Pravda

Šta je gore: nekadašnji Hladni rat ili sadašnja Trampova "tviter diplomatija"? Neosporno je da su arsenali sadašnjeg oružja mnogo opasniji, ali stariji pamte i da je posle Drugog svetskog rata bilo vrlo ozbiljnih kriza.  Hladni rat je počeo u martu 1946. i imao je različit intenzitet sukoba i trenja. Bio je to sudar ideološki, ekonomski i, naravno, vojni. SAD i SSSR su stvarali svoje zone uticaja uz postojanje dva vojna bloka. Svet je bio na ivici rata pogotovo u oktobru 1962. godine u vreme Kubanske ili, kako je još zovu, Karipske krize. Do nje je došlo kada su Amerikanci dovezli u Tursku rakete sa atomskim glavama. Usledio je ruski odgovor prebacivanjem raketa na Kubu. Svet je bio u strahu od atomskog rata, a kriza je rešena dogovorom Hruščova i Kenedija da povuku svoje rakete. Skandal sa američkim špijunskim avionom U-2, koji se dogodio 1960, dodatno je pogoršao odnose, a zatim su došle dve velike krize: Berlinska (1961) i Kubanska (1962). Nova kriza u odnosima Zapada i SSSR-a bila je 1968. posle sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj. Sledeća etapa trke u naoružanju počela je 1973. kada je ministar odbrane SAD DŽejms Šlezinger proglasio doktrinu udara po komandnim punktovima i centrima veze. Amerikanci su razvijali navođene rakete. Kao što se moglo očekivati, Sovjeti su krenuli u pravljenje svog odgovora. Modernizovane su i napravljene nove rakete. U februaru 1977. na bojevo dežurstvo u evropskom delu SSSR-a postavljeno je 300 raketa, a svaka je nosila tri bojeve glave. Mlađi čitaoci verovatno ne znaju da su Amerikanci i Sovjeti direktno ratovali jedni protiv drugih u Vijetnamu. U martu 1965. SAD su stalno bombardovale Severni Vijetnam, pa je Moskva poslala svoje oficire, pilote i specijaliste za PVO. Veliko pogoršanje odnosa usledilo je 1979. jer su Amerikanci i njihovi saveznici sovjetsku intervenciju u Avganistanu doživeli kao ekspanziju i narušavanje geopolitičke ravnoteže. Obe sile su nastavile da se naoružavaju. Nezadovoljan što Moskva ne posustaje u novom naoružavanju, američki predsednik Regan je 1983. nazvao SSSR "imperijom zla". Do nove krize je došlo kad su Sovjeti u jesen 1983. oborili južnokorejski putnički avion u kojem je bilo 270 ljudi. Ratoborni Regan će biti zapamćen i po tome što je 1985. proglasio doktrinu po kojoj Vašington treba da pomaže antikomunističke i antisovjetske snage u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Dolaskom na vlast 1985. Gorbačov je odlučio da zaustavi trku u naoružanju i pozvao je druge zemlje da se pridruže moratorijumu na atomske probe. Varšavski dogovor službeno je prestao da postoji prvog jula 1991. a februara 1992. Jeljcin i Klinton potpisali su još jedan dokument o prestanku Hladnog rata. Da bi se shvatili sadašnji vrlo komplikovani odnosi između Rusije i Zapada mora se još jednom pročitati proročanski intervju velikog ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina nemačkom "Špiglu", u avgustu 2008. Solženjicinu je tada bilo 88 godina. On je prvi objasnio kako je Zapad hvalio one lidere koji su pravili štetu Rusiji, a napadali su Putina koji je nastojao da dovede zemlju u red. - Putinu je ostala u nasleđe opljačkana zemlja, demoralisan i osiromašen narod. I on se odlučio za postepeno podizanje zemlje, kazao je Solženjicin: - Možete li naći primere u istoriji kada su mere jačanja države blagonaklono dočekivane u inostranstvu? Situacija se bitno promenila posle bombardovanja Srbije, a odnosi su se neprekidno kvarili jer je NATO vukao na svoju stranu delove nastale raspadom SSSR-a. Na svečanom primanju akreditiva novih ambasadora u Kremlju predsednik Putin je 11. aprila nazvao situaciju u svetu zabrinjavajućom i "sve haotičnijom". Izrazio je nadu da će na kraju pobediti zdrav razum... Teško da najnoviji napad na Siriju svedoči o tome. Kako je američka udarna grupa krenula ka Rusima u Siriji, pogledajte OVDE. Izvor: Večernje novosti