Ovu poruku da sada nije vreme da se primaju nove članice poslao je u utorak Emanuel Makron u obraćanju u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde su predstavljani izveštaji Evropske komisije o napretku zemalja regiona. I, dok su balkanske države očekivale da sa tog sastanka bude poslata nedvosmislena poruka da nisu zaboravljene, Makron im je evropska vrata, ipak - pritvorio:

- Evropa već teško funkcioniše sa 28 članica i ne može tek tako da sutra pređe na 30 ili 32 članice, a da ostane pri istim pravilima.

Makronove poruke usledile su posle upozorenja šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da bi EU trebalo da se širi na Balkan, kako bi se izbegao rizik novog rata u regionu:

- Ako se Evropa ne otvori za zemlje u ovom složenom i tragičnom regionu, rizikuje povratak na ratove i sukobe iz devedesetih - bio je jasan Junker.

Posle razmene mišljenja u Evropskom parlamentu, evropska šefica diplomatije Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han predstavili su Paket proširenja EU 2018, u okviru kojeg je i izveštaj EK o napretku Srbije.

Konstatovano je da je naša zemlja, zajedno sa Crnom Gorom najviše napredovala, da je najveći pomak ostvaren u ekonomskim reformama, ali je i ovog puta naglašeno da su najveći izazovi na evropskom putu vladavina prava i normalizacija odnosa sa Kosovom.

Mogerinijeva je, osvrćući se na nastup francuskog predsednika, rekla da joj je drago što se pitanje ulaska novih zemlja članica povezuje s pitanjem budućnosti Evrope:

- Ako ova dva procesa idu paralelno, to je dobro. Možemo da nađemo dobre i kreativne načine da se zajedno krećemo napred. Ne bih bila iznenađena da, ako se ikada nađemo u tzv. Evropi u dve brzine, da neke od trenutnih zemalja članica budu u drugom krugu, a neke od mogućih budućih članica u prvom.

Ona je istakla da je optimista kad je reč o postizanju pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Pozvala je na primenu svih dosad postignutih sporazuma, uključujući i formiranje ZSO, uz napomenu da će upravo na tome biti zasnovana kredibilnost nove faze dijaloga.

I evropski komesar za proširenje Johanes Han ne vidi ništa sporno u Makronovim stavovima:

- Pre nego što se EU proširi, mora da postane jača. To nije u kontradikciji.

Prilikom usvajanja izveštaja, Mogerinijeva je istakla da je Zapadni Balkan Evropa i da će biti deo budućnosti EU, ali i ponovila da je to proces zasnovan na jasno utvrđenim pravilima.

Izveštaj Evropske komisije je dobar i pozitivan za Srbiju. Borićemo se da što bolje ispunimo preporuke, kako bi bio ostvaren što veći broj poglavlja u pregovorima sa EU - poručila je u utorak premijerka Ana Brnabić, nakon što joj je u Vladi šef delegacije EU Sem Fabrici uručio izveštaj EK. - Najveći napredak Srbija je ostvarila u oblasti ekonomije, a u izveštaju se konstatuje i izvestan napredak u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Premijerka je navela da ju je zapanjilo što je u izveštaju EK prepoznala napredak Prištine u osnivanju ZSO, a da istovremeno ne prepoznaje da je Srbija usvojila tužilačku strategiju za ratne zločine i ustavne amandmane.

Fabrici je ocenio da izveštaj potvrđuje posvećenost Vlade Srbije evropskom putu.

U paketu proširenja EU 2018, koji su u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta predstavili Federika Mogerini i Johanes Han, između ostalog se navodi:

Crna Gora - Dalje napredovanje Crne Gore u pristupnim pregovorima sa EU zavisiće od postizanja opipljivih rezultata u slobodi izražavanja i medija, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Crna Gora do sada je otvorila 30 poglavlja i privremeno zatvorila tri.

BiH - Traži se da vlasti BiH hitno usvoje ciljanu izbornu reformu da bi se krenulo u primenu odluka Ustavnog suda o Domu naroda Federacije BiH.

Makedonija i Albanija - Evropska komisija preporučila je otvaranje pristupnih pregovora s Makedonijom i Albanijom.

* Briselski dijalog - Srbija mora da načini dodatne napore na implementaciji već postignutih sporazuma o energetici, mostu u Kosovskoj Mitrovici, zajedničkom upravljanju prelazima i priznavanju diploma, i da doprinese stvaranju uslova koji će voditi punoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, a koji će biti definisan pravno obavezujućim sporazumom - stoji u izveštaju EK o napretku Srbije, ali bez preciziranja rokova.

Inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu ocenjena je kao dobrodošla, a Srbija se poziva da nastavi sa pozitivnom ulogom koju ima u regionu u cilju poboljšanja regionalnih veza i očuvanja stabilnosti.

* Spoljna politika - Još jednom je naglašeno da Srbija mora da nastavi postepeno usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU.

* Ekonomske reforme - Srbija je dobila pohvale za rešavanje budžetskog deficita, za obuzdavanje inflacije i poboljšanje uslova na tržištu rada. Konstatovano je da ekonomske reforme nastavljaju da daju rezultate, posebno u oblasti makroekonomske stabilnosti zemlje, ali i da su velike strukturne reforme javne administracije, poreskih vlasti i državnih preduzeća i dalje nekompletne.

* Vladavina prava - Izvestan napredak, kako navodi EK, zabeležen je u oblasti vladavine prava, posebno u pogledu smanjenja broja starih slučajeva i mera za usklađivanje sudske prakse. Napominje se i da Srbija mora da "pojača napore kada je reč o slobodi izražavanja, jačanja nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosudnog sistema, kao i da obezbedi održiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

* Zaštita manjina - Od Srbije se traži da poboljša položaj najdiskriminisanijih grupa, poput Roma, LGBT populacije, osoba sa invaliditetom, HIV pozitivih, socijalno ugroženih, uz poruku da se zakon o rodnoj ravnopravnosti mora usvojiti. Pozitivno je ocenjen angažman u upravljanju migracionom i izbegličkom krizom.

Kolinda hoće da proglasi vanredno stanje. O čemu se tačno radi saznajte OVDE.

Izvor: Novosti