Sirijci su i sveti Jovan Damaskin, i sveti apostol Luka, i sveti Jovan Lestvičnik, i sveti Roman Melod, i sveta Marija Magdalena, i sveti Jefrem Sirin, kao i bezbroj arhijereja Pravoslavne Crkve
Piše:
Dragoslav Bokan Pre tačno dve godine, imali smo priliku da gledamo jezivu fotografiju dečijeg straha pred strancem koji je u nju uperio objektiv foto-aparata, njoj tako sličan cevi automata kakvog ludaka iz islamske države. Bezimena devojčica gleda, tako, u nas, pitajući nemo, svojim užasnim pogledom, sve one odrasle ratnike koji danas sipaju projektile po sirijskim gradovima – imaju li duše i milosti. I ona je Sirijka, iz nama, čini se, tako dalekog sveta… Ali, da li je svet zaista tako dalek kao što mi to danas mislimo (kao sigurno najdadobudnija i, verovatno, najgluplja, generacija od svih u srpskoj istoriji?) Ili nam je, ipak, mnogo bliži nego što to većina nas misli? Da li ste čuli za ikonu Bogorodice Trojeručice Hilandarske? Onu koju je, lično, naš Sveti Sava dobio na dar u manastiru Svetog Save Osvećenog i odneo je u Srbiju i na Svetu Goru? Ali, znate li da je tu ikonu slikao jedan Sirijac, Jovan Damaskin, najveći umetnik i himnograf svog doba (a možda i svih hrišćanskih vremena)? I da je najveći muzičar pravoslavne duhovnosti – Sveti Roman Melod („Slatkopojac“), rođen dva veka pre Jovana Damskina – takođe rodom iz Sirije? I tu nije kraj. Daleko od toga. Možda neste znali da je iz Sirije najomiljeniji pisac svih srpskih monaha u srednjovekovnoj Srbiji, slavni iguman sa Sinajske gore, Sveti Jovan Lestvičnik („Klimaks“) čiju je inspiracijsku „Lestvicu“ (duhovni metod samousavršavanja i preobraženja „u trideset prečaga unutrašnjeg uspinjanja ka Hristu“) sa oduševljenjem čitao doslovno svaki od naših svetitelja (od njenog prevoda na srpski, 1331. godine, pa sve do patrijarha Pavla i sveštenomučenika Haritona Kosovskog) I da je Sirijka i ona čuvena Marija Magdalena, ravnoapostolska Blažena Marija, verna družbenica i neustrašivi pratilac Hrista Spasitelja, ona koja je s Bogorodicom tugovala kraj Raspeća Gospodnjeg na Golgoti? A tek onaj bezbroj arhijereja pravoslavne Crkve (u Antiohiji, Jerusalimu, Aleksandriji, Rimu, Carigradu…) rodom iz Sirije? I među njima, lično Sveti Jefrem Sirin (Sirijac), pobednik nad slatkorečivim jeretikom Apolinarijem, uz to i pisac neprevaziđenih duhovnih pouka i beseda, sabrat i saborac Svetog Vasilija Velikog? A Sirijac je bio i genijalni psalmopevac, matematičar i filozof, plemić Vardesan „Sirski“ (iz 2. veka) jedan od onih jeretika koji su se iskreno pokajali i vratili pravoj veri. Tu je i veliki mistik iz ranohrišćanskog perioda, jedna od Svetih Otaca Crkve, asketa i čudotvorac Jakov Otšelnik – takođe Sirijac. A i Sveti Apostol i Jevanđelist Luka je iz sirijske Antiohije. Da li ste znali sve to? I da li ste sad bar malo svesniji koliko nam je, verom, blizak ovaj samo geografski nam dalek, sirijski narod? Koliko su tomahavka oborili Sirijci prilikom američkog napada, saznajte
OVDE. Izvor: Sedmica