„Ono što me danas čini ponosnim jeste to što nam je bog omogućio da povežemo svaki deo naše domovine i da Prištinu povežemo sa Peći, Đakovicom, Gnjilanima, Preševom, Skopljem, Tiranom“, rekao je takozvani kosovski premijer Ramuš Haradinaj u selu Žegovac kod Gnjilana, gde je ozvaničen početak gradnje auto-puta Priština—Gnjilane—Belo Brdo.

Na toj ceremoniji Haradinaj je poručio da će auto-putem biti povezana „Anamorava“ (Kosovsko pomoravlje) sa „istočnim Kosovom“ (Opštine Preševo i Bujanovac).

Na nedavnoj kosovskoj manifestaciji na karauli Košare, koja se održava povodom 19 godina od napada na srpsku vojsku i kad je, kako Albanci kažu, „konačno srušena granica između albanskih zemalja“, takozvani kosovski predsednik Hašim Tači rekao je da će na „pretnje iz Srbije“ biti odgovoreno puškama.

I Haradinaj, i Tači, i Veselji, i svi drugi albanski političari sa Kosova — trenutno se nalaze u nekoj vrsti političke ofanzive, odnosno pojačanih pritisaka na Beograd, a ta njihova politička ofanziva je, prema mišljenju politikologa Jelene Vukoičić, zapravo rezultat globalne defanzive u kojoj se nalazi lažna država Kosovo.

„Kao što vidimo, Kosovo ima problema sa ulaskom u međunarodne institucije i sa dobijanjem novih priznanja. To su problemi koji traju već neko vreme. Neke države su čak povukle priznanja, neke se premišljaju da li to da urade. Evidentna je tu pat pozicija u koju su upali Albanci i sad zajedno sa svojim vašingtonskim mentorima vrše pojačan pritisak na Srbiju, sa ciljem da se povuče i dâ zeleno svetlo da ta lažna država uđe u Ujedinjene nacije“, konkretizuje Vukoičićeva. 

Albanske insinuacije da će napasti Sever Kosova, da će tražiti Preševo i Bujanovac, potom priča o „istočnom Kosovu“, koja se pojavljivala i ranije, su, prema tumačenju Vukoičićeve, sve pritisci na zvanični Beograd — da se jednostavno odrekne Kosova, jer u protivnom, situacija može još više da eskalira i da bude gora nego što jeste, ukoliko procene da su iscrpeli sve političke mogućnosti i sve političke pritiske i da nisu postigli cilj.

„Vidimo i priče o vojsci Kosova, hapšenje Marka Đurića, pretnje da će specijalne jedinice upasti na sever i proterati ili pobiti tamošnje Srbe. To su sve pritisci koji su postojali ranije, ali su sad mnogo žešći, mnogo intenzivniji, mnogo češći i to se podudara i koordinira sa velikim pritiskom od strane Vašingtona i Brisela na zvanični Beograd da se ovi navodni pregovori, mada to nisu pregovori, već čisto uslovljavanje i ucena jedne strane, ubrzaju i da se završe što je moguće pre nekim pravno-obavezujućim sporazumom“, napominje Vukoičićeva. 

Iako se 2019. pominje kao godina u kojoj bi taj sporazum trebalo da bude potpisan, zapadne sile, odnosno Sjedinjene Države i EU kao njihov verni saveznik, prema njenom rezonu, imaju ideju da se to završi do kraja 2018. godine.

„U svakom slučaju, njima je stalo da se to završi što pre, kako bi taj problem skinuli sa dnevnog reda, jer imaju druge probleme. Vidimo šta se sve dešava u svetu i u šta je sve Zapad uključen. Naravno, kosovski Albanci su u toj priči, pa ti pritisci i sve što se dešava proteklih meseci i nedelja, u službi je ostvarenja tog zapadno-albanskog, američko-albanskog cilja, da se što pre ostvari dobijanje stolice u UN za Kosovo. To oni ne mogu da urade klasičnim političkim pritiskom, mada se Srbija naravno pritiska i uslovljava evrointegracijama, ali su pretnje vrlo uobičajeno oružje i albansko i američko“, kategorična je Vukoičićeva.

Hipotetički gledano, onog trenutka kad bi Kosovo postiglo pun državno-pravni legitimitet, ušlo na primer u UN, onda bi se, kako kaže Vukoičićeva, sasvim sigurno albanski pritisci nastavili, jer niko normalan ne može da očekuje da bi oni stali.

„Znači, oni idu etapno i imaju cilj koji je uspostavljen, politički formulisan, davno, davno, a to je stvaranje Velike Albanije. I sve ovo o čemu oni pričaju jeste nešto što se zaista nalazi u njihovim dugoročnim planovima“, jasna je Vukoičićeva.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je da nije prvi put da je neki kosovski zvaničnik Preševo i Bujanovac nazvao istočnim Kosovom, podsećajući da su to njihovi ciljevi od Prizrenske lige do danas.

„Kad je Isa Mustafa bio premijer i primio predsednike opština Bujanovac i Preševo, kao i predstavnike političkih partija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, oni su takođe upotrebili izraz da je primio predstavnike istočnog Kosova. Ja sam zbog toga reagovao saopštenjima i pisao Evropskoj komisiji“, podsetio je Dačić.

Šef diplomatije je kazao da Albanci ne upotrebljavaju slučajno te termine.

„Nije Tači slučajno rekao da su na Košarama hteli da sruše granicu između albanskog naroda i dveju albanskih država, nije slučajno Rama govorio o tome da će se formirati Velika Albanija. Ne znam ko je ono govorio da će do Niša doći. To su sve njihovi ciljevi od Prizrenske lige do danas“, podvukao je Dačić i naglasio da samo onaj koji to ne želi da vidi, onaj koji to neće sankcionisati, onaj koji to pušta ili toleriše, koji to podržava na zapadu, neće na to reagovati.

„Kada Tači danas kaže i preti puškama, treba svi mi da znamo da će ipak morati da pita one čije su te puške. Srbija na to ne reaguje na takav način, da ne podgreva atmosferu, već je smiruje“, ukazao je šef srpske diplomatije.

Amerika globalno lagano gubi onu poziciju koju je imala na samom kraju 20. veka, ističe Jelena Vukoičić. Ona je moćna, još je svetska sila broj jedan i najveća vojna sila. Međutim, globalno gubi pozicije.

„Sjedinjene Države će za manje od 10 godina izgubiti ekonomski primat, jer će Kina izbiti na prvo mesto svetskih ekonomija prema svim ekonomskim parametrima. Onda su tu Rusija, Indija, neke južnoameričke države, taj nezapadni svet ide napred, grabi, ubrzano se ekonomski razvija, a iza jake ekonomije ide i jaka vojska, dok je Zapad u defanzivi“, smatra Vukoičićeva.

To ne znači da su Amerikanci slabi, dodaje ona, a posebno ako ih poredimo sa balkanskim državama, sa Srbijom, oni su izuzetno jaki, ali više nisu toliko jaki.

„Sama činjenica da su neke države povukle priznanje, koliko god sad neki rekli da su nebitne i male, govori da taj strah od Amerike više nije kao što je bio pre 10, 12 godina. Činjenica je da Amerikanci nisu uspeli da svojim miljenicima — kosovskim Albancima obezbede stolicu u UN. Ne zbog Srbije, već zbog Rusije. Globalno se stvari menjaju. To ne ide onoliko brzo koliko bismo mi voleli, ali se to dešava“, zaključuje Vukoičićeva.

Pročitajte OVDE kakav je to udarac zadala Moskva Prištini?

Izvor: rs.sputniknews.com