Pravda

Biračka mesta otvorena su od sedam do 20 sati, a građani mogu da glasaju sa ličnom kartom ili pasošem. Na glasačkom listiću nalazi se sedam imena – kandidat većeg dela opozicije Mladen Bojanić, lider DPS Milo Đukanović, kandidat Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović, predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić, lider Stranke pravde i pomirenja Hazbija Kalač, Dobrilo Dedeić u ime Srpske liste, te privrednik Vasilije Miličković. Pravo glasa na predsedničkim izborima imaće 532.599 punoletnih građana Crne Gore. To je za gotovo 4.000 birača više, u odnosu na parlamentarne izbore koji su održani 16. oktobra 2016. godine. Najviše birača je u Podgorici – 135.723, gde je u odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine, zabeleženo uvećanje broja građana s pravom glasa za 2.769. Slede Nikšić sa 58.441 biračem, u Bijelom Polju pravo glasa ima 40.361, a u Baru 38.456 birača. U podgoričkim gradskim opštinama Golubovci i Tuzi pravo glasa imaće 11.974, odnosno 11.744 birača. Najmanje birača je u Šavniku – 1.741, odnosno deset birača manje u odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine. Iz MUP-a su kazali da je, u odnosu na oktobarske izbore, novoupisanih birača 13.399, a da je izbrisano njih 9.999. Predsednik Crne Gore bira se na opštim izborima, neposredno i tajnim glasanjem, na pet godina. Za predsednika Crne Gore biće izabran kandidat koji je dobio više od polovine važećih glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije taj broj glasova, održava se drugi krug izbora za 14 dana. Kako je predviđeno zakonom, u drugom izbornom krugu učestvovaće dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova. Za crnogorskog predsednika, u drugom krugu, biće izabran kandidat koji je dobio veći broj glasova izašlih birača. Prvi neposredno izabrani predsednik Crne Gore bio je Momir Bulatović. Na toj funkciji nasledio ga je Milo Đukanović, a potom je Filip Vujanović preuzeo stolovanje u zgradi predsednika na Bulavaru Svetog Petra Cetinjskog. Kako je Dodik opleo po američkoj ambasadorki, pogledajte OVDE. Izvor: IN4S