Pravda

Nakon raketnih napada na Siriju, ali i zbog sopstvene medijske ofanzive, francuski predsednik Emanuel Makron je definitivno postao predvodnik Evropske unije, a o vojnim pitanjima se Nemačka ionako retko pita, navodi "Dojče vele" (DW). Autor teksta Maks Hofman piše da je Makron lično ubedio američkog predsednika Donalda Trampa da krene u osvetnički pohod zbog napada otrovnim gasom na Dumu. To je francuski predsednik izjavio u drugom velikom intervju tokom ove sedmice koja će ostati zapamćena. Navodi se da Makron nipošto ne želi da ostavi onakav utisak kakav je ostavio njegov prethodnik. Fransoa Oland je 2013. godine sve pripremio kako bi krenuo u vojnu intervenciju u Siriji, rame uz rame sa Amerikancima. I tada je Asadov režim izvršio napade bojnim otrovima u Siriji, ali Trampov prethodnik (Barak) Obama u poslednjem trenutku se predomislio i - Oland je izneveren. DW navodi da je Makronu sada uspelo da izbegne tu situaciju. Nije ponovljena greška Obame, koji je povukao crvenu liniju, a onda, nakon što je ona prekoračena, nije delovao. Ostaje pitanje da li su vojni napadi pravi put za poboljšanje situacije u Siriji, ali jasno je da je francuski predsednik zauzeo poziciju jakog državnika, političara koji uradi ono što najavi. Ali on takođe mora da shvati da kao vodeći državnik u EU - pogotovo kada se radi o pitanjima rata i mira - vrlo brzo može da ostane sam i izolovan. Prema DW, zajednički stav evropskih ministara spoljnih poslova usvojen u ponedeljak (16.4.) obuhvata dobro poznate predloge: humanitarni pristup, prekid vatre, političko rešenje. Jedino što nedostaje jeste zahtev za uvođenjem zone zabrane letova. Navodi se da bi se moglo reći da su Evropljani izneli sve predloge i koncepte koji su bili na stolu i pre mnogo godina. "U međuvremenu znamo da sve što se predlaže zvuči konstruktivno, ali da to ne poboljšava položaj Sirijaca. Zapad je u Siriji zakazao i Makron to dobro zna. Pa ipak, on želi da ostavi utisak da ovde u Evropi postoji bar neko ko pokušava nešto da uradi. Zbog toga koristi sve raspoložive pozornice", piše Hofman za DW. Podseća se da je, osim dvosatnih intervjua tokom proteklih nekoliko dana, Makron u utorak održao i govor o budućnosti EU u Evropskom parlamentu, a u četvrtak se sreće i sa nemačkom kancelarkom u Berlinu. Ne želi da je ostavi po strani, ali to nije tako jednostavno. Navodi se da je Francuz trenutno toliko prisutan na svim kanalima, da ponekad mora istinski da se potrudi da očuva utisak bliske francusko-nemačke saradnje. To se ustalilo tokom neuobičajeno dugog procesa formiranja vlade u Berlinu. A i kada se radi o vojnim pitanjima, Nemačka je uvek gotovo automatski isključena. DW navodi da se to inače odnosi i na većinu zemalja-članica Evropske unije. Uprkos svim planovima o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, posebno o pitanjima odbrane, svaka zemlja još uvek je upućena sama na sebe. To pokazuju i zajedničke izjave ministara spoljnih poslova EU od ponedeljka. Podrška vazdušnim napadima izrazito je uzdržana. "Kao i obično, Francuska i Velika Britanija uvek su odgovorne za prljavi posao na vojnom planu, a ostale zemlje nemaju ni volje, ni tehničkih mogućnosti za napade poput onih prošle subote u Siriji. Da, mnoge zemlje će to podržati, ali to nije dovoljno da one budu ozbiljno shvaćene na međunarodnoj sceni", piše Hofman. Navodi se da je, pored želje za akcijom, harizmom i dalekosežnim ovlašćenjima, francuski predsednik jedan od retkih u Evropi koji još uvek ima i vojni potencijal. To mu omogućava da ga na globalnom planu uzimaju ozbiljno. Ono što Nemačka na ekonomskom planu radi jeste nesumnjivo veoma važno, ali spolja gledano, u sukobu u Siriji ona nema upliva. Za EU u celini takva podela uloga može da funkcioniše, ali to ipak može da ima posledice po unutrašnju strukturu moći između Pariza i Berlina. DW navodi da je Makron pokazao da mu je izuzetno važno da ispuni sve što kaže. Ispaljivati rakete je nešto je sasvim drugo od opominjati evropskog ministra finansija i tražiti od njega da položi račune. Prema autoru Hofmanu, s ovim Makron konačno odbacuje onu mladalačku lakoću koja mu je prošle godine donela izbornu pobedu. Navodi se da Evropska unija i svet sada vide novog francuskog predsednika: otrežnjenog, ozbiljnijeg i odlučnijeg nego ikada - Makron, nesumnjiv autoritet i glavni komandant. Time on izrasta u državnika u koga sve njegove kolege iz EU upiru pogled - možda ne po svim, ali svakako po velikom broju pitanja, a posebno onih koja se odnose na spoljnu politiku. Samo što mu to ne donosi samo prednost: vođa jeste onaj koga drugi vole da slede, ali je i onaj iza koga će mnogi želeti da se sakriju, zaključuje DW. Šta Nemci rade na Balkanu, pogledajte OVDE. Izvor: Tanjug