Član Komisije za odbranu i bezbednost Parlamenta BiH Dušanka Majkić kaže da Dodikova ideja nije nerealna, imajući u vidu odredbe Dejtonskog sporazuma:

- Oružane snage BiH su osnovane pod velikim pritiskom međunarodne zajednice, ali nisu dejtonska kategorija. Po "Dejtonu", vojsku mogu imati samo entiteti. Institucije RS moraju da razmišljaju u pravcu ponovnog osnivanja Vojske Srpske, jer su Oružane snage BiH veliki promašaj.

Ona kao preduslov za formiranje vojske RS navodi političko jedinstvo:

- Sada smo podeljeni, pa imamo predstavnike Saveza za promene u Sarajevu koji rade mimo odluka institucija RS, ali i člana Predsedništva BiH koji takođe ne želi pravu saradnju sa Srpskom.

I Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci, kaže  da RS može da ima svoju vojsku, ali da su problem dvostruki aršini međunarodne zajednice:

- Imate pokušaj da Kosovo dobije vojsku iako toga nema u Briselskom sporazumu, a s druge strane u Dejtonskom sporazumu piše da RS može imati vojsku, ali se to ne dopušta. Ako se nastavi pritisci međunarodne zajednice da Kosovo dobije vojsku, onda ne vidim nijedan razlog da Srpska ponovo ne osnuje svoje oružane snage.

Dušanka Majkić otkriva i da u BiH postoje razni dokumenti na državnom nivou prema kojima je cilj da se modernizuju Oružane snage, da se ide prema NATO savezu i da se zajedno izvode vežbe:

- Stav Srpske je dobro poznat - mi ne želimo u NATO savez. I ovde se vidi da Sarajevo zloupotrebljava Oružane snage BiH. A te snage danas nikome ne služe, osim da gutaju po 270 miliona maraka, koliki im je godišnji budžet. A šta Srpska ima to toga? RS ima Treći pešadijski, koji je deo Oružanih snaga BiH i koji samo baštini istoriju Vojske Republike Srpske. Oni su tu da se sete naših poginulih boraca i tu se, nažalost, završava priča.

Ćeranić, takođe, ukazuje na pokušaje međunarodne zajednice da vojsku BiH ugura u NATO i zaključuje da bi Srpska osnivanjem vojske dobila na bezbednosti.

Jedinstvene Oružane snage BiH uspostavljene su 1. januara 2006. godine, nakon reforme odbrambenog sistema i prenosa nadležnosti sa entitetskih na državni nivo.

Vrhovnu komandu ima Predsedništvo BiH, koje odluke donosi konsenzusom, a lanac komandovanja nastavlja se preko ministra odbrane, načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH... Broj pripadnika Oružanih snaga i Ministarstva odbrane je ograničen Zakonom o budžetu, kao i međunarodnim obavezama, a određen je maksimum od 10.011 pripadnika.

NATO preko Zaeva pravi haos na Balkanu. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Večernje novosti