Pravda

Maldive - arhipelag sa 1.200 ostrva i oko 390.000 stanovnika - već mesec dana trese ozbiljna politička kriza. Sve je počelo kada je Vrhovni sud 1. februara iznenada ukinuo presudu devetorici opozicionara koji su se nalazili u zatvoru ili u bekstvu. Šef države Abdul Jamin, koji, kako mediji navode, vlada čvrstom rukom na ostrvu, odbio je da prizna presudu suda, uveo vanredno stanje u zemlji i naredio da se uhapse dvojica sudija i nekoliko članova opozicije. Da nisu u pitanju klasična politička previranja u zemlji pokazuju pozivi lidera vlasti i opozicije stranim državama da se umešaju. Lider opozicije i bivši predsednik Muhamed Našid, koji se nalazi u bekstvu na Šri Lanki, obratio se Indiji sa molbom da se vojno umeša, dok je aktuelni predsednik poslao izaslanike u Kinu, Pakistan i Saudijsku Arabiju. Kina aktivno povećava svoj ekonomski uticaj u regionu i smatra Maldive ključnim delom svog projekata „Jedan pojas — jedan put“. Zbog toga je uložila na stotine miliona dolara u infrastrukturu ostrva. Mnogi se pitaju kako će Maldivi otplaćivati kineske kredite. Možda na isti način kao i Šri Lanka i Pakistan — predajom svojih luka? Postoje informacije da Kina namerava da tamo izgradi i vojnu bazu. Ove kineske aktivnosti dočekane su sa podozrenjem u Indiji, koja se plaši da Kina ima plan da je stegne „bisernom omčom“ — lancem ostrvskih baza sa kojih bi, u slučaju rata, mogla da dejstvuje kineska vojska. Osim toga, NJu Delhi smatra Maldive svojom neprikosnovenom zonom uticaja. Kada se na ostrvo iskrcao desant tamilskih pobunjenika sa Šri Lanke 1988. godine, tadašnji predsednik Maumun Abdul Gajum je uspeo da spase ostrvo zatraživši pomoć od Indije. NJu Delhi je hitno odobrio operaciju pod kodom "Kaktus" i već kroz 9 sati na međunarodni aerodrom Male sleteo je avion sa indijskim padobrancima protiv kojih Tamili nisu imali šanse. Nakon toga je Gajum proglasio politiku: Indija pre svega. Međutim smenom Gajuma, sve se menja, a dolaskom na vlast Abdulaha Jamina 2013. godine Kinezi preuzimaju primat. Oni su počeli aktivno da ulažu u ostrvo, u decembru su čak Kina i Maldivi potpisali ugovor o stvaranju zone slobodne trgovine, i to samo nekoliko meseci nakon što se Jamin zakleo da će prvo potpisati taj sporazum sa Indijom. - Nesumnjivo, Maldivi su jedna od tačaka u kojima se rasplamsava indijsko-kineski konflikt za uticaj na zemlje južne Azije. Za Indiju je to posebno bolno, jer su Maldivi od 1988. godine, a i ranije, bili potpuno u zoni uticaja Indije. Po mišljenju Indije, Kinezi tamo uopšte ne bi ni smeli da se nalaze. Indija smatra porast kineskog uticaja na Maldivima udarom na njene pozicije u regionu, kaže ruski ekspert Aleksej Kuprijanov. Hapšenje sudija Vrhovnog suda i opozicionih lidera Indija bi mogla da iskoristi da jednim udarcem postavi tačku na kineski uticaj na Maldive. Indija jednostavno može da organizuje „Kaktus 2“, iskrca desant i postaviti na mesto predsednika svog čoveka. Mnogi smatraju da bi time na najdirektniji način bio poslat signal Kini da je dosta, i da Indija svim sredstvima namerava da štiti svoje interese. Međutim, problem sa vojnom operacijom je u tome što ovo nije 1988. godina. Tada je Indija poslala svoju vojsku na poziv predsednika Maldiva, dok sada na to poziva bivši predsednik — to bi bila protivzakonita akcija. - Indija za sada nema strategiju pomoću koje bi kao pobednica izašla iz tog konflikta. Ili će Indija upotrebiti grubu silu i time odbiti od sebe male države regiona — Šri Lanku, Bangladeš i Nepal — i sigurno sebi napraviti veliki problem na međunarodnom nivou, ili će Indija, naprotiv, pokušati da se pomiri sa Abdulahom Jaminom, a zatim se potruditi da ga za vreme predizborne kampanje skloni, smatra Kuprijanov. Kineski list „Global tajms“ koji se smatra bliskim zvaničnom Pekingu napisao je: "Ako Indija jednostrano pošalje vojsku na Maldive, Kina će preduzeti akcije kako bi zaustavila Delhi. Indija ne treba da potcenjuje kineski otpor ideji jednostrane vojne intervencije". Ovim je Kina jasno dala do znanja NJu Delhiju da se može suočiti sa ozbiljnim posledicama ako pošalje vojsku na ostrvo. Interesantno je da SAD ne komentarišu dešavanja na Maldivima. Vašington smatra Indiju svojim prirodnim saveznikom u borbi protiv kineskog uticaja. - Oni više vole da sami ne ulaze u konflikt sa Pekingom, dok maksimalno raspiruju konflikt između Kine i Indije. Naravno, SAD će aktivnije podsticati Indiju na intervenciju na Maldivima, zaključio je Kuprijanov. Ipak, najveće kinesko-indijske tenzije odvijaju se na kopnenoj granici dve najmnogoljudnije zemlje na svetu. U Avgustu prošle godine došlo je i do obračuna između kineskih i indijskih vojnika na Zapadnim Himalajima, što je zabeleženo i na snimku koji možete da pogledate OVDE. Izvor: rs.sputniknews.com