U istom razgovoru, vladika je govorio i o svom nadimku Pukovnik, bliskim susretima sa Zoranom Đinđićem, Slobodanom Miloševićem, Čedomirom Jovanovićem. Ovo su najzanimljiviji delovi.
Nadimak Pukovnik su mi izmislili u Srbiji, a podržali su i ovi Montenegrini. To je na osnovu priče da je mene Milošević poslao ovde i da sam upućen protiv Crne Gore. Nema Milošević veze s mojim dolaskom u Crnu Goru.
Igre Bebe Popovića
Milo Đukanović se 1997. prešaltao u Montenegrine. Čini mi se da je 1996. bio u Americi. Kako sam saznao - koliko je to tačno znaju oni koji su mi pričali, njegovi najbliži - njemu je rečeno: Ili ćeš u Hag zbog Dubrovnika, ili ćeš da prihvatiš da radiš kako se dogovorimo. Nije mu se išlo u Hag, nije mu se trošilo sve što je stekao, a on zna kako je stekao, i onda je prihvatio ideje Liberalnog saveza. Do tada je dolazio u Mitropoliju, kod ćivota Svetog Petra, ložio je jednom čak i Badnjak. Doduše, zapamtili su mu Cetinjani, naopako ga naložio. Sad je krenuo i protiv Mitropolije, obećao je skoro da će je smestiti u jednu, da li reče, šupu... Ni prvi ni poslednji.
To su sad ovi neokomunisti pripisali da sam ja na Đinđića mislio kad sam rekao: "Ko se noža lati, od noža će i poginuti." Ja sam to rekao za Đinđićeve ubice. To je svakom bilo jasno kad sam izgovorio. Ali ovaj Beba Popović - on je glavni tvorac sadašnjeg neokomunizma u Crnoj Gori - i ovi drugi su mene optužili da sam to rekao za Đinđića. Ne dao Bog. Meni je vladika Atanasije rekao: "Pa ti si ga proglasio za sveca."
Ovo je Brozova Crna Gora
Meni je mala ova u Brozovom Jajcu rođena fildžan-avnojevska Crna Gora. Pošto ne daju da joj se vrati Metohija, nego su se i nje odrekli ovi Montenegrini, onda sam ja proširio svoje dužnosti na Latinsku Ameriku. Ovde je danas sa nama đakon iz Paragvaja, imamo svoju misiju u Argentini, Peruu, Dominikani... Ja sam za onu pravu Crnu Goru, petrovićku, a ne ovu Brozovu. Poštujem ja i nju, ali samo da se zna šta i koja je.
Ako je nešto moglo da se shvati kao napad, onda je to bilo kada smo držali opelo Vladi, gde je na čelu bio Ivica Dačić, i Skupštini Srbije. Dačić kaže: "Ja sam sad vaskrsao." Daj Bože, on je rođen u Prizrenu, vidim da ipak ima zdravije osećanje. Daj Bože da ono i preovlada. Čak je skoro rekao da će tražiti da se poništi Briselski sporazum. Ja se molim Gospodu da Bog urazumi i Vučića i da ponište taj sporazum. Sreća nisam patrijarh.
Ogrešio sam se o Slobu
Ja sam rekao neke reči koje posle ne bih ponovio jer je Milošević odigrao ipak izuzetnu ulogu oko Kosova, šta god smatrali. On je nastavio odbranu Kosova. Da li je to bio jedini mogući način, to je pitanje. Možda u tom trenutku nije bilo drugog načina nego da se sukobi sa najvećom armadom sveta u istoriji. U to vreme sam posumnjao u njegov patriotizam, rekao sam: "Kakav je on patriota, kad nikad nije bio na očevom grobu?" Pogrešio sam. Posle sam to i priznao na sahrani njegovog brata.
Apostolski žreb kao način za izbor patrijarha bila je reakcija na nasilje Komunističke partije i prinudu koju su imali za vreme izbora patrijarha Vikentija i patrijarha Germana. Drugo je što, ipak, oni nisu, što se kaže, igrali uz njihove diple. Ali je to bio povod da ne može vlast da utiče. A možda ne bi bilo loše ni da ostane, pošto vlast uvek hoće da se petlja (smeh). Ova dva izbora žrebom su odlučena. Drugi put sam i ja bio kandidat i Bogu sam blagodaran što me je prošao taj žreb. Zato što je ovo moja mera.
Jednog dana, eto Čede Jovanovića u Ostrogu i javlja se: "Ja sam došao da se krstim." U redu, kažem, odabrao si lijepo mesto, idi dole kod oca Jojila, kod ćivota, pa ću posle ja da te miropomažem po starom hrišćanskom običaju. Ode on dole, kad eto ti oca Jojila. Kaže: "Ti mene posla ovog da krstim, a on neće minđušu da skine." "Oče Jojilo, ne krštavaš ti minđušu nego čovjeka. Dok je nekršten, on neće sam da je skine. A kad ga krstiš, sam će skinuti", rekoh mu ja. Kako je Čeda krenuo, kažem ja Jojilu: "Moj oče Jojilo, ipak mi minđušu krstismo."
Ne ratuj s Crkvom
Sećam se da Milošević nije dozvolio, iako je patrijarh molio, da mi kao Crkva učestvujemo u pregovorima u Rambujeu. Pa eto kako je prošao. Crkva ima pamćenje malo starije od političara. To je iskustvo vekova. Nemoj sa Crkvom da ratuješ.
Poruka ubicama, ne Đinđiću
Kada sam rekao: "Ko se noža lati, od noža će i poginuti", to sam rekao za Đinđićeve ubice. Ne za njega. Ne dao Bog...
Pročitajte OVDE ko je zaslužan što se Milo "održava na aparatima".
Izvor: Informer
