Pravda

Turske rezerve zlata procenjuju se na 564 tone i vrede oko 20 milijardi dolara. Ova količina zlata čini Ankaru jedanaestim najvećim imaocem zlata, iza Holandije i ispred Indije. Izveštaji dolaze u vreme kada je turski predsednik Redžep Taip Erdogan zauzeo težak stav prema američkoj valuti.

Ove nedelje je kritikovao zajmove u dolarima i rekao da međunarodne kredite treba davati u zlatu umesto toga.

"Zašto su svi krediti u dolarima? Hajde da koristimo novu valutu. Predlažem da se krediti daju u zlatu", rekao je Erdogan tokom govora na Kongresu globalnog preduzetništva u Istanbulu 16. aprila.

"Sa dolarima, svet je uvek pod pritiskom deviznog kursa. Trebalo bi da štedimo države i nacije od ovog pritiska deviznog kursa. Zlato nikada nije bilo sredstvo tlačenja tokom istorije", dodao je on.

11. aprila turska lira dostigla je rekordno niski nivo u odnosu na dolar.

Turska je među nekoliko zemalja koje povlače zlato iz SAD-a. Talas je započeo 2012. godine, kada je Venecuela najavila da je povukla 160 tona zlata, vrednog oko 9 milijardi dolara. Nemačka Bundesbanka zatražila je da se vrati 300 tona, a Holandija je takođe povukla 122,5 tona zlata.

"Centralne banke su počele sa povlačenjem zlata već pre nekoliko godina, što znači pre nego što smo imali Bregzit, Kataloniju, Trampa, ili rastuće tenzije između Politbiroa u Briselu i nacijama istočne Evrope", rekao je Klaudio Gras savetnik u Plemenitim metalima iz Švajcarske.

Po njemu, svet postaje manje centralizovan. "Ako pratimo ovaj trend, trebalo bi da bude očigledno da će sledeći korak biti još veći raspad, na manje jedinice od nacionalnih država. Sa takvom geopolitičkom fragmentacijom dolazi i decentralizacija vlasti." Pogledajte OVDE povlačenje terorista iz Damaska. Izvor: vostok.rs