"Ukupna brzina napretka Srbije zavisi od napretka u oblasti reformi, posebno od brže reforme pravosuđa, kao i normalizacije odnosa sa Kosovom", piše u Izveštaju EK.

Ekonomske reforme u Srbiji nastavljaju da daju rezulate, posebno u oblasti makroekonomske stabilnosti zemlje, ali nivo javnih i privatnih investicija ostaje nizak, te se mora poboljšati poslovno okruženje za mala i srednja preduzeća, ocenila je Evropska komisija. 

"Velike strukturne reforme javne administracije, poreskih vlasti i državnih preduzeća i dalje su nekompletne", navodi se u Izveštaju. 

Komisija, naime, smatra da je da je u daljim pristupnim pregovorima najvažnije da Srbija "razvije i održi pojačan administrativni kapacitet kako bi se bavila pitanjiima koja se odnose na EU". 

EK u izveštaju navodi da Srbija mora značajno da produbi svoj angažman u dijalogu s Kosovom, što uključuje implementaciju već dogovorenih sporazuma o energetici, mostu u Kosovskoj Mitrovici, zajedničkom upravljanju prelazima i priznavanju diploma. 

Inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu ocenjena je kao dobrodošla, a Srbija se poziva da nastavi sa pozitivnom ulogom koju ima u regionu u cilju poboljšanja regionalnih veza i očuvanja stabilnosti. 

Izvestan napredak, kako se navodi, EK beleži u oblasti vladavine prava, ali uz napomenu da Srbija mora da "pojača napore i isporuči više rezultata, posebno u pogledu obezbeđivanja uslova za slobodu izražavanja, jačanja nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosudnog sistema kao i da obezbedi održiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i pranje novca". 

U delu izveštaja, tačnije u razradi pojedinih pitanja, Evropska komisija pominje predsedničke izbore održane u aprilu 2017. te konstatuje da su birači imali "dobar izbor kandidata", ali da se u obzir moraju uzeti preporuke međunarodnih posmatrača koje se odnose prvenstveno na "transparentnost i integritet izbornog procesa u toku izborne kampanje". 

Pominje se takođe da je Srbija prvi put dobila premijerku, ali i da Parlament još nema efikasan nadzor nad izvršnom vlašću. 

Transparentnost, sveobuhvatnost i kvalitet zakonodavstva mora biti poboljšani, a međupartijski dijalog unapređen, navodi se u izveštaju, uz upozorenje da se korišćenje hitnih procedura mora smanjiti, a da se uloga nezavisnih tela mora u potpunosti priznati. 

Ustavne reforme su neophodne za uskladivanje sa EU standardima u pojednim oblastima, poručuju iz EK, uz ocenu da je Srbija "osrednje pripremljena u oblasti reforme javne administracije". 

U pravosudnom sistemu EK je uočila "određni stepen spremnosti" time što je uvela mere za harmonizaciju sudske prakse i poboljšala pravila po kojima se ocenjue profesinoalnost rada sudija i tužilaca. "Određeni nivo spremenosti" zabeležen je i u borbu protiv korupcije, kosntatuje EK, navodeći kao pozitivne primere amandmane na Krivični zakon u delu ekonomskog krinala, amandmane na Zakon o borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma i Zakon o zapleni i konfiskaciji imovine stečene kriminalom. 

Komisija, međutim, primećuje da je došlo do ozbiljnog kršenja prilikom usvajanju novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, te da konstatuje da korupcija preovlađuje i dalje u mnogim oblastima i nastavlja da bude ozbiljan problem. 

Komisija, naime, navodi da policija i pravosudne vlasti još moraju da dokažu da mogu na nezavisan i nepristrasan način da istražuju i sprovode sudske procedure, krivično gonjenje i sude sve slučajeve korupcije na najvišem nivou. 

U slučaju borbe protiv organizovanog kriminala, EK smatra da je Srbija pokazala "određeni nivo spremenosti" time što su poboljšane operativne sposobnosti Kancelarije tužioca za organizovani kriminal i Kancelarije tužioca za sajber kriminal, te izabran nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, a usvojeni su i zakoni u cilju prevencije pranja novca i finasiranja terorista. 

"Ipak, Srbija mora da pokaže više rezultata u efikasnim finansijskim istragama kao i u istragama, tužbama i krajnjim presudama u slučajevima pranja novca", navodi se u izveštaju EK, uz opasku da je broj presuda za organizovani kriminal i dalje mali. 

Poštovanje osnovnih ljudskih prava, konstatuje EK, u Srbiji je postavljeno u zakonski i institucionalni okvir, ali se, upozorava, mora primenjivati na celoj teritoroji države, što uključuje i zaštitu manjina. 

Vrlo zabrinjavajućim EK ocenjuje slobodu izražavanja u Srbiji, gde, kako tvrde, nema napretka, mada konstatuje da tu "postoji određeni nivo spremnosti". 

Očekuju se od Srbije dalji napori kako bi se poboljšala situacija onih koji pripadaju najdiskriminisanijim grupama poput Roma, LGBT populacije, osoba sa invaliditetom, HIV pozitivih osoba i socijalno ugroženih grupa, uz poruku da se zakon o rodnoj ravnopravnosti mora usvojiti. 

Srbija je i u ovom izveštaju Evropske komisije dobila pohvale za konstruktivnu posvećenost bilateralnim odnosima, kako sa zemljama u procesu proširenja tako i sa susednim EU članicama, kao i za aktivno učešće u regionalnoj saradnji. 

U odnosima Beograda i Prištine, EK insistira na nastavku dijaloga, a istovremeno, kako se navodi u izveštaju, "Srbija mora da načini dodatne napore na implementaciji već postignutih sporazima i doprinese stvaranju uslova koji će voditi punoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, a koji će biti definisan pravno obavezujućim sporazumom". 

U oblasti ekonomije, Srbija je ocenjena kao "srednje pripremljena" u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, pri čemu je dobar progres primećen u rešavanju nekih problema poput politike budžetskog deficita, i uz napomenu da su osnove za privredni rast i makroekonomsku stabilnost očuvane. 

Inflacija se drži pod kontrolom, a monetarna politika u zemlji podržava privredni rast, situacija na tržistu rada je poboljšana, primetila je EK, te u toj oblasti kao zamerke pominje to da je državni dug, iako smanjen, i dalje visok, a da su strukturne reforme u oblasti javne administracije, poreskih vlasti, državnih preduzeća nekompletne. 

"Rad na crno, nezaposlenost i ekonomska neaktivnost ostaju visoki, pogotovo medu ženama i mladima. Privatni sektor nije dovoljno razvijen", navodi se u izveštaju EK. 

Kad je reč o sposobnostima Srbije da preuzme obaveze koje nosi članstvo u EU, EK konstatuje da Srbija nastavlja da uskladuje svoje zakonodavstvo sa EU standardima, te ocenjuje da je zemlja dobro pripremljena u oblastima kao što su kompanijsko zakonodavstvo, intelektualna svojina, nauka i istraživanja, obrazovanje i kultura i carine. Oblast u kojima Srbija mora da nastavi postepeno uskladivaje sa EU su spoljna i bezbednosna politika. 

Srbija je i u ovom izveštaju Evropske komisije dobila pozitivne ocene za svoj angažman u upravljanju i rešavanju migracionom i izbegličkom krizom, uz poruku da mora da uspostovi snažan mehanizam povratka ilegalnih migranata, kao i da svoju viznu politiku postepeno uskladi sa evropskom. 

Naglašava se da je zemlja nastavila da sarađuje sa susedima i EU članicama u oblasti kontrolisanja migracija na tehničkom nivou i napravila značajne napore u obezbeđivanju skloništa i humanitrane pomoći za migrante. Ono na čemu vlasti u zemlji moraju još da rade jeste jačanje kapaciteta za prijem i potrebe maloletnih izbeglica koji putuju bez roditeljske pratnje. 

Evropska komisija podseća da je Srbija dobila novu vladu u junu 2017. koja je, kao se ocenjuje ostala posvećena EU inregracijama i navodi da su pregovori o pristupanju Srbije napredovali, da je otvoreno 12 poglavlja od kojih su dva privremneo zatvorena, te zaključuje da ukupna brzina napretka Srbije zavisi od napretka Srbije u oblasti reformi, posebno u oblasti pravosuđa, kao i na normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Pročitajte OVDE na šta Klod Junker upozorava ukoliko Evropa ne želi rat na Balkanu?

Izvor: Tanjug