Pravda

Prema informacijama lista, Beograd će se uzdržati od izjašnjavanja sve dok ne budu istražene i poznate sve okolnosti tog slučaja. Jer, osim optužbi da iza svega stoji Moskva, London nije izneo konkretne dokaze da je Kremlj organizovao navodno trovanje nekadašnjeg ruskog špijuna. U srpskom državnom vrhu pažljivo će biti odmeravan svaki sledeći potez u okolnostima sve jačih pritisaka zapadnih centara moći u vezi s Kosovom i našim odnosima sa Moskvom, a u sklopu kojeg je, kako se procenjuje, i zahtev da Srbija odabere stranu u razbuktalom diplomatskom ratu Zapada i Rusije. Iako uskoro vraća "člansku kartu" EU, Londonu je veoma stalo do toga da kampanju koju je lansirao protiv Rusije podrže sve zemlje Unije, pa i države kandidati. Do sada je to učinilo 17 država EU, koje su se pridružile akciji proterivanja ruskih diplomata. Brisel je takođe povukao na konsultacije svog diplomatu iz Moskve. Međutim, još nema "krovne" odluke, odnosno zajedničke deklaracije same Unije, koja bi u slučaju "Skripalj" "prst krivice" uperila u Rusiju. To praktično znači da Srbija ni formalno nema nikakvu obavezu da pozitivno odgovori na očekivanja Velike Britanije, niti EU ima bilo kakav mehanizam konkretnih sankcija kojima bi na to primorala Srbiju. Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, jasno kaže da Srbija treba postepeno da se usaglašava s političkim smernicama Unije: - U ovoj fazi, Srbija ne treba da se pridružuje osudama u "slučaju Skripalj", i taj stav treba da bude na snazi sve dok ne budu istraženi svi detalji. I Igor Novaković, koordinator Nacionalnog konventa EU za poglavlje 31, kaže da još nema političke deklaracije EU u vezi sa slučajem Skripalj: - Samim tim Srbija nema formalnu obavezu da se izjašnjava. Kako će postupiti, stvar je procene naših dugoročnih interesa. Sigurno je da će naše pozicije imati uticaja na države članice EU, koje, inače, već duže blokiraju poglavlje 31 zbog naših veza sa Rusijom. Ukoliko EU formalizuje svoj stav, a Srbija odbije da mu se priključi, što je najverovatnije, to se upisuje u tabelu u kojoj se meri procenat usaglašenosti sa spoljnom politikom EU. Tokom prošle godine Srbija je odbila da se usaglasi sa više od polovine deklaracija EU. Nismo podržali čak 22 od ukupno 41 dokumenta koji je doneo Brisel. Od deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, 12 je tematski posredno ili neposredno u vezi s Rusijom. Kako su trovanje Skripalja i hapšenje Đurića povezani, saznajte OVDE. Izvor: Večernje novosti