Pravda

Osim sa šefovima policijskih struktura, Mektić će se sastati i sa grupom članova Doma lordova, verovatno istom koja je u režiji baronese Arminke Helić, glavnog bosanskog lobiste u Velikoj Britaniji, krajem septembra prethodne godine boravila u Sarajevu.

Sed događaja nakon posete britanskih parlamentaraca Sarajevu je opšepoznat: britanski parlament sagledao je neophodnost povratka na Balkan, a Vlada Velike Britanije donela odluku o formiranju jedinice za preventivna dejstva, bataljona koji bi se sastojao od 600 pripadnika elitnog odreda SAS, vojnika nedavno povučenih iz Sirije, a koji bi bio u funkciji „stabilizacije prilika“ na Zapadnom Balkanu.

Nakon skorašnje i neuobičajene posete šefa britanske Tajne službe, Aleksa Jangera Beogradu, gde se nasamo sastao sa predsednikom Srbije Vučićem, Britanci pozivom Mektiću ponovo izbijaju u prvi plan kada je u pitanju interesovanje zapadnih sila za Zapadni Balkan.

Zašto to rade oni, a ne Amerikanci? I šta je plan?

Vašington ima veliko poverenje u London. Drugo, SAD brinu mnogo važniji problemi od onih na Balkanu. Oni su i unutrašnje i spoljnopolitičke prirode: monetarni, ekonomski, odnosi sa Rusijom i Kinom, tu su i Severna Koreja, Iran, Turska, Bliski istok, BRIKS, problematični su i odnosi sa EU – široka je lista čvorova koje treba raspetljavati. Stoga je London u svoje ime i zbog svog interesa nastupio sa MI6 u Beogradu.

Tako je došlo do sastanka, neobičnog po formatu, nakon kojeg je sledila štura izjava. Poseta jeste neuobičajena, ali nije iznenađujuća.

MI6 je snažno prisutan na Balkanu, pre svega u BiH, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu.

Kao ozbiljna služba, MI6 u sklopu spoljnopolitičkih smernica dobija i one koji se tiču privrednih tema. Recimo, Britanija želi eksploataciju zlata u Srbiji i BiH, kao i retkih minerala. Zahvaljujući Bregzitu, može autonomno nastupati na Balkanu, a ako se u nekom slučaju interesi Krune budu „kosili“ sa američkim, reakcija će izostati zbog tradicionalno dobrih odnosa.

Šta je gospodin Janger u fascikli mogao doneti kao agendu za sastanak sa Vučićem?

Janger je doputovao u Beograd jer je ključ, zlatni ključ britanskog novog imperijalnog carstva u rukama Srbije.

Beograd rešava pitanje Kosova, Velike (ili male) Albanije, Makedonije, Republike Srpske, Vojvodine, Raške. Od Vučića se očekuje da zaboravi na Rezoluciju UN 1244, u kojoj se decidno kaže da Kosovo pripada Srbiji. Više se od Srbije ne insistira na priznanju Kosova jer je stolica u UN de fakto priznanje. Ne postoji nepriznata država članica UN.

Iz Londona je stigla sugestija da Zagreb, odmah nakon Vučićeve posete, od Srbije traži ukidanje mogućnosti da se u Beogradu sudi hrvatskim državljanima za ratne zločine. Istovremeno, Hrvatska je dostavila listu od 1550 Srba koje tereti za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj. Zagreb želi da u sporu sa Srbijom oko državne granice arbitrira Brisel, a ne da se arbitraža rešava posredstvom Saveta bezbednosti UN, gde su Rusija i Kina.

Stvari su jasne, ako spor Srbije sa Hrvatskom oko državne granice bude rešavala EU, 140 kvadratnih kilometara granice uz Dunav (strateški važne) doći će u posed Hrvatske. Zar nam iskustvo sa EU u pogledu arbitraže sa Kosovom nije bilo dovoljno? 

O čemu su razgovarali Janger i Vučić?

O borbi protiv korupcije i kriminala itd. O britanskom doprinosu stabilizaciji prilika na Balkanu. Ni reči o ratnim zločinima počinjenim nad Srbima, o ćelijama Islamske države na Balkanu, terorizmu, kršenju Dejtona.

Koje pitanje je Vučić mogao postaviti Jangeru?

Zašto britanska štampa, pre svega listovi bliski sa MI6, o Republici Srpskoj i Srbiji pišu to što pišu? Zašto iznose neistine i potrošene stereotipe? Zašto se policija Srpske predstavlja kao privatna oružana sila, zašto ti mediji tvrde da Srpska osniva paravojne formacije? Da li se planski stvara atmosfera koja bi opravdala angažovanje britanske jedinice za preventivna dejstva u Republici Srpskoj?

Nesporno, svaka priča o Srbima biće „začinjena“ Rusima. Ne treba nikoga da iznenadi ako zemlje koje su slomile Islamsku državu na Bliskom istoku, Rusija, Iran i Sirija, odnosno vlada Bašara el Asada, budu proglašene terorističkim. Jer, terorističke zemlje su one koje hoće da potisnu dolar kao rezervnu svjetsku valutu.

Poznato je kako su završili Sadam Husein i Gadafi nakon što su postavili pitanje prodaje nafte u zlatu, a ne u dolarima. U tom smislu su Rusija i Kina prevelik zalogaj, jer je skoro neprimetno prošla inicijativa Kine i Rusije da se u međunarodnim transakcijama sa dolara pređe na juan i rublju.

Zato je rat protiv Irana u pripremi, kao i intezivan rad na proizvodnji konflikata na Balkanu i Africi. Novi ratovi bi mogli odvratiti pažnju od dolara.

Nakon Beograda, Aleks Janger ide dalje, ka azijsko-pacifičkoj regiji. Obnova imperijalnog sjaja podrazumijeva, prema ideji Borisa DŽonsona, pokazivanje britanskog nosača aviona „Kraljica Elizabeta“ (sa palubom dugom 280 metara) u Južnom kineskom moru, u blizini kineskih veštačkih ostrva.

Biće interesantno posmatrati odnos Kine prema britanskom prisustvu u njenim vodama.

London, inače, po uzoru na SAD, intenzivira aktivnosti u pacifičkoj regiji razmenom poverljivih informacija i kroz vojnu saradnju sa Australijom.

Na Balkanu prilike nisu nimalo sjajne. EU ne vlada situacijom, pokazala je svoju ranjivost i nefunkcionalnost.

Neorganizovanost EU vidi se i na primeru Kosova. Godinama je Brisel tolerisao opstrukcije Prištine, nakon pet godina pregovora Srbija je ispunila sve što se od nje očekivalo, a kada je Priština u pitanju, stvari su na početku. I dalje se izbjegava realizacija Zajednice srpskih opština.

Predsednik Srbije Vučić je pod enormnim pritiskom. Beskrajne igre oko Dejtona, paravojski, severa Kosova, isprazna priča o korupciji, antiruska histerija, medijski napadi – postali su svakodnevnica.

Vučić je prilikom posete Lavrova Beogradu izjavio da je pismom pozvao ruskog predsjednika Putina da posjeti Srbiju kako bi razgovarali o strateškoj saradnji. Ne treba zvati Putina. Treba rešiti status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i pozvati Ruse da se uključe u pregovore o Kosovu na osnovu Rezolucije UN 1244.

Što se tiče puta u EU, šta reći? Srbiji je postavljeno toliko ponižavajućih uslova kao ni pred jednog kandidata do sada. Šta su Dačiću rekli u Beloj kući o ruskom uticaju pročitajte OVDE. Izvor: Sveosrpskoj.com