– Koliko je meni poznato, apsolutno ništa nije urađeno po pitanju ovog predloga. Dok ne uspostavimo nezavisno pravosuđe, tužilaštvo neće doneti odluku koja se kosi sa interesima ljudi na vlasti – kaže Dragaš, jedan od članova pravnog tima koji je sastavio predlog. Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, prema njegovim rečima, krajnje je štetan po interes grada Beograda.
– Ugovor ne sadrži nikakve konkretne podatke koji bi omogućili analizu ovog posla. Nigde ne piše koliko će, primera radi, koštati isušivanje terena, iseljenje ljudi, odnošenje šuta… Da je ugovor pisao student prava, bolje bi zaštitio prava glavnog grada – ističe Dragaš.
U Predlogu za podnošenje tužbe detaljno su nabrajani svi razlozi zbog kojih pravni tim Inicijative smatra da je Ugovor o zajedničkom ulaganju pravno ništavan. Pa tako, navodi se u Predlogu, odredbe ugovora ne uzimaju u obzir stvarni obim ulaganja u projekat „Beograd na vodi“, prikrivajući da su ulaganja naše strane višestruko veća od ulaganja takozvanog „investitora“.
Dodatno, ugovor uopšte ne sadrži garancije da će inostrani partner izvršiti svoj deo obaveza, a istovremeno piše da će ostvariti profit čak i u slučaju da je do raskida ugovora došlo njegovom krivicom. Poništaj ugovora nužan je i zbog toga što je, kako smatraju podnosioci, Vlada Srbije oduzela deo ovlašćenja od grada Beograda i prenela ih na privredno društvo „Beograd na vodi“, čime je prekršen zakon.
Potpisivanjem ugovora, naglašava se u predlogu, Vlada Srbije se obavezala da planove kojima se uređuje izgled obale Save uskladi sa željama partnera, čime su iz procesa odlučivanja isključeni građani i predstavnici struke. U identičnom podređenom položaju, stavljena je i Skupština Srbije, pošto se Vlada obavezala da će kreirati i usvajati zakone koji će olakšati realizaciju projekta.
Svi ovi razlozi, navodi se u predlogu, nalažu obavezu Republičkom javnom tužilaštvu da stane u zaštitu javnog interesa i podnese tužbu sa ciljem da se ugovor o ulaganju u „Beograd na vodi“ proglasi ništavnim.
Iz Republičkog javnog tužilaštva nije dobijen odgovor da li su postupali po Predlogu za podnošenje tužbe za poništaj ugovora.
Da je ugovor štetan i da ga je trebalo poništiti mišljenja je i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević. On tvrdi da je dobro pročitao ugovor i odmah skrenuo pažnju na to da treba sazvati hitan sastanak eksperata koji bi se bavili analizom tog ugovora koji je, kako kaže, višestruko štetan.
– Najpre urbanistički jer je ugovorom predviđeno da strani investitor plan može da menja, ali ne i mi na tlu naše države. Veliki problem je i to što smo besplatno dali 120 hektara zemljišta, što je po sadašnjim cenama nekih milijardu evra – ističe Kovačević.
Rezultat lošeg dogovora je, smatra on, i to što su arapski investitori do sada uložili 45 miliona evra, a što upravljaju sa dve trećine kompanije, a s druge strane srpskoj strani pripada svega jedna trećina.
– Brine i to što se ovde radi o međudržavnom ugovoru napisanom na tri jezika – arapskom, engleskom i srpskom. Engleska i srpska verzija se dosta razlikuju, a u engleskoj verziji nijedan postupak iz našeg prava ne mora da se primenjuje – napominje Milan Kovačević.
Pre nepune tri godine, aprila 2015. Vlada Srbije i kompanija Igl hils potpisali su ugovor za projekat „Beograda na vodi“, ukupne vrednosti 3,5 milijardi evra. U proporciji 68 prema 32 u korist investitora iz UAE dogovoreno je da ceo projekat bude završen u tri faze do 2030. godine. U prvoj fazi čiji rok ističe naredne godine plan je bio da arapski investitori ulože 300 miliona evra. Međutim, to se još nije desilo, jer je sudeći prema podacima Agencije za privredne registre, do kraja 2016. u firmu „Beograd na vodi“ do sada uplaćeno 45 miliona evra. U druge dve firme u vlasništvu preduzeća „Beograd na vodi“ uloženo je još oko 15 miliona evra. Posle toga nije bilo novih uplata, a s obzirom na to da je decembra prošle godine „Beograd na vodi“ potpisao ugovor o dugoročnom finansiranju sa Erste bankom za očekivati je da arapski investitor neće uložiti iz sopstvenih sredstava tih najavljenih 300 miliona evra za prvu fazu.
Septembra 2015. postavljen je kamen temeljac za prvu zgradu, nakon što je Beograd ispunio deo svojih obećanja očistivši Savski amfiteatar, ali umesto Kule (kako je prvobitno najavio Aleksandar Vučić) počelo sa sa gradnjom dva stambena objekta. Rok za njihov završetak istekao je pre dva dana, a samim tim neizvesno je i prethodno najavljeno prolećno useljenje prvih stanara u jednu od dve zgrade (naročito posle prošlonedeljnog požara koji je izbio u jednoj od dve kule).
U prvoj fazi je, prema rečima predsednika države, trebalo da budu izgrađena četiri objekta među kojima Kula i najveći tržni centar na Balkanu. Do kraja 2016. Kula je trebalo da bude spolja završena, međutim, planovi su očigledno promenjeni, a tek poslednjeg dana februara ove godine istekao je i rok predviđen da se izabere glavni izvođač radova na građevini koja bi trebalo da bude najveća u prestonici. Tržni centar (BW galerija) je, s druge strane, u početnoj fazi, sagrađeni su temelji, dok se trenutno grade još dva stambena objekta BW Vista i BW Parkview.
Pre nego što je prodat i prvi stan u Beogradu na vodi, vladalo je, sudeći prema pisanju medija i izjavama zvaničnika, veliko interesovanje. I pre nego što je prodaja stanova počela a cena kvadratnog metra se saznala, generalni direktor kompanije Nikola Nedeljković rekao je da se prijavilo više od 6.000 zainteresovanih kupaca.
Jedan od njih očigledno je postao i vlasnik i zvanično najskupljeg stana, o čemu je pre dva dana javnost obavestio i Republički geodetski zavod. Naime, stan u jednoj od kula u Beogradu na vodi od 98 kvadratnih metara prodat je po ceni od 696.888 evra ili 7.111 evra po jednom kvadratnom metru. Više nego duplo skuplji je od drugog najskupljeg u Beogradu za koji je izdvojeno 3.000 evra po kvadratnom metru, a nalazi se u Knez Mihailovoj ulici.
Pročitajte OVDE koji je način da se u Srbiji zaustavi sistematsko uništavanje porodice, promovisanje prostitucije i narkomanije.
Izvor: Danas
