Odjednom, Kim DŽong Un nastoji da otvori svoju zemlju ka svetu. Zemlja u kojoj od najmanjih nogu uče da su Amerikanci ljuti neprijatelji i imaju muzej njihovih zločina, polako počinje saradnju sa najljućim neprijateljima.
Prvo se dogodio zajednički nastup severnokorejskih i južnokorejskih reprezentativaca na Zimskim olimpijskim igrama koji je protumačen kao najozbiljniji korak ka normalizaciji odnosa dve zemlje koje su godinama na ivici rata.
Ubrzo je stigla istorijska vest - Kim i Tramp sešće za pregovarački sto iako su se do juče razmetali nuklearnim oružjem i pretili jedan drugom "vatrom i besom". U međuvremenu, severnokorejski lider obišao je Peking, što je bila njegova prva zvanična inostrana poseta otakako je stupio ne čelo države 2011. godine.
Kineski predsednik Si Đinping, kao retki azijski saveznik izolovanog Severa, nije hteo da ostane ispod radara najiščekivanijeg sastanka između Vašingotna i Pjongjanga, a njihov susret protumačen je kao važan korak ka pozitivnim promenama na Korejskom poluostrvu.
Šta se krije iza mekšeg stava
Glavni motivi Kimovih poteza očigledno jesu su novac i bezbednost, navodi američki list.
Sankcije UN-a od kako je Tramp preuzeo vlast smanjile su priliv uglja, radnu snagu i tekstil u već izolovanoj i izmučenoj ekonomiji zemlje. Kim zna i da bi, iako bi uspela da nanese strašnu štetu svom neprijatelju, Severna Koreja bi ipak izgubila u bilo kakvom pravom sukobu.
SAD i saveznici, sa druge strane, imaju višestruke motive da sednu sa Kimom. Prvi - ceo svet bi odahnuo na dogovor o denuklearizaciji, budući da su severnokorejske vojne egzibicije uterale strah u kosti pre svega svom južnom susedu i Japanu, a onda i ostatku sveta. No, Amerika usput ima još jedan interes - da saradnjom spreči i jačanje Kine.
Jedan od nekadašnjih severnokorejskih najviših zvaničnika, čovek blizak Kimu, ispričao je za "Tajms" da je moguće da lider Severne Koreje zaista želi dobre odnose sa Vašingtonom kako bi unapredio život 25 miliona ljudi.
Poznajući ga, on veruje da bi Kim mogao i da pristane na denuklearizaciju, ali zauzvrat traži zajednički odbrambneni ugovor potpisan sa Rusijom, Kinom, Južnom Korejom i Japanom, ratifikovanim od strane UN i Trampa.
Jedna zemlja, dva sistema
Odmrzavanje odnosa i sa Tokijom za Severnu Koreju bi bio inače pravi vetar u leđa. Pjongjang nikada nije dobio kompenzaciju od Japana za zločine počinjene od 1910. do 1945. godine, dok Južna Koreja jeste.
Pretpostavlja se i da bi Severna Koreja mogla da pojača pritisak na SAD prodajom nuklearnih tehnologija terorističkim kirminalnim grupama kako bi pojačala svoju pregovaračku moć, što je i ranije radila.
Stanovnici pograničnih teritorije Južne Koreja već su se ponadali i ponovnom spajanju sa severom, s obzirom na to da su im sa druge strane granice ostavljene porodice.
To je jedna od opcija i koju predviđa bivši Kimov saradnik. Dogovor bi mogao da bude sličan onom Kine i Hong Konga, po principu jedna zemlja dva sistema.
Uprte oči Južne Koreje
Demilitarizovana zona između Severa i Juga mogla bi da bude glavni cilj. Izglađivanje odnosa s Vašingtonom i otklanjanje sankcija i mogućnosti vojnog napada na sever takođe je nezanemarljiva benefit. Ali, Južnokorejci bi bili sumnjičavi prema Pjongjangu i uzdražani i prema SAD-u zbog njihove ranjihvosti, pa se plaše i da ne postanu ljudski štit.
- Osećam se dobro zbog pregovora. Smanjeće tenziju i sprečiće rat - kaže jedan od stanovika na granici Južne Koreje i dodaje: "Barem nakratko."
Pročitajte OVDE na kakav način Donald Tramp zahteva od svog štaba da napravi strategiju povlačenja iz Sirije.
Nabavite knjigu ruskih geopolitičara Dugina i Savina o tome kako Amerika ratuje protiv čitavog sveta metodama mrežnog rata Posted by ?????? ?????? ?????? on ????? 2. ???? 2018.
Izvor: Blic/Times