Glavne su kritike gušenje slobode medija, uz napomenu da je u zatvoru više od 150 novinara, potom zadržavanje vanrednog stanja uvedenog nakon pokušaja vojnog udara, što vlasti ostavlja mogućnost selektivnog obračuna s političkim protivnicima.
Isto tako u izveštaju se navodi da je Turska pogoršala bilateralne odnose s nekim državama članicama EU, pri čemu se spominje i neprihvatljiva retorika vređanja tih država. Misli se tu na česte optužbe koje turski lider Redžep Tajip Erdogan upućuje državama poput Nemačke i Holandije, koristeći se čak i izrazom “fašističko ponašanje”, i nekim drugim državama da podržavaju terorizam.
No, dok se udaljava od Evropske unije, Turska očigledno jača svoj utiecaj i ulogu na zapadnom Balkanu. Do sada je Turska snažan utiecaj imala kod Bošnjaka u BiH, ali sada se taj utiecaj širi i na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji i, u poslednje vreme, Srbiji s čijim predsednikom Aleksandrom Vučićem Erdogan ima sve bolje odnose.
Koliko je snažan uticaj Turske na Kosovu, pokazao je najnoviji incident hapšenja šest turskih državljana koji su predati turskim službama pod optužbom za terorizam. Radi se o učiteljima i jednom doktoru koji su legalno radili na Kosovu u školama što ih finansira fondacija Fetulaha Gulena, kojega Erdogan smatra svojim neprijateljem broj jedan.
Tako je Kosovo, kako je pisao dnevni list Hurijet, postalo prva država u Evropi koja Turskoj izručuje ljude povezane s Gulenom. Dok su se svi kosovski političari pravdali da nisu imali pojma o tom hapšenju koje su navodno zajedno odradile turska i kosovska tajna služba, turski predsednik Erdogan zahvalio se kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, a premijeru Ramušu Haradinaju zapretio da su mu dani odbrojani jer se “usudio primiti teroriste na sastanak” (misleći na sastanak koji je premijer Kosova imao s članovima porodica uhapšenih).
Tako se na Kosovu, verojatno najosetljivijoj tački u Evropi danas, događaju dramatične stvari dok Evropska unija spava ili se puštaju neke stereotipne poruke o tome da se “mora poštovati vladavina prava”.
Turska nakon BiH sada ima uticaja i na Kosovu. Ako hapšenje gulenista nije odrađeno uz saradnju s kosovskim institucijama, onda je to učinjeno protiv njihove volje. I u jednom i u drugom slučaju moć Turske je nesporna.
Ovaj incident na Kosovu izazvao je velike političke napetosti, a u javnosti i neku vrstu antiturske kampanje. Kako je i predvidio američki analitičar Januš Bugajski u tekstu u prošlom broju Globusa, pokušaji Erdogana da insinuira da je premijer Kosova pod “daljinskim upravljačem Zapada”, pa da Kosovare okrene protiv njega i Zapada, imali su suprotan učinak.
Haradinaj je poručio da se ovakve stvari “nikada više na Kosovu neće dogoditi”, a Erdogan u isto vreme najavljuje da će biti novih hapšenja gulenista. I ministar unutarnjih poslova Kosova i šef obaveštajne službe su morali podneti ostavke. A i Evropska unija uputila je oštru poruku Kosovu izrazivši zabrinutost što se pri izručenju tih osoba nisu poštovale procedure i temeljna ljudska prava.
Kosovo će gotovo sigurno imati velike posledice zbog ovoga. Čak su i odnosi s Turskom sada otežani umesto da su ojačali. Ono što zbunjuje Kosovo jeste i to da važnu ulogu Turske u regiji i oko kosovskog pitanja zagovaraju i protivnici kosovske nezavisnosti. U jednom pismu EU pre nekoliko meseci Španija je pozvala da se prizna važna konstruktivna uloga Turske u regiji.
Celo to pismo je bilo protiv bilo kakvog spominjanja Kosova u procesu proširenja EU. Sada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako su preneli mediji u Srbiji nakon njegovog sastanka s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, traži da se o rešenju pitanja Kosova usuglase i Turska i Rusija.
Turska ima sjajne odnose sa Srbijom. Sve su veće turske investicije u Srbiji. Na Kosovu se u raspravama u medijima čuju i kritike kako Turska “na Kosovu gradi džamije, a u Srbiji fabrike”. Erdogan često Kosovare naziva braćom, a takvim se epitetom obraćao i kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, kojem se zahvalio dok je Haradinaja kritikovao. Tači se ne izjašnjava jer mu gode Erdoganove pohvale, pod uslovom da zbog toga nema štete na Zapadu.
Na Kosovu se Turska smatra prijateljskom državom koja je učestvovala u napadima NATO, što je dovelo do osamostaljenja Kosova, a potom je i među prvima priznala nezavisnost Kosova. Ali Kosovarima smeta kada se prijateljstvo s Turskom stavlja u kontekst verske pripadnosti jer se većina ne želi s tim da se identifikuje.
Uticaj Turske nije mali ni u Albaniji, iako se ona zasad oduprla zahtevima Turske za zatvaranjem škola koje finansira Gulenova fondacija. Premijer Albanije Edi Rama često pohvalno govori o Turskoj, a posebno o predsedniku Erdoganu kao velikom prijatelju Albanaca.
O utiecaju Turske u BiH se već dugo govori. Čak je i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, iako je Hrvatska članica EU, tražila od Erdogana pomoć u rešavanju problema u BiH. Uloga Erdogana u BiH postaje pomalo i mitska, uz priče o tome kako je pokojni predsednik Alija Izetbegović Erdoganu ostavio “Bosnu u amanet”. Erdogan sada već posreduje i u odnosima između Sarajeva i Beograda.
Tako je Turska postala još veći izazov za EU u vreme kada Brisel ne zna kako uopšte da postupa s tom državom. Turska je formalno i dalje kandidat za članstvo u EU, ali u to više nitko ne veruje već se govori o nekim drugim oblicima turskog povezivanja s Evropskom unijom koje ne bi značilo i punopravno članstvo. U poslednjem izveštaju o napretku za Tursku se jasno kaže da s ovakvim stanjem nije moguć nikakav napredak u otvaranju novih pregovaračkih poglavlja.
S druge strane, i turski predsednik Erdogan kaže da njegova država ima izbora i izvan EU i da su Turci umorni od čekanja u predsoblju Evropske unije da se EU odluči hoće li im otvoriti vrata ili ne.
Evropska unija je i pre bila “nezadovoljna”, “ozbiljno zabrinuta”, a neki od EU političara govorili su da su “šokirani” ponašanjem vlasti u Turskoj. Iako su svojevremeno osudili pokušaj puča u Turskoj, ne žele da se taj puč koristi za čistke u državnim i javnim službama.
Zatvaranje novinara, izbacivanje s posla u školskim ustanovama, najava uvođenja smrtne kazne postupci su koji su doveli do otvaranja teme o suspenziji pristupnih pregovora o članstvu Turske u EU. Sada Erdogan, nakon “uspešnog” hapšenja gulenista na Kosovu, preti da će se isto dogoditi i u drugim državama regije, pa i u EU i SAD-u.
EU nije u stanju da proceni kako će Erdogan reagovati na eventualnu odluku o suspenziji pristupnih pregovora. Kako je dogovorom s Turskom rešeno i pitanje migracija preko balkanske rute, u EU se boje da bi u tom slučaju Turska mogla da pušta talase izbeglica prema EU. Strahuju i od mogućeg odustajanja Ankare od podrške naporima za rešenje problema ujedinjenja Kipra.
Iako iz EU neće možda formalno reći Turskoj da ne računaju na članstvo i da prekidaju pristupne pregovore, Unija je ove godine posebnom strategijom za proširenje na zapadni Balkan prvi put izdvojila Tursku od ostalih država kandidata i potencijalnih kandidata. Tako će imati poseban samit u Sofiji 17. maja samo s državama zapadnog Balkana, bez Turske. U EU veruju da će se protivljenje proširenju smanjiti ako se jasno iz tog postupka izdvoji Turska.
EU se ne usuđuje da suspenduje pristupne pregovore s Turskom zbog toga što se boji posledica, ali s druge strane i dalje te pregovore vodi - doduše brzinom kojom bi se oni mogli završiti za pola veka. Turska je otvorila pregovore isti dan kada i Hrvatska, u jesen 2005. godine. Hrvatska je izuzetno sporo završila pregovore i ušla u EU pre skoro pet godina, a Turska je još gotovo pa na početku. Možda je glavni razlog zbog kojeg EU i dalje nastavlja pristupne pregovore s Turskom taj što ne veruju da će Turska ikada postati punopravna članica.
Turska koja se udaljava od EU, a približava Rusiji i Iranu, nije ona Turska čiji bi se uticaj na Balkanu pozdravio, nego, naprotiv, koji bi izazvao zabrinutost. EU smatra zapadni Balkan svojim “dvorištem” i veruje da ona ima glavnu ulogu u trajnom rešavanju problema u toj regiji koja bi se u doglednoj budućnosti trebala pripojiti Evropskoj uniji. Zato žele da se lideri zapadnog Balkana nedvosmisleno opredele za strateški cilj integracije u EU, bez dilema.
Odnosi se to i na orijentaciju prema Rusiji i prema Turskoj, što se sve češće spominje. Utiecaj Turske, kao članice NATO, nije bio neki problem sve dok je ta država napredovala na putu prema EU i delila privrženost zajedničkim načelima. Ali sada kada se smatra da se Turska od toga udaljava, njena uloga na Balkanu se više ne gleda sa simpatijama, što nema veze s religijom, nego, prije svega, s nepoštovanjem načela koja Evropska unija želi da promoviše na tom području.
Pročitajte OVDE ko je najodaniji poslušnik Brisela na Balkanu.
Izvor: Jutarnji.hr
