Dotični je lišen slobode zato što je, u šezdesetim godinama svog „ljudskopravaškog“ života, nekoliko puta silovao trinaestogodišnjeg dečaka. Predstavnici UNICEF-a su u izjavama za britansku štampu, navodno, „šokirani“. A ne bi trebalo da budu, jer dotična gospoda ipak znaju šta stoji iza priče o „pravima deteta“. 
Pravo na (seksualnu) slobodu
Čuveni ruski analitički centar „Porodična politika“ u svom izveštaju o istoriji pokreta za zabranu fizičkog kažnjavanja dece pokazao je i dokazao da su pederasti (maskirani kao „pedofili“, „ljubitelji dece“) stajali na početku ovog poduhvata. Naime, od 1974. do 1982. u Velikoj Britaniji je legalno delovalo pedofilsko udruženje „Razmena informacija o pedofiliji“ (Paedophile Information Exchange, PIE), koje je započelo aktivnu borbu za pravo dece na seksualnu slobodu i oslobođenje od roditeljske kontrole, ne bi li olakšalo svoj pristup maloletnicima.
Kada je ova organizacija zabranjena, njihov posao je nastavio Piter NJuel, aktivista Nacionalnog saveta za građanske slobode kome je PIE, pre zabrane, pripadala. NJuel je decenijama radio na tome da se, širom planete, zabrani svako, pa i najrazumnije fizičko kažnjavanje dece, i da se deca oduzimaju od „nasilnih“ roditelja jer ih, pored ostalih, čekaju „oni koji vole decu“ na NJuelov način. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta i Parlamentarna skupština Saveta Evrope oslanjali su se na NJuelove analize prilikom donošenja zvaničnih dokumenata, kojima se danas ucenjuje čovečanstvo.
NJuel je bio autor, koautor i član redakcijskih saveta zvaničnih publikacija Uneska i Unicefa. Bio je i član saveta direktora uticajne međunarodne „Informativne mreže za prava deteta“ (CRIN, Child Rights Information Network) sa kojom su sarađivale brojne organizacije za „zaštitu dece“ i vlasti u mnogim državama. Godine 2007. NJuel je bio jedan od pisaca zvaničnog „Priručnika za ostvarivanje Konvencije o pravima deteta“, koji je izdao Unicef, ali i saradnik poznate međunarodne organizacije „Save the Children“.
Unicef i dalje ide NJuelovim stopama. Tako su, u novembru 2014, doneli dokument „Ukidanje diskriminacije dece i roditelja na osnovu njihove seksualne orijentacije i/ ili gendernog identiteta“. U tom dokumentu Unicef, između ostalog, definiše pojmove „seksualna orijentacija“ i „genderni identitet“, osuđuje zakone različitih zemalja koje „kriminalizuju“ homoseksualno ponašanje i propagandu homoseksualizma, traži izmenu društvenih normi, a izražava i zvaničnu podršku zakonodavnom priznavanju istopolnih brakova, motivišući to brigom o pravima dece.
Stav RPC
Ovaj dokument je oštro osudila Patrijaršijska komisija za pitanja porodice, zaštite majčinstva i detinjstva Ruske crkve. Ruski stručnjaci kažu:
„Takvi postupci nanose štetu međunarodnoj zajednici i vode podrivanju moralne legitimnosti Unicefa i drugih ustanova OUN. Porodica se zasniva na braku između muškarca i žene i jedan od njenih najvažnijih ciljeva je rađanje i vaspitanje dece.
Upravo zato je Univerzalna deklaracija o pravima čoveka i drugi najvažniji dokumenti međunarodnog prava nazivaju ’prirodnom i osnovnom ćelijom društva’. Brak između muškarca i žene i na njima utemeljena prirodna porodica neophodni su da bi se produžavao ljudski rod i svaki narod, i bez njih su nemogući istinsko ljudsko dostojanstvo i sloboda.
Pokušaj da se izmene definicije porodice ili braka, i da se u njih uključe istopolne zajednice, nanose tešku štetu društvu i narušavaju osnovna prava i dostojanstvo čovekovo. (…) Dečji fond OUN mora da zna da se deca rađaju iz zajednice muškarca i žene, a ne iz istopolnih zajednica.
Najveći dečji interes sastoji se u tome da se dete rodi i vaspitava u porodici u kojoj zna oca i majku koji ga štite svojom ljubavlju i brigom. Davanje dece da ih vaspitavaju istopolni parovi je teško narušavanje prava i legitimnih dečjih interesa. Na taj način, pozivajući na legalizaciju istopolnih zajednica u vezi sa vaspitanjem dece, Unicef, uprkos svom mandatu, ne pomaže zaštiti dečjih prava, nego njihovom suštinskom narušavanju.“
Pametnom dosta. Ali globalisti već decenijama vode rat protiv pameti. Slučaj NJuel jasno govori o tome. Lazanski kaže da u Americi vlada geslo — osim za Srbe i Ruse. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Pečat
