemo je braniti i svojim životima. O imenu Makedonije, je li sporno ili nije, samo bi ludak tada diskutovao. Makedonija je, kao Makedonija u Jugoslaviji, bila i suverena i zaštićena.
I ime i nacionalni identitet i teritorija. Danas, 40 godina kasnije, sa tugom gledam kako Makedonci skidaju table s imenima autoputa i aerodroma, imena koja su oni dali. Ali ih drugi ne prihvataju. Poniženje za Makedoniju. Zarad ulaska u NATO i EU pristaje da se odrekne imena i identiteta. Sutra možda i teritorije. Stidim se u ime svih onih vojnika iz cele Juge koji su, služeći JNA u Bitolju, bili spremni da poginu za Makedoniju i njeno ime.
Da li znate neku državu, koja nije članica NATO, a u kojoj NATO planira vazduhoplovne vežbe i gađanja sa bojevom municijom sa osiromašenim uranijumom? Ja za takvu državu ne znam, ali BiH je kandidat za tako nešto. Naime, u Ministarstvu odbrane u Sarajevu nešto su muljali oko vežbi NATO avijacije na poligonu Manjača kraj Banjaluke. S avionima A-10, koji su naoružani sedmocevnim topom GAU-8 od 30 mm. Pancirno-zapaljive granate, kojima se „hrani” taj top, imaju penetraciono jezgro izrađeno od osiromašenog uranijuma, čija je gustina 18,7 g po kvadratnom centimetru.
Američki avioni A-10 bombardovali su sa tom municijom položaje i objekte vojske Republike Srpske u avgustu 1995. godine, posebno vojni remontni zavod u Hadžićima. Da li javnost zna koliko je ljudi iz Hadžića u međuvremenu umrlo od kancerogenih oboljenja? Avioni A-10 gađali su istom municijom i Srbiju, posebno Kosovo i Metohiju, u agresiji NATO 1999. godine. Pogledajte italijansku štampu šta se piše o umrlim italijanskim vojnicima, koji su posle ulaska Kfora na Kosovo bili u dodiru sa predmetima pogođenim municijom ispaljenom iz topova GAU-8 s aviona A-10.
I sada američka ambasada u Sarajevu izdaje saopštenje kako neće biti korišćena municija s osiromašenim uranijumom. Da li to ambasada SAD u Sarajevu misli kako smo svi mi na Balkanu blesavi i ništa ne znamo? Jer, top GAU-8 koristi isključivo municiju s osiromašenim uranijumom, on drugu municiju i nema, pošto samo takvo penetraciono jezgro zrna granate od 30 mm može da probije tenkovski oklop. Avion A-10 zbog toga i zovu ubicom tenkova, jer klasično zrno od 30 mm ne probija tenkovski oklop. Avion A-10 je i napravljen da bi nosio takav top, a top je i konstruisan upravo za municiju s osiromašenim uranijumom. Koja buši tenkove kao konzerve.
Američki avioni A-10 imaju samo dva poligona u Evropi za gađanje sa takvom municijom, jedan je na obalama Sardinije, a drugi na obali Portugalije. I sada treći poligon treba da bude Manjača kraj Banjaluke. Da se i ona zatruje radioaktivnom municijom.
Kada je svojevremeno penzionisani američki general Žak Klajn imao planove da američki radioaktivni otpad ilegalno smesti u zarušene i porušene tunele nekadašnjeg vojnog aerodroma JNA Željava kraj Bihaća, ja sam u „Politici” tada o tome i pisao. I niko drugi. Jer teren kraj aerodroma pun je kraških vrtača i voda i radioaktivnost bi sigurno dospela u zemlju, ali i u podzemne vode. Narod, a tamo su većinom Bošnjaci, bili bi ugroženi. I Sarajevo je reagovalo, general Klajn nije uspeo u svojoj zamisli.
Sada, NATO nema baš nigde drugde da vežba s avionima A-10 nego baš na Manjači pored Banjaluke? A BiH nije članica NATO. Ili je kolonija NATO? A ovi poltroni u Sarajevu prikrivaju takve namere. Stidim se srpskih poltrona u Sarajevu, koji dozvoljavaju da se teritorija Republike Srpske, ali i BiH, pretvori u deponiju tuđeg radioaktivnog otpada. Zar Hadžići nisu bili dovoljna opomena?
U Sloveniji je vlada smenila načelnika Generalštaba, jer vojnici 72. brigade nisu na vežbama na poligonu Poček pokazali borbenu gotovost kakva se očekuje od trupa koje učestvuju u misijama NATO. I premijer Cerar odmah je smenio načelnika generalštaba. Koji je tvrdio i upozoravao političare da je vojna oprema zastarela, a vojni budžet nedovoljan. I čije vojnike je na Počeku ocenjivao tim NATO, među kojima i oficiri iz Danske, Litvanije i Estonije. Sve države sa bogatom vojnom istorijom. Ponižavajuće.
NATO u Sloveniji određuje koga od generala treba smeniti, NATO u BiH određuje koga od generala treba unaprediti, a koga penzionisati, NATO u Makedoniji određuje kako se Makedonci zovu, NATO u Hrvatskoj ne mora ništa da naređuje, Hrvati sve prihvataju, NATO u Crnoj Gori organizuje seljačke državne udare sa babama u glavnoj ulozi, dok je NATO u Srbiji određivao koga od generala treba uhapsiti i poslati u Hag.
Dragi moji, od Triglava do Vardara, sami ste to hteli...
Pročitajte OVDE kolumnu Lazanskog "Zašto nam se i dalje dešava Jasenovac?"
Izvor: Politika
