Pravda

Piše: Anja Filimonova

Želim da skrene pažnju na to da javna diplomatija SAD, a uz nju i diplomatije zemalja koje slede proamerički kurs (posebno moramo da skrenemo pažnju na to da i rukovodstvo Srbije, počev od 2009. godine, sprovodi proamerički kurs), ima uglavnom tajni karakter. Zato se jedino i čuju izjave o neophodnosti mira, stabilnosti i prosperiteta naroda. Ove stavove ne može da ospori ni jedan razuman čovek. Međutim, ove izjave su u duhu devize „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane”. Mada je po ustavu rukovodstvo svake zemlje, pa i Srbije, pre svega dužno da obavesti svoje građane o preduzetim koracima i o suštini pregovora koje vode, u Srbiji se tako ne radi. Sve se drži u tajnosti, javnost sazna za neku činjenicu tek onda kada je sve gotovo, a službena saopštenja su prepuna praznih fluskola bez ikakvog značenja.

Tako je, primera radi, uoči same posete Sergeja Lavrova, Aleksandar Vučić u Srbiji vodio jedan vrlo zanimljiv razgovor sa rukovodiocem britanske obaveštajne službe MI-6. Sadržaj ovog razgovora je ostao nepoznat. Posle Lavrovljevog odlaska su usledili Vučićevi pregovori sa Angelom Merkel, sa čijom suštinom, ako se ne računaju besmislene fraze, javnost takođe nije bila upoznata. Sada smo svedoci da američka diplomatija započinje sa naglim zaoštravanjem svog delovanja. Posle smene zloglasnog Brajana Hojta Jia dolaze drugi. Poznato je da je Ves Mičel prvo doputovao u Prištinu, gde je dao jasnu izjavu o tome da će Snage bezbednosti Kosova biti transformisane u „vojsku Republike Kosovo” i da u toj stvari niko nema pravo veta. To je gledano iz ugla načela novi momenat u američkoj politici, zato što je američka diplomatija sve do sada insistirala na tome da u skladu sa „ustavom” sve nacionalne manjine moraju dati saglasnost na formiranje vojske „Republike Kosovo”. Ovom promenom su Amerikanci dali zeleno svetlo za formiranje „vojske Kosova”. Posle svega, predstavnik SAD (zemlje koja je priznala „Kosovo”, koja ga podržava i učvršćuje) odlazi u Srbiju, a Aleksandar Vučić tada izjavljuje da je Srbija spremna na kompromis. Međutim, Srbija se nije odlučila za kompromis, već je rešila da u potpunosti kapitulira. Svi sporazumi u okviru tzv. Briselskog procesa imaju karakter potpune državne kapitulacije sa jasnim obeležjima izdaje države, zato što se radi o narušavanju teritorijalne celovitosti i suvereniteta Republike Srbije.

Aleksandar Vučić nije imao nikakva ovlašćenja za zaključenje Briselskog sporazuma. Preciznije, Briselski sporazum je suprotan Ustavu Republike Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti o Kosovu. Srbija je sa Kosova ne samo povukla policiju, sudstvo, civilnu zaštitu, odnosno sve organe držane vlasti, čak je predala i „Park mira” na mostu koji spaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, dala je telefonski kod „Republici Kosovo”, već je stvoren utisak da nema takvog ustupka koji Srbija ne bi učinila. Štaviše, Vučić će ići i dalje od svega toga. NJegova „Srpska lista” (stranka kosovskih Srba koja učestvuje u radu „parlamenta Republike Kosovo” i koja je formirana uz podršku Beograda – EADHYPERLINK „https://eadaily.com/ru/“aily) u suštini stvari je instrument za gašenje celokupnog društveno-političkog života Srba na severu Kosova. Odatle ne može da dopre ni jedan drugi stav, osim onog koji je odobren od strane  „Srpske liste”. S druge strane, „Srpska lista” je upotpunosti inkorporirana u rad parlamenta „Republike Kosovo” i sa njenom prećutnom saglasnošću je za premijera bio izabran Ramuš Haradinaj (optužen za mnogobrojne ratne zločine – EADaily). Reč je o neverovatnoj manipulaciji svetskih razmera koju je rukovodstvo Srbije sprovelo ne samo prema svojim građanima, već i prema Ruskoj Federaciji i svima onima koji istupaju protiv nezavisnosti Kosova. Republika Srbija preduzima potpuno nerazumne, nelogične i antiustavne radnje prema separatistima iz Prištine. Iako je čak i Međunarodni sud 2010. godine ustanovio da je neovlašćena grupa separatista proglasila nezavisnost, i to u suštini ništa ne znači.

Pogledajte šta sada rade srpske vlasti. Oni svim silama pokušavaju da predstave da se suština spora sastoji u formiranju nekakve Zajednice srpskih opština. Otišla sam na dokument srpske Vlade, reč je o izveštaju o primeni Briselskog sporazuma, koji je 2015. godine pripremila Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Taj dokument, koji se nalazi na sajtu srpske Vlade, jasno pokazuje da srpska strana u momentu potpisivanja Briselskog sporazuma nije imala nikakvu predstavu o tome šta ugovorne strane podrazumevaju pod famoznom Zajednicom srpskih opština. Izveštaj sadrži čitav niz žalbi i nezadovoljstava zbog toga što Priština Zajednicu shvata kao dupliranje već postojećeg nivoa vlasti kosovskih opština, tj. opština „Republike Kosovo”. Ukoliko se Zajednica tako tumači, onda je ovakvo dupliranje, ukazuje se u srpskom dokumentu, zaista besmisleno. Međutim, rukovodstvo Srbije je upravo to i potpisalo, zato što se u Briselskom sporazumu isključivo govori o ustavno-pravnom poretku „Republike Kosovo”. Sasvim je prirodno što Priština sve ugovara u okviru svojih zakona i što Albanci ne žele nikakvo dupliranje već postojećeg sistema udruživanja kosovskih opština, jednostavno to im nije potrebno. Međutim, ukoliko međunarodna javnost i SAD budu insistirale, Albanci će samo na papiru nesumnjivo formirati ono što se od njih traži. Insistiranje na formiranju Zajednice srpskih opština je potpuno besmisleno, čak i iz ugla kosovskog zakonodavstva, a može da bude i još opasnije, jer ako se sve težnje budu svele na Zajednicu srpskih opština onda će Vašington i Priština na kraju upravo tu kost da bace Srbima. Albanci mogu da izađu sa predlogom o formalnom objedinjavanju srpskih opština, koji ne bi imao nikakav smisao, jer je reč samo o funkcionisanju lokalnog nivoa vlasti. Mišljenja sam da Priština neće dozvoliti toj Zajednici da odlučuje čak ni o pitanju asfaltiranja dečjeg igrališta. Jednom rečju, sa Zajednicom srpskih opština se u potpnosti odvlači pažnja, to je običan blef i mistifikacija.

Potpuno je nejasno po kom osnovu režim Aleksandra Vučića narušava odredbu Helsinškog završnog akta o nepovredivosti granica ustanovljenih u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zašto daje drugu državu Albancima, iako oni nisu mogli da je dobiju ni na osnovu čuvenog prava naroda na samoopredeljenje, koje je bilo predviđeno Ustavom SFRJ, jer su Albanci u SFRJ imali status narodnosti, a ne naroda. Narodnost (nacionalna manjina) ne može da dobije državu. Sva tragedija sadašnje situacije se sastoji u onome što preduzima Beograd. Pri čemu Beograd u taj proces uvlači i druge učesnike.

U čemu je ovde zamka, primera radi, za Rusku Federaciju? Ruska Federacija u svojoj spoljnoj politici ni u kom slučaju ne sme da se rukovodi principom ad hominem – podrška nekoj konkretnoj ličnosti. Ruska spoljna politika je bila uspešna samo onda kada je čvrsto stajala na principima morala i pravednosti. Kada se ovi principi narušavaju i kada se slepo sledi nečija volja, tada smo svedoci urušavanja ostataka međunarodnog poretka. Proces predaje Kosova može nepovratno da utiče na rusko-srpske odnose. Sledstveno, jedino što sada treba da se uradi je raskidanje svih Briselskih sporazuma, povratak na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i pronalaženje načina na koji će se regulisati odnosi sa Albancima, a koji će u potpunosti da bude u skladu sa zakonskim i ustavnim poretkom Republike Srbije.

Neka Bog da Albancima sreće, zdravlja i napretka. Međutim, Kosovo je teritorija Republike Srbije. Pitanje odvajanja dela teritorije Republike Srbije u principu ne može ni biti postvljeno.

Što se Amerikanaca tiče oni imaju jasne interese, imaju svoju strategiju i na njenoj realizaciji uistinu rade dvadesetčetiri časa dnevno. Potrebno je da se razume logika američke politike, a u ovom slučaju neće biti nikakve milosti, jer ulazimo u poslednju fazu rešenja srpskog pitanja sa najkatastrofalnijim posledicama za srpski narod. Zato se u ovoj stvari ne treba zavaravati.

Šta je Putin rekao u prvom obraćanju nakon pobede na izborima pročitajte OVDE. 

Izvor: Analitički forum