Vojska je precizne udare dugog dometa navela kao prioritet modernizacije u reformskim naporima u cilju zamene glavnih platformi oružja službe.
“Moramo podstaći maksimalan domet svih sistema, i moramo nadmašiti neprijatelja,“ izjavio je general Robert Braun, komandujući general pacifičke komande američke vojske, tokom panela diskusija o “poboljšanju preciznih udara dugog dometa“ na Simpozijumu globalnih snaga udruženja američke vojske u Hantsvilu u Alabami.
“Mi to sada ne radimo; to je ogromna praznina… Potrebni su nam topovi koji pucaju daleko koliko i današnje rakete. Potrebne su nam rakete koje pucaju koliko i današnji projektili, i potrebni su nam projektili do 499 kilometara.“
Trenutno, ruska vazdušna odbrana je dovoljno efikasna da spreči avione sa fiksnim krilima da ne pružaju podršku u vazduhu; obaveštajne, nadzorne, izviđačke, i druge misije podrške koje su od vitalnog značaja za borbene snage na terenu, rekao je DŽon Gordon IV, viši politički istraživač u Rand Korp.
Rand je sproveo studiju za zvaničnike u Fort Silu u Oklahomi, zaključivši da bi u prvih sedam do 10 dana sukoba sa Rusijom “Rusi imali značajnu prednost u pogledu brojeva i svih aspekata borbe na terenu.“
“Zbog moći, dometa i smrtnosti ovih ruskih vazdušnih odbrana, to će sve oblike vazdušne podrške učiniti mnogo težim, a kopnene snage će osetiti efekte,“ rekao je Gordon.
“To će sigurno staviti težinu na artiljeriju američke vojske na terenu. To će staviti težinu na udare dugog dometa kao kompenzaciju za ono što će, bar na početku, biti značajna degradacija u količini vazdušne podrške – manje zajedničkog IRS, manje CAS, manje zabrane, manje ofanzivnih i defanzivnih protiv-vazdušnih udara, tako da će sve to uticati na operacije vojske zbog kvaliteta ovih ruskih vazdušnih odbrana,“ rekao je on.
Rusija takođe ima veći broj superiornih artiljerijskih sistema nego SAD, rekao je Gordon.
“Rusi te stvari shvataju ozbiljno; artiljerija je snažan deo ruske vojske još od carskih dana,“ rekao je on.
“Oni imaju prednost u dometu u više različitih oblasti, posebno topova,“ rekao je Gordon. “Tipično, moderni ruski topovi imaju 50 do 100 odsto veći domet nego trenutna generacija američkih topova.“
Brigadni general Stefan Maranian, komandant artiljerijske škole vojske, koji sada vodi novoformirani multifunkcionalni tim odgovoran za prioritet modernizacije preciznih udara dugog dometa, rekao je da vojska teži hiperbrzini, elektromagnetici i “topu veoma velikog kalibra“ kako bi poboljšali udare dugog dometa na duže staze.
Na kraći rok, ova služba radi na zameni taktičkog raketnog sistema vojske, ATacMS, sa raketom preciznog udara, rekao je Maranian.
ATacMS, koji ima domet od 160 kilometara, ukinut je 2007. godine, ali je vojska od tada produžila vek trajanja ovog programa.
“Očekujemo da će prototipovi rakete preciznog udara leteti u narednoj 2019. godini,“ rekao je Maranian. “Odatle, nadamo se isporuci bazne rakete do početka 2023. godine.“
Bazna raketa će obezbediti “ogromnu nadogradnju od ATacMS,“ povećavajući domet do 499 kilometara, ograničenje nuklearnih snaga srednjeg dometa, ili INF ugovora, rekao je on.
“To će obezbediti 1,5 puta veću brzinu, to će biti dvostruko veći kapacitet… i takođe će imati mogućnost da bude još smrtonosnija od ATacMS,“ dodao je on.
Maranian je rekao da će bazna raketa moći da ide na “mete u više domena – tako da je sposobna da pogodi brod na moru, ima sposobnost da pogodi pokretne mete na kopnenom domenu, sposobnost da ima podmuniciju koja napada teške oklopne mete i imaju efekte i sposobnost da upotrebe senzore da usmere na svoje mete. To su svi aspekti budućih spirala ove rakete koje će obezbediti osnovne rakete preciznog udara.“
Što se tiče artiljerije, Maranian je rekao da vojska planira “dramatično povećanje svoje vatrene moći“ koja postoji u njenim brigadnim borbenim timovima.
Vojska pokušava da nadogradi svoje Paladin 155mm samohodne sisteme haubica. M109A6 PIM (Paladin Integrated Management) upravo je završio svoj inicijalni operativni test i evaluaciju prošle nedelje, rekao je Maranian.
Vojska se oslanja na tehnologiju topovske artiljerije proširenog dometa, ili ERCA, kao bi proširili domet sistema.
Planirano je da unapređeni projektili, koji će povećati domet do 40 kilometara, biti spremni do 2021. godine, rekao je on.
Nadograđeni prag, koji će pomoći da se poveća domet do 70 kilometara, biće spreman do 2023. godine, a to će biti ugradnja automatskog punjenja radi poboljšanja naša četiri hica u prvom minutu, i jedan hitac minut kasnije, održavajući tempo od 6-10 hitaca u minuti neprekidne vatre,“ rekao je Maranian.
“To će biti osnova za postizanje nadmašivanja protiv bilo kog protivnika na bilo kojoj sceni,“ rekao je on.
Francuska ulazi u rat u Siriji. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
