U najnovijoj verziji Strategije za Zapadni Balkan, kako prenosi RSE, čiji su novinari imali uvid u ovaj dokument, navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama. "Danas, zemlje pokazuju jasne elemente 'zarobljene' države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa - ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo gaji osećaj nekažnjavanja i nejednakosti. Strategija o kredibilnoj perspektivi proširenja prema "Zapadnom Balkanu" Evropska komisija će objaviti u Strazburu u utorak. U najnovijoj verziji ovog dokumenta se upozorava da postoji "ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima". "Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne" poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.

Dijalog Beograda i Prištine

U Strategiji se upozorava na dva važna pitanja koja se tiču celog regiona, a koja treba rešiti pre pristupanja bilo koje zemlje u EU: dijalog između Srbije i Kosova i bilateralni sporovi. "Ne može postojati trajna stabilnost u regionu bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, putem dijaloga koji pomaže EU. Sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovale na evropskom putu", navodi se u tekstu Strategije koja predviđa postizanje takvog dogovora do kraja 2019. godine.

Bez "Kosova" u Strategiji?

Prištinski mediji prenose danas da u Strategiji, koja se bavi pristupanjem zemalja "Zapadnog Balkana" EU, nema Kosova. Kako piše prištinska Gazeta ekspres, Priština se u tom dokumentu pominje samo u kontekstu dijaloga sa Beogradom. Više o tome pročitajte OVDE. Ovoj izmeni ranije najavljivanog dokumenta u kom se pominje "šest država", doprinela je Španija, koja je za 23. februar najavila i konačnu rampu za odvojeni prijem južne srpske pokrajine u EU, o čemu više možete da pročitate OVDE.

Ne želimo da uvezemo vaše probleme

Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema "zapadnobalkanskih" zemalja u EU moraju "pronaći i biti sprovedena" definitivna i obavezujuća rešenja. "EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove", poručuje se u tekstu Strategije, bez obraćanja pažnje na to što su upravo glavne zemlje te organizacije i zaslužne za paljenje Balkana devedesetih godina prošlog veka. Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komisija smatra da bi strane trebale da ih "bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu", kao što je Međunarodni sud pravde. Odluke arbitraže o granicama bi trebalo da primene sve strane i ispoštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma. Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje. "Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentnost, sa previše nepotrebnog političkog uplitanja i nerazvijen privatni sektor", navodi se.

Vremenske odrednice stoje

Osim eksplicitnijih stavova Brisela oko značajnijih pitanja u regionu, tekst Strategije nije doživeo suštinske izmene kada je reč o vremenskoj izvodljivosti pristupanja u EU za svaku zemlju. Crna Gora i Srbija se i dalje identifikuju kao lideri u regionu, a njihov prijem u EU se predviđa do kraja 2025. godine, s tim što bi pristupni pregovori bili završeni 2023. Iste godine, kada lideri u regionu zaključuju pregovore, predviđa se početak procesa sa Bosnom i Hercegovinom. Albanija i Makedonija bi trebalo da otpočnu pristupne pregovore 2019. godine, a kraj iste godine obelež je kao rok za postizanje "sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova". Izvor: RSE, Pravda