Ovo je na tviteru objavila njegova dugogodišnja saradnica Vjerica Radeta.
- Noćas u dva sata prestalo je da kuca najplemenitije i najveće srce. Umro je moj iskreni prijatelj i saborac Zoran Krasić. Bog dušu da mu prosti - napisala je Radeta.
Noćas u dva sata prestalo je da kuca najplemenitije i najveće srce.
— Vjerica Radeta (@VjericaR) April 12, 2018
Umro je moj iskreni prijatelj i saborac Zoran Krasić.
Bog dušu da mu prosti.
Zoran Krasić je rođen u Beogradu, 11. mart 1956. godine. Detinjstvo je proveo u Mladenovcu ali zbog prirode posla njegovog oca, koji je bio stražar, preselili su se u Niš gde je završio osnovnu školu i gimnaziju „Bora Stanković“.
U pionirskoj srpskoj selekciji 1969. godine je osvojio drugo mesto u streljaštvu, 30 metaka ležeći. Zbog sportskih zasluga u gimnaziji je primljen u Komunističku partiju. Pravni fakultet u Nišu je studirao od 1974. do 1979. godine.
Nakon odsluženja vojnog roka u LJubljani, decembra 1981. se zapošljava kao pripravnik na godinu dana u Prokuplju, u fabrici čokolade „Inka“. Kao direktor radne zajednice radi u Poljoprivrednom kombinatu Obrež kod Varvarina radi godinu i po dana. Posle toga se vraća u Niš gde radi nekoliko meseci kao pravnik u kožno-prerađivačkom preduzeću „Đuka Dinić“. Sredinom 1984. godine se zapošljava u Fond penzijskog invalidskog osiguranja u Nišu gde obavlja posao referenta za opšte pravne poslove i narodnu odbranu. Tu je radio do 2002. godine, međutim, od februara 1993. godine mu je mirovao radni odnos zbog poslaničkog mandata.
Supruga mu je Biljana sa kojom ima sina Dragana (1986) i ćerku Taru (1989).
Iz članstva Saveza komunista izašao je 1984. godine jer u procesu u kome je tvrdio da se nezakonito dele stanovi i radna mesta nije uspeo da pobedi.
Januara 1990. godine u Beogradu dolazi u dodir sa programom Narodne radikalne stranke u koju se ubrzo i učlanjuje. Učestvuje u pravljenju statuta stranke i izgradnji odbora Narodne radikalne stranke u Nišu sa predsednikom Mesnog odbora Vladimirom Domazetom, profesorom dr Pavlom Premovićem i advokatom Mitom Milosavljevićem. Zbog loše komunikacije centrale stranke sa odborima u Srbiji kao i zbog lošeg izbornog rezultata 1990. bio je u grupi ljudi koji su želeli da smene predsednika Veljka Guberinu i potpredsednika Tomislava Nikolića. U Kragujevcu 23. februara 1991. godine kao jedan od predstavnika Mesnog odbora Narodne radikalne stranke iz Niša učesvuje u stvaranju Srpske radikalne stranke.
Za vreme rata bio je mobilisan u Prištini od maja do septembra 1991. godine.
1992. godine obavljao funkciju predsednika Opštinskog odbora SRS u Nišu. Nakon izbora 1992. godine ulazi u skupštinu kao savezni poslanik SRS i na tom mestu ostaje do izbora 2000. godine. 1995. godine organizovao proteste protiv pada Srpske Krajine.
Bio je ministar trgovine u vladi Mirka Marjanovića (24.3.1998 — 25.10.2000).
U skupštinu ponovo ulazi aprila 2003. godine umesto Vojislava Šešelja koji odlazi u Haški tribunal i dužnost poslanika obavlja do izbora 2012.
Bio je predsednik Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije (2008-2012).
Posle vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine ponovo je postao narodni poslanik SRS u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U Srpskoj radikalnoj stranci je bio potpredsednik stranke, član Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke, član Centralne otadžbinske uprave, šef tima za odbranu dr Vojislava Šešelja i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.
Tokom prolećnog zasedanja 2010. je bio rekorder u diskusijama sa sedam sati provedenih za govornicom. Britanski bombarderi u punoj pripravnosti na Kipru. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Espreso
