Za razliku od predloga ovog dokumenta, gde se kao rok za to pominjao kraj 2019. godine, u usvojenoj Strategiji se u nekoliko navrata ističe “hitnost” donošenja ovog dokumenta.

- Bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog, ne može biti trajne stabilnosti u regionu. Sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i suštinski kako bi Srbija i Kosovo mogle da napreduju svojim evropskim putem - navodi se u tekstu.

Takođe, piše i da u slučaju Srbije, implementacija ovog dokumenta mora da napreduje znatno brže.

Zanimljivo je da je upravo ovo jedna od konkretnijih stvari koja se navodi na najviše mesta u dokumentu, koji je Srbiji donekle “iscrtao” evropski put, I koji poručuje da je 2025. godine može videti kao deo Unije. Ipak, to nije dovoljno jer se u slučaju Srbije “moraju ispuniti privremeni standardi vezani za odnose sa Kosovom (Poglavlje 35), a pravno obavezujući sporazum o stabilizaciji zaključiti hitno”.

- U slučaju Srbije, neophodno je postići složen, pravno obavezujući sporazum, koji održava konsolidaciju i potpunu normalizaciju odnosa sa Kosovom - piše u tekstu.

Iz svega ovoga jasno je šta će biti pitanje svih pitanja kada je reč o Srbiji, ali nije najjasnije, šta ta “hitnost” podrazumeva, koji su rokovi, i do kada će odnosi sa Kosovom morati da budu rešeni.

Kako objašnjava ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, Strategija o proširenju ne može da menja pregovarački okvir sa Srbijom, koji jasno kaže da je obaveza da se na kraju procesa pregovora potpiše i pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Za to je, kaže, potrebno da obe strane, odnosno Beograd i Priština, sprovedu najpre sve obaveze iz Briselskog sporazuma.

- Poruku o hitnosti, koja nema jasno vremensko ograničenje, ja čitam kao signal da je važno primeniti i sve ostale sporazume iz Briselskog sporazuma, a pre svega obavezu Prištine o formiranju Zajednice srpskih opština na čemu četiri godine ništa nije urađeno - kaže ona.

Prema tome, navodi ona, bez nastavka dijaloga i primene svih do sada postignutih sporazuma, i novih tema koje nisu još bile tema pregovora, nema ni pravno obavezujućeg sporazuma čija sadržina treba da proizađe iz dijaloga uz posredovanje EU.

Za evropskog komesara za proširenje Unije Johanesa Hana, kvalitet je važniji od brzine. On je tako odgovoriuo na pitanje o “hitnosti” pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. Naveo je i da je uveren da ne bi trebalo da se vežemo za neke datume, da bi bilo dobro ako kvalitet prati vremensku dinamiku, ali da je važno da se postigne sporazum.

- I u Prištini to treba da shvate, pošto se stalno govorilo da je razgovor u interesu Srbije. Dogovor je takođe i u interesu građana Kosova i njihove evropske perspektive – naveo je on.

Komesar je ponovio da smatra da je manje reč o brzini, a više o kvalitetu, i da bi bilo dobro za sve da se nađe obavezujuće rešenje, koje je prihvatljivo za sve, i koje će obezbediti mir u regionu.

U juče usvojenom dokumetu stoji i jasna poruka svim zemljama Zapadnog Balkana da prestanu sa međusobnim čarkama. Naime, jasno piše da u “EU nema mesta zapaljivoj retorici, a još manje veličanju ratnih zločinaca sa bilo koje strane”. Ističe se i važnost rešavanja slučajeva ratnih zločina, a apostrofira se i neophodnost pune saradnje sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), ali i sa Specijalnim sudom za Kosovo.

Osim toga, govori se o još jednom uslovu za ulazak u EU - članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

- Članstvo u STO je preduslov za pridruživanje EU, čime se mogu postići ekonomski rast i podstaći značajna ulaganja u region. Komisija će nastaviti da pomaže BiH i Srbiji u procesu pridruživanja STO - piše u tekstu, gde se navodi i da je Evropska komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pregovora sa Albanijom i Makedonijom, na osnovu ispunjenja uslova, kao i da bi uz trajne napore i angažman BiH mogla da postane kandidat za pridruživanje.

Zanimljivo je da je Kosovo u ovom dokumentu, doduše samo na jednom mestu, predstavljeno sa zvezdicom, odnosno oznakom koja se koristi kako se ne bi prejudicirao status južne srpske pokrajine. Amerikanci avionima napali sirijsku armiju, Izraelci tuklu „iransku bazu” zapadno od Damaska. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic