Pravda

Za ovaj predlog se zalažu i neki drugi zapadni političari, a prvi put je bio spomenut tokom pregovora o Kosovu 2007. godine od strane Volfganga Išingera, predstavnika EU u posredničkoj „trojci“. Ukratko, ovaj model nudi rešenje po ugledu na Zapadnu i Istočnu NJemačku, posle Drugog svetskog rata. Naime, BRD i DDR nakon više od dve decenije dogovorile su se, uprkos međusobnom nepriznavanju, da obe postanu ravnopravne članice UN kao samostalne države 1972. godine. Profesor univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ i jedan od najboljih poznavalaca Balkana u Nemačkoj, Verner Vajdenfeld, prilikom pokretanja unutrašnjeg dijaloga je objasnio da je ovo način da se napravi ustupak obema stranama u dijalogu koje ne žele da popuste. – Rešenje je iznađeno tako što su sklapani sporazumi i ugovori u kojima niko nije morao da učini neki temeljni ustupak. Dakle, strane u konfliktu su mogle da zadrže svoje osnovne pozicije. Ako hoćete da se praktične stvari poboljšaju, da se omoguće kontakti, ili da se uklone prepreke u putničkom saobraćaju, to je dobar model – zaključio je ranije Vajdenfeld. Sličnog razmišljanja je i profesor Univerziteta u Bukureštu Franc-Lotar Altman, inače lični prijatelj nemačke kancelarke Angele Merkel. On je uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Berlinu, ponovo aktuelizovao ovo pitanje i rešenje za srpski narod na Kosovu. Kako je rekao za Tanjug i portal European Western Balkans, za razliku od pojedinih članica EU, Nemačka ne insistira da Beograd zvanično prizna Kosovo kao nezavisnu državu. – Nemačka razmatra eventualno članstvo Kosova u EU, što je nemoguće ukoliko Beograd insistira da je Kosovo deo Srbije. Ipak, situacija između dve Nemačke za vreme Hladnog rata, kada je takozvani „Osnovni ugovor“ potpisan 1972. godine, otvorio je vrata međunarodnih organizacija tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj i to bez njenog zvaničnog priznavanja – rekao je Altman. Šta je Vučić izjavio o trovanju Skripalja, saznajte OVDE. Izvor: Sedmica