Zvanični Beograd i Priština ne mogu da se usaglase koliko država je priznalo nezavisno Kosovo, a koliko nije. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić tvrdi da vlast u Prištini povećava broj onih zemalja koje su navodno podržale kosovsku nezavisnost i aktivno radi na tome da takvih država bude što manje. Pre nekoliko dana izjavio je da garantuje da će broj onih koji su priznali Kosovo pasti ispod 100.

- Cilj nam je da broj onih koji su priznali Kosovo bude 96, jer bi to značilo manje od polovine članica Ujedinjenih nacija - navodi Dačić.

A šta priznanja, odnosno njihovo povlačenje, zaista znače? Da li su važna stavka u psihološkom ili suštinskom smislu?

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da informacije o tome da je neka nova zemlja priznala Kosovo ili povukla priznanje predstavlja strateško pozicioniranje za nastavak pregovora.

- S naše strane, to je želja da pokažemo da taj proces ne mora da ide uvek samo ka povećanju broja, već da ima i zemalja koje povlače priznanje. To je igra živcima u kojoj je jasno da će finale biti za pregovaračkim stolom u vezi s normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. To su sredstva koja se nekada koriste za unutrašnju, nekada za međunarodnu javnost, a mogu biti i deo psihološkog nadmudrivanja dve strane - zaključuje Joksimovićeva.

Bivši diplomata Ninoslav Stojadinović navodi da se Dačić i Pacoli dokazuju bombastičnim izjavama.

- Nazire se kraj kosovskog problema, sprema se obavezujući ugovor. Bez nas, Kosovo ne može da dobije stolicu u UN, a onda su i nama i njima bitne brojke. Važno je ko je od ključnih zemalja na čijoj strani, a ove male da li će povući ili ne, svejedno je - navodi Stojadinović.

Kosovski ministar Bedžet Pacoli tvrdi da je Srbija za lobiranje u svetu potrošila 300 miliona evra, da ima 20 ljudi uglavnom eksperata u diplomatiji koji posećuju različite države i lobiraju protiv Kosova.

- Ne postoji država na afričkom kontinentu gde Srbija nema delegaciju koja lobira protiv kosovske neovisnosti - rekao je Pacoli.

Nije tajna da je angažovano nešto manje od 30 lobista koji obilaze pre svega one države koje preispituju odluku o priznanju. Ipak, kako saznajemo, broj od 300 miliona nije tačan.

- To je naučna fantastika. Dajemo daleko manje novca, hiljadu puta manje - kaže izvor iz vrha vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je juče u Sofiji razgovarao sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem o tome kada će biti nastavljen dijalog u Briselu. Vučić i Tači sastali su se na marginama Samita lidera zemalja Zapadnog Balkana i EU. Predsednik Srbije je, u izjavi novinarima, kazao da često razgovara sa Tačijem jer je „uvek bolje razgovarati nego činiti bilo šta što bi bilo loše po srpski i albanski narod“. On je dodao da nije drago ni Tačiju, a da ni on nije preterano radostan kada mora da razgovara sa njim, ali je da je to njihov posao.

Predsednik EK Žan-Klod Junker rekao je da se nakon posete zemljama Zapadnog Balkana vraća u Brisel sa obnovljenim uverenjem da je državama tog regiona mesto u EU. On je kazao da pristupanje država regiona nije san, već realnost koja će uslediti, kao i da su sagovornici razumeli da se mora veća pažnja posvetiti sprovođenju reformi, a manje datumima. Ne možemo činiti nikakve ustupke po pitanju uslova za pristupanje, jer to ne bi bilo u interesu zemalja regiona i EU - kazao je Junker.

Na sajtu Kosovothanksyou navodi se da je 117 zemalja priznalo Kosovo, dok predstavnici naše vlasti kažu da je to učinilo njih 107.

- Mali, Nigerija, Uganda, Surinam, Gvineja Bisao, Burundi - samo su neke od zemalja koje nisu priznale Kosovo, a nalaze se na toj listi. Egipat, takođe, nikada nije dao papir ni nama ni njima - navode u MSP-u.

Pročitajte OVDE šta o razmeni teritorija kaže komandant KFOR na Kosovu?

Izvor: Blic