Kakva atmosfera vlada u VK Partizan? Da li se oseća nezadovoljstvo u rukovodstvu i među igračima? - Nezadovoljstvo se oseća sa svih strana. U VK Partizan je već izvesno vreme veoma loša situacija koja je rezultat nemara države. Iz te loše situacije proizilaze loši uslovi za rad poput ruiniranog bazena u kome je uvek hladna voda i prevoza autobusom na utakmice koje se održavaju na udaljenosti od preko 1000 km od Beograda. Dodao bih to da je mnogo stručnjaka napustilo klub, kao i to da se u prethodnoj godini veliki broj dece ispisao zbog toga što bazen nije radio skoro dva meseca. Klub je u više navrata apelovao za pomoć, ali, nažalost, niko se nije odazvao Sa druge strane, igrači su i više nego korektni, tako da zbog svoje želje za što kvalitetnijom igrom i što boljim rezultatom poštuju sve što je dogovoreno i daju sve od sebe da ispune zacrtane ciljeve. Tako su u prethodnoj godini, uprkos lošim uslovima, osvojili „duplu krunu“ i odbranili titulu prvaka Srbije. VK Partizan kao najtrofejniji sportski klub u Srbiji predstavlja instituciju od prvorazrednog značaja za srpski sport i bojim se da sa izostankom državne pomoći i podrške, ne izostane i dobar rezultat tj. da se više nikada ne vratimo na svetski vrh u ovom sportu.
Kako komentarišete činjenicu da nijedan igrač vaterpolo reprezantacije ne igra u srpskim klubovima? - Poražavajuće. Mogu slobodno da kažem da VK Partizan ima najbolju školu vaterpola u Srbiji i da je kao takav „fabrika“ vrhunskih vaterpolista. O tome najbolje svedoči činjenica da je velika većina srpskih reprezentativaca A selekcije potekla upravo iz ovog kluba, kao i to da je VK Partizan sedmostruki šampion Evrope i osvajač LEN Kupa. Međutim, uzimajući u obzir pomenute loše uslove za igru i rad koji nisu ni približno prilagođeni vrhunskim sportistima, a koji su direktna posledica ničeg drugog do nemara države, srpski reprezentativci nemaju drugi izbor nego da igraju u stranim klubovima.
Poznato je da je izjava srpskog vaterpolo reprezentativca Andrije Prlainovića nakon osvojene zlatne medalje u Riju uzburkala sportsku i političku scenu u Srbiji. Da li je njegov pokušaj da skrene pažnju javnosti o problemima srpskih vaterpolo klubova urodio plodom tj. da li su srpski vaterpolo klubovi počeli da dobijaju adekvatnu podršku države i društva? 4- Nažalost, ne. Uprkos naporu vrhunskih sportista i stručnjaka da skrenu pažnju na probleme klupskih sportova, država, koja treba sistemski da finansira sportske klubove i udruženja koja nisu u mogućnosti da se samofinansiraju preko sponzora, prodaje ulaznica i sl, ostaje nema po tom pitanju. 44. Da li Srbija u tom smislu treba da sledi primer Mađarske, koja je na osnovu broja osvojenih medalja odredila koje sportove će stimulisati, kao i da proglasi vaterpolo sportom od nacionalnog interesa? - Svakako. To je jedini način da se obezbedi kontinuitet u ostvarivanju uspeha, a i doprineće porastu broja dece koja žele da se bave sportom.
Da li se sportski šampioni koriste za političke obračune? Dok jedni tvrde da klubovi propadaju, drugi tvrde da je sve u najboljem redu. - Uvek su se koristili, uvek će se koristiti. Politički poeni se ubiraju na osnovu sportskih uspeha. Iako bi sport trebalo izuzeti iz politike, ne vidim da će se na tom polju bilo šta promeniti. Sport treba da ujedini narod i da to jedinstvo predstavlja u svetu, a ne da bude jabuka razdora u društvu.
Na osnovu trenutnog stanja, kakva je budućnost klupskih sportova u Srbiji? - Budući uspesi se dovode u pitanje, pre svega zbog nema državnih ustanova. Mislim da je budućnost vaterpola kao sporta siva ili barem pod znakom pitanja u Srbiji. Stručnjaci iz svih sportova, ne samo vaterpola, odlaze iz zemlje zbog loše finansijske situacije i loših uslova za rad. Ipak, privatni klubovi imaju dosta bolju perspektivu i šansu da prežive, jer ne zavise od države. Mislim da se bolja budućnost klupskim sportovima može obezbediti na dva načina. Prvi podrazumeva ulaganja i podršku države, što, uprskos obećanjima, već godinama izostaje. Drugi način bi bio privatizacija klubova od strane pojedinaca i privrednih društava koji žele da ulože u sport, a koji bi za uzvrat bi bili oslobođeni dela PDV-a. To je ustaljena praksa u svetu koja daje dobre rezultate.
Da li je ugrožen integritet sporta (da li se nameštaju utakmice i rezultati, da li je prisutan organizovani kriminal, nasilje, korišćenje dopinga i sl.)? - Jeste, ali srećom toga nema u vaterpolu. Jednostavno, nema interesa.
Da li to utiče demorališuće na decu i omladinu i dovodi do smanjenja onih koji se bave sportom? - Između ostalog, utiče. Pored toga, treba napomenuti da je kvalitet sporta opao što za posledicu ima slabu posećenost utakmica, a samim tim i manju moć motivacije dece za bavljenjem sportom. Deci svih slojeva društva treba obezbediti bavljenje sportom, omogućiti im zdrav život na što lakši i jeftiniji način i ponuditi im alternativu za ulicu i kompjuter. To se može postići promocijom sporta, kao i organizacijom javnih treninga sa poznatim sportistima, amaterskih takmičenja i sportskih kampova od strane države. Kao dobar primer bih uzeo zalaganje Srpske radikalne stranke po tom pitanju i pomoć koju pruža u promociji sporta među decom i omladinom.
Čime je Srpska radikalna stranka stekla Vaše poverenje? - Razloga za poverenje je mnogo, ali istakao bih jedan konkretan. To je, kao što sam rekao, zalaganje za unapređenje i promociju sporta. Tako su prošlog leta uz pomoć Miljana Damjanovića, narodnog poslanika i kandidata za gradonačelnika ispred Srpske radikalne stranke, i Zdravka Topalovića, člana veća Gradske opštine Čukarica, organizovani javni treninzi tj. besplatna škola vaterpola na Adi Ciganliji, kao i turnir Kil Kupa, što je i medijski bilo propraćeno. Na inicijativu g. Topalovića, opština Čukarica je finansijski pomogla održavanje pomenutog događaja na Adi Ciganliji, a posredstvom njegovih kontakata se došlo i do sponzora turnira revijalnog karaktera. Takođe, pomenuo bih i ukazanu podršku i pruženu pomoć VK Košutnjak, koji je uz zalaganje g. Topalovića ušao u Sportski savez opštine Čukarica.
Koji su Vaši razlozi za podršku Srpskoj radikalnoj stranci na prestojećim izborima? - Kao što sam rekao, Srpska radikalna stranka je konkretnim delima stekla moje poverenje. Upoznat sam sa programom stranke i stubovima kampanje za predstojeće izbore, tako da bih, pored podrške sportu, istakao i plan za proširenje kapaciteta vrtića čime Srpska radikalna stranka, po ko zna koji put, dokazuje da su joj deca i omladina prioritet. Takođe, moram da kažem da sam kao student Pravnog fakulteta upoznat i sa problemom legalizacije za koji je Srpska radikalna stranka ponudila konkretno rešenje – decentralizaciju. Kako se političari sportski tuku u ringu, pogledajte OVDE. Izvor: Pravda
