Pravda

-Nisam specijalista za otrovne supstance, te se stoga moja analiza zasniva na pretpostavkama. Ostavimo po strani pitanje kažnjavanja izdajica – ponekad se oni eliminišu nakon što dezertiraju, a ponekad ne. Ovde ne može biti nedvosmislenog rešenja. Sve države to rade ili, u najmanju ruku, većina njih. Izdajte domovinu, i budite spremni da platite za to.

Ali ono što je važno je tajming likvidacije. Ja sam apsolutno uveren u to da niko u Ruskoj Federaciji to ne bi učinio uoči predsedničkih izbora, i usred intenziviranja konfrontacije sa SAD u Guti i Siriji u celini. Definitivno ne sada, jer ne postoji gore moguće vreme. Kao što sledi, to nisu bili naši ljudi. A ako nisu “naši“, to znači da su naši protivnici. Ko su naši protivnici?

Danas je uobičajeno psovati Terezu Mej. Ona očigledno nije u pravu, ali mi se ponašamo nepristojno. Mislim da ona nije bila inicijator svega ovoga, niti je to bio komični medved Boris DŽonson.

U članku bivšeg engleskog ambaradora u Uzbekistanu, Krega Mureja, ponuđena je zanimljiva teorija o ulozi kompanije  “Orbis intelligence”, naročito implicirajući na Kristofera Stila. Najinteresantnije od svega jeste to da je ova britanska kompanija bila ta koja je, po naređenjima Hilari Klinton, pripremala mnoge “Rusiagate” materijale, u kojima je Skripalj možda igrao ulogu.

Skripalj je, ne misleći da će ova afera dobiti takav široki publicitet, izneo zastarela i neosnovana svedočenja i sklopio ovu lažnu priču, ali sada kada je to sve pokrenulo mnogo ozbiljnije istrage, ne gledajući to kao čistu predizbornu besmislicu, okupili su se olujni oblaci.

Stil i  “Orbis intelligence” se nisu jednostavno rešili Skripalja, već su takođe odlučili da započnu Treći svetski rat kako bi skrenuli pažnju. Verovatno je da su bili podstaknuti da to urade od strane tih istih globalista koji stoje iza “Russiagate” prevare.

Kakvo je bilo njihovo razmišljanje?

Sjedinjenim Državama više nije potrebna Engleska. Stoga je Engleska mogla biti stavljena pod nož u eskalaciji tenzija sa Rusijom. Ako to zaista dovede do eskalacije, onda se oni uvek mogu povući u poslednjem trenutku. Ako ne, onda će u svakom slučaju Tramp, koji nije voljan da se bori protiv Rusije, izgledati kao “izdajnik anglosaksonskih interesa“.

U toj situaciji, Tereza Mej je žrtva, a ne agresor. Kao i sama Engleska. Nakon “Bregzita”, Engleska je potpuno drugačija Engleska. Ona je naš taktički saveznik u slabljenju antlantističke linije u EU. Prema tome, svađa Rusije i Engleske ne koristi samoj Engleskoj, koja ne dobija ništa iz toga, već Sjedinjenim Državama kao sili.

Kao što sledi, “Orbis Intelligence” bi trebalo bliže istražiti. Kreg Murej takođe ukazuje na verovatnoću izraelskog traga. Vrlo lako može i toga biti. Prisustvo Rusa u Siriji drastično umanjuje status Izraela na Bliskom istoku i vezuje mu ruke u Siriji i Libanu. Štaviše, kako tvrdi Kreg Murej, Izraelci su ti koji su najbolji stručnjaci za otrove i trovanje.

Štaviše, nama slede izbori, i to je problematično kao i uvek. Ovo je savršeno vreme za operaciju mrežnog rata. Ali ovde je Engleska samo alat. Engleska posle “Bregzita” je od tog momenta poput Erdoganove Turske, naš taktički saveznik, a ne neprijatelj. Pogledajte i vidite kome to smeta…

-Ovde takođe vredi preokrenuti kontekst. Poenta je da se priča oko Trampa uvek odvija. U početku je on bio portparol američkog desničarskog populizma. Predizborni Tramp, koji se oslanjao na američke logoe (pragmatizam) i Banonov konzervatizam, dobio je podršku od više od 62 miliona Amerikanaca. To je veoma ozbiljan ideološki mandant dat borbi protiv globalizma i globalne elite (CFR, Klinton, Obama, itd.).

Naravno, sam Tramp je pragmatičar. On prati ideje sve dok one “rade“. Kada je ušao u Belu kuću, on je izgurao Banona i činilo se da je ispao iz šina.

Trebalo bi se reći da je pritisak na njega od strane globalista po pitanju organizovanja  “Russiagate-a”  niotkuda (zapravo, kako je i sam Putin priznao, ruski oligarsi su zapravo finansirali Hilari Klinton), bio zaista moćan. Ali nije sve tako jednostavno.

Tramp se nije pokorio globalistima i neokonzervativcima, koje je izgurao, već drugačijoj grupi koja se pojavila u prvom planu – militaristima poput Matisa, Mekmastera i njihovog glavnog ideologa, Pitreusa, koji vreba iz senke. Oni sada žive u nostalgiji i veruju da SAD treba da se osvete za Vijetnam. Sada oni ubeđuju Trampa da je moguće “Ameriku ponovo načiniti velikom“ samo poražavanjem Rusa u Siriji.

Tramp misli drugačije. Američki populista drugačije zamišlja život. Ti besni vojnici nisu Močvara, kao ni neokonzervativci bivšeg trockizma. To je još jedan faktor. Tramp sada traži način da se izvuče iz njihovog stiska, jer odlaženje sa njima znači gubitak legitimiteta u očima 62 miliona ljudi koji nisu tražili Treći svetski rat.

Zato je Tramp uklonio nerazumnog lopova, Kušnera, i razmišlja kako da vrati Banona, jer su Banonova i Trampova komercijalna i marketinška intuicija te koje ga povezuju sa njegovom izbornom osnovom.

Suprotno prognozama, Tramp je počeo da postiže nešto. On je skoro porazio  “Russiagate” , vratio se na svoj voljeni zid sa Meksikom, a ekonomski indeksi su se malo poboljšali.

Ovaj kontekst objašnjava eskalaciju u Guti i delimično objašnjava aferu Skripalj. Osim što je zaštitnička operacija globalista, takođe bi mogao biti i napad od strane militarističke trijade Matisa, Mekmastera i Petreusa.

Mi smo u vrlo teškoj situaciji. Poslednja stvar koja nam je potrebna je Treći svetski rat sa neizvesnim ishodom. Moramo uvek spremni za to, jer je to jedina garancija da se to neće dogoditi. Slabost je poziv za napad. Bilo bi bolje da se ovo nije dogodilo sada… Moskva ima niz ozbiljnih mera kao odgovor na pritisak koji je izvršio London u slučaju trovanja bivšeg pukovnika GRU Sergeja Skripalja. Više o tome čitajte OVDE. 

Izvor: geopolitica.ru