On je, kao sagovornik novinarke Danice Vučenić, precizirao da "problem Kosova mora da se rešava na demokratski način". Učestvujući u serijalu Kvaka 23, Janković je potvrdio da je to bila dominantna tema nedavnog susreta predstavnika opozicije sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Vesom Mičelom. Prema Jankovićevim rečima, Mičel nije sebi uzeo za pravo da sugeriše opoziciji kako bi trebalo da se postavi u vezi sa kosovskim problemom. On je konstatovao da je Kosovo ponovo postalo "ključna tema" i zapitao "kako smo se ponovo našli u toj situaciji?" "To je glavna tema i ona je na geopolitičkom nivou. Kosovo nam se vratilo na agendu i postalo ponovo pitanje svih pitanja i to na način rata i mira, bune ili spokoja", ocenio je Janković. Upitan o problemu Kosova, kao ključnog za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), on je konstatovao da "to nikada nije trebalo da bude pitanje ulaska u EU, a da danas jeste". "Hajde da razmislimo šta se dešavalo tokom proteklih šest godina i kako smo došli do toga da od 'da' ili 'ne' Srbije u pogledu Kosova zavisi kako smo prihvaćeni u društvu evropskih naroda", rekao je Janković, ukazujući da na tome insistiraju međunarodni predstavnici. On je ocenio da je "to poraz Srbije" i primetio da se Mičel od cele Evroazije fokusirao upravo na pitanje Balkana, gde je, nažalost, tema Kosova postala centralna. Prema stavu Jankovića, tu se prelamaju geostrateški interesi, a ne interesi Srbije ili Albanije ili građana Kosova.

"Zabluda da se kosovsko pitanje može rešiti tako što će jedan čovek nešto potpisati"

Upitan da li se bilo ko od Mičelovih sagovornika iz opozicije izjasnio o Kosovu kao "vrućem krompiru" koji bi trebalo ostaviti Aleksandru Vučiću da rešava, Janković je uzvratio da ta tvrdnja predsednika Srbije "nije tačna". On je podsetio "da i dalje dobro vidi i čuje" i napomenuo da "na sastanku nije primetio Vučića", ali da "jednu stvar zna - "kada Vučić nešto kaže, sigurno je suprotno od onoga što je rekao". Janković "ne zna da li je posle sastanka neko od učesnika zvao Vućića", ali ponavlja da, "po difoltu, ono što Vučić javno tvrdi, obično nije istina". Povodom utiska da je Mičel otišao iz Srbije zabrinutiji nego kada je došao, Janković je predočio da je "zabluda da se kosovsko pitanje može rešiti tako što će jedan čovek nešto potpisati, ukoliko taj potpis nije rezultat demokratskog društvenog procesa koji mu prethodi". "Ukoliko taj potpis ne dovede do olakšanja među ljudima, onda on ne znači ništa do žvrljotine na papiru posle koje se Aleksandar Vučić i dalje predstavlja kao neophodan uslov, sine qua non, jer atmosferu konflikta koju je stvorio samo on može da smiruje", obrazložio je Janković. Eventualni potpis pravno obavezujućeg sporazuma, prema njegovom mišljenju, mora biti "rezultat demokratskog procesa u zemlji, a ne samovoljne odluke ili trampe - ja vama potpis, a vi meni neograničenu vlast". Govoreći o tome da li bi opozicija trebalo da bude deo rešavanja kosovskog problema, Janković kaže da su "oduvek bili spremni da učestvuju i u tom procesu, ali ne na način da se bave samo Kosovom, bez interesovanja za razaranje institucija, sudstva, krađu na izborima i laži o ekonomiji". "Dakle, moramo graditi kompletno demokratsko društvo, a u okviru njega pitanje Kosova je jako značajno i naravno da ćemo ga da ga rešavamo i da ćemo, na kraju krajeva, da ga rešimo", najavio je Janković. "Problem Kosova je posledica razaranja države i društva", ocenio je Janković, koji smatra da bi, kroz iznošenje suštinskih argumenata, "Kosovo bilo rešeno bez problema" da država i društvo nisu razoreni. Međunarodni predstavnici znaju šta se u Srbiji dešava, ali on ističe da se ne bavi politikom da bi udovoljio međunarodnoj zajednici, već da bi "nudio rešenja u funkciji opšteg dobra". Janković "ne vidi da ćemo živeti bolje od toga što će nas Ves Mičel ili bilo ko drugi pohvaliti kako smo nešto potpisali, sesti u avion i otići dalje, ostavljajući nas da i dalje živimo u razvalini od društva". Opoziciji je "jako bitna podrška međunarodne zajednice", ali bi ta podrška, prema rečima Jankovića, "trebalo da bude na zdravoj platformi, a ne na platformi na kojoj je Vučić dobio vlast, obećavši ono što Tadić nije hteo". Na pitanje da li bi podržao pravno obavezujući sporazum sa Kosovom i njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama, što podrazumeva i Ujedinjene nacije (UN), Janković je odgovorio da je "za održivo rešenje, koje ne isključuje ni opciju UN, ako bi se do tog rešenja došlo demokratskim putem". "Ako je to rešenje problema posle čega će svi da odahnu, ali ne i ako se gradi atmosfera konflikta, gde će bilo kakav potpis da izazove dalje turbulencije u društvu", objasnio je Janković. On misli da će pravno obavezujući sporazum biti konačno rešenje, ali ponavlja da sam potpis na sporazum, bez prethodnog demokratskog procesa, ne znači ništa. "Kada vam neko, na potpuno nedemokratski način, baci na sto nešto o čemu prethodno niste razgovarali", ukazao je Janković, "prva stvar je da kažemo da u tome nismo učestvovali". "Da nismo učestvovali u stvaranju tog papira, da nismo učestvovali u pregovorima sa Albancima, da nismo učestvovali u pregovorima sa međunarodnom zajednicom" i da upitamo "pa šta ćemo vam mi sad", precizirao je predsednik PSG. Na insistiranje da kaže kako bi se ponašao ako pravno obavezujući sporazum bude na stolu, Janković kaže da "bi on pozvao na razgovor i međunarodnu zajednicu i Albance i građane Srbije i predočio im realnost". On je predvideo da će na kraju to i biti realnost, koja bi trebalo da bude potpisana bez lažnog poturanja nekog drugog. "Jer, shvatite, niko ne zna šta tu piše, sporazum je i dalje beli papir i to zato što Brisel ima stav da zatvori Tačija i Vučića u jednu sobu i da aminuje sve što oni napišu. Dakle, Brisel nema stav o rešenju, zato je papir beo", tvrdi Janković. On je poručio da je potrebno održivo rešenje da bi u Srbiji, ali i na teritoriji Kosova, kada se nešto potpiše, "nastao mir, a ne opet stanje novog uvoda u rat". Kosovo ne može biti "izvađeno" kao tema, niti "neki papir koji pada sa neba" može biti tema za sebe, ako sve to zajedno nije "rezultat demokratskih procesa u zemlji", ponavlja Janković. "Ako smo mi u ovoj zemlji kradeni, ako su radnici u ovoj zemlji potlačeni, ako ništa drugo ne funkcioniše", on odbija "da na takav način izvadimo pitanje Kosova i kažemo samo se bavimo tim". Ukoliko, s druge strane, krenemo da gradimo demokratsko društvo, normalnu demokratiju u ovoj zemlji, istakao je Janković, "onda ćemo da rešavamo sve probleme, naravno uključujući i problem Kosova". Na opasku da je rešavanje pitanja Kosova definisano kao "hitno" i da za proces "prvo demokratsko, pa nacionalno" sada više nema vremena, Janković je potvrdio da su takve međunarodne okolnosti. Ali, on smatra da "ne možemo pustiti da gasi vatru" onog koji "nas je uveo u takve okolnosti, jer je šest godina, koje su mu date da izgradi demokratsko društvo i reši korupciju u Srbiji, utopio na uništavanje svega". "Ne možete palikući poveriti da gasi vatru", konstatovao je Jankovi, koji smatra i da je Vučić "priznao Kosovo, jer je, mimo Ustava, integrisao tamošnje pravosuđe u pravosudni sistem Republike Kosovo, prihvatio međunarodni pozivni broj i poslanike Srba uveo u koaliciju sa Ramušem Haradinajem". "Suštinski, Kosovo je priznato, formalno priznanje niko neće tražiti", uveren je Janković, "ali je suština da vlast Aleksandra Vučića gradi mržnju i animozitet prema albanskom narodu na Kosovu, a istovremeno međunarodnoj zajednici kaže: 'Mi ćemo to da potpišemo, samo nam opozicija treba da i oni kažu da to hoće'". Upitan da li je Kosovo problem koji prevazilazi sukob opozicije i Vučića, on je odgovorio da je "pitanje Kosova deo problema koji prevazilazi odnos sa Vučićem", jer je to "pitanje demokratske vladavine i demokratskog rešavanja problema". "Sve vreme se gradi konflikt", koji se očitava kroz tabloide i izjave Aleksandra Vulina, tvrdi Janković i napominje da je "pitanje naše unutrašnje politike neraskidivo vezano sa našom spoljnom politikom". "Ne možete u unutrašnjoj politici uništavati sve demokratske vrednosti, a spolja reći da se pridržavamo međunarodnih sporazuma, kojih se, uzgred, ne pridržavamo. Ne možemo mi reći podržavamo Vučića da potpiše nešto, a on zarad tog potpisa dobija pravo, carte blanche, da u Srbiji uništava naše živote", konstatovao je Janković. Govoreći o ulasku u EU, on smatra da je "strašno uprošćeno razumevanje stvari" kako će potpisom pravno obavezujućeg sporazuma Srbija ući u Uniju. "Nećemo, ulazak u EU podrazumeva način života, način vršenja vlasti, način funkcionisanja institucija, pravnu sigurnost... to je ulazak u EU", naglašava Janković. "Mi ništa ne menjamo time što će Aleksandar Vučić, naravno neće on, poturiće Anu Brnabić ili nekog drugog, potpisati nešto. Mi ostajemo isti mi i mi živimo iste naše živote i kada izađemo napolje čekaju nas iste razrovane ulice i čeka nas ista krađa na izborima", zaključio je predsednik PSG.

Sonja Liht: Opozicija ne bi trebalo da se s vlašću bori na planu Kosova

Iako poseta pomoćnika državnog sekretara SAD Vesa Mičela nije bila sudbinska za Kosovo, ona je, po mišljenju predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Sonje Liht, samo jedan od signala da se Srbija vratila na dnevni red i na radar SAD. Liht je FoNetu rekla da smo se "mi, nažalost opet našli na geopolitičkoj mapi raznih sila". Prema njenoj oceni, "maltene sve velike sile u ovom trenutku imaju jednu vrstu interesovanja za ovaj naš deo sveta". Tokom Mičelovog boravka u Srbiji, niko zvanično nije video najavljivani plan u četiri tačke za Kosovo, ali je Dušan Janjić uveren da SAD i Rusija neposredno imaju najveću moć kada je u pitanju Kosovo. "Evropska unija (EU) ima veoma uticajnu i značajnu poziciju, ali je ona posrednik ili facilitator u tim razgovorima", objasnio je Janjić u razgovoru za FoNet. Učestvujući u serijalu Kvaka 23, on je napomenuo da "Evropa ima najviše da isplati i da dobije normalizacijom odnosa, ali je trenutno u krizi, pa mi ispred EU ovde prepoznajemo samo Nemačku". Zahvaljujući činjenici da se Mičel sastao s liderima opozicije, uzavrela je opoziciona scena, što je, kako smatra Sonja Liht, neopravdano "jer opozicija ne može i ne bi trebalo da se s vlašću bori na planu Kosova". Iako su parcijalni interesi u politici uvek legitimni, ističe Liht, njih ne bi trebalo da bude kada je reč o ključnim temama i pitanjima egzistencije cele jedne države i celog regiona. Prema njenom stavu, budući odnos Srbije i Kosova, kao i odnosi u regionu, spadaju u teme koje prevazilaze partijske, ideološke i parcijalne interese, već bi u vezi s njima trebalo da se traže "zajednički odgovori". Mišljenje direktora Foruma za etničke odnose, Dušana Janjića, sasvim je drugačije, jer on smatra da "liberalno-demokratski deo opozicije nije prepoznao Kosovo", kao što ga do 1997-98. nije prepoznavala ni Demokratska stranka (DS). Po njemu, opozicija nije iskoristila priliku da osveži svoje prodemokratsko zaklinjanje oko Kosova i da ojača svoju proevropsku prisutnost. To je, prema objašnjenju Janjića, iskoristio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i upravo na toj "njihovoj slabosti" dobio ogroman broj birača u Beogradu. "Vučić je bio pripremljen da sa svojim saradnicima proslavi Strategiju proširenja EU na Balkan", ilustrovao je Janjić, dok Vuk Jeremić i Borko Stefanović, "ne da se nisu čuli, nego je ono što su rekli bilo na ivici antievropskog i na ivici pokušaja da budu veći Vučići od Vučića". Kosovo je opet, a na to ukazuju i sagovornici FoNeta, tema koja se ponovo politički kapitalizuje, uz podršku velikih sila. A kada Vučić iznosi plan za Kosovo, saznajte OVDE. Izvor: FoNet